Narodno blagostanje

Страна 746

— Аустрија је продала Немачкој 1.500. вагона јабука, које ће бити компензиране са 16.000 вагона угља. — Od 1 jula do 30 septembra izvoz vune iz Australije

bio je 239.000 bala prema 470.000 u istom periodu prošle 50-

dine, a iz Novog Zelanda 34.000 odnosno 73.000 bala.

| __ „M Sole” od 8.0: m. konstatuje da ovogodišnja talijanska spoljaa trgovina S Jugoslavijom. pokazuje lako poboljšanje u korist Italije, U toku prvih 8 meseci o. g. talijanski je uvoz iznosio 132,6 miliona lira prema 124,9 u ıstom razdoblju 1933. Povećanje uvoza iznosi 7,5 milioma lira. Porastao je i talijanski izvoz u Jugoslaviju sa 82,1 па 92,3 „miliona lira. Usled toga je smanjen talijanski deficit sa 42,8 na 40,2 · miliona. dira.

— Austrija će povesti pregovore sa Jugoslavijom i Francuskom radi kupovine izvesne količine pšenice.

— Uvođenjem novog režima spoljne: trgovine u Rumuniji stvorena je neodređena: situacija: pošto se za mnoga praktična pitanja tehnike uvoza i izvoza He zna како. се biti rešena. Privredna štampa ukazuje, da su novi piopisi deli veliku zbrku, koja ne može ostati bez :ćavih posledica. Kao prvo negativno dejstvo ovih promena noslup i je porast cena UVOZnih | _

— севретар Друштва. народа. упутио је на адресу 25 држава упитник о клириншким уговорима тражећи одговор о разлозима, обиму и искуству са тим угсворима.

— Prema obaveštenju Narodne banke iznosila su potra-

živanja naših izvoznika u Nemačxoj do 6 o. m. 180 mil. dinara.

паун оци паооеренша за дрво после једномесечног рада у Бечу завршила је свој рад. Одлучено је да све заинтересоване државе-извознице смање своју производњу за око 10% како би се на светским тржиштима одржала равнотежа између понуде и тражње. |

COLUHJAJIHA ПОЛИТИКА

= Код "Ljubljanskog Ouzora bib je oktobra o. g. 82.831 osiguranih radnika i nameštenika, od čega 51.854 пи fe је porast prema istom mesecu prošle godine za 4.091, odnosno 4,05%. Bolovalo je 2.223 osiguranih, više za 0,28%. Porast obolenja kod ženskih je za 20% veći. Prosečna osigurana падnica iznosila je 22,66 din., te je opala za 0,65 din., i to muških 0,98 din. i ženskih 0,07 d. Ukupna dnevna zarada je iznosila 1.877 hilj. din., te je porasla za 41,5 hilj. din. |

— Prema poslednjem popisu utvrđeno je, da u italiji ima 21,04 miliona ženskih, od kojih su 16,50 miliona starije od 10 godina. Broj zaposlenih žena iznosio je (u hiljadama): u poljo-

· privredi (1539), u poljoprivrednoj industriji (31), u tekstilnoj (95), u · hemijskoj (98), u industriji hartije (25), u pozorištima (1), u raznim industrijama (171), u bankarstvu, osiguranju i trgovini (203), u saobraćaju (27), u javnoj i privatnoj adriiinistraciji (49), u nastavi (135) i u sanitetskoj Siruci (79).

НОВЧАРСТВО

— Mađarska Narodna banka kupila je u Švajcarskoj srebro radi smanjenja zaliha u zemlji. i · skoka сепа Кој ргеlazi svetski paritet. ~.

— Ministarstvo finansija S. D. je od donošenja zakona o nacionalizžaciji srebra kupilo 284 miliona uncija srebra. Sa kupovinama će se nastaviti i dalje, pošto nisu |oš POM 'data ovlašćenja. ~

— Вапка „Мегкиг“ 17 Ба je zatražila poravnanje van stečaja i nudi verovnicima, čiji je ulog do 500 dinara, celu svotu, a onima čiji je ulog veći 50% u tri jednake polugodišnje rate. Aktiva iznosi 1,39 mil., a pasiva 1,4i mil. din. |

— Prema podacima Narodne banke iznosili su štedni ulošci kod naših banaka i štedionica 1 septembra 0. 9. "9888: mil. din., prema 9.867 mil., i 10. 743 mil. i 13.235 mil. u istom mesecu 1933..1932 | 1031 2. Рад је prema prošloj godini zaustavljen, a

МАР одно БЛАГОСТАЊЕ

prema prethodnom mesecu iznosi aa 18 mili din, Porast роkazuju Državna Hipotekarna banka i Poštanska Štedionića (1703 mil. prema 1334, 1130 i 914 mil. din.), a opadanje ostali zavodi (6 185 mil. prema 8.533, 9.613 1 12.321 пао).

— Na mesto Eugena Bleka паштепоуап je za guvernera Federal гезеју borda а. ЕТ), pre, sednik Ferst · nejšenel banke iz Ogdena.

— U Zagrebu je održana sednica eksekutive Saveza. OSiguravajućih društava na kojoj је газртау апо o pitanju Таптов sporazuma. osiguravajućih društava, pošto je Zakonom o kartelima obuhvaćen ı ı tarifni sporazum, te bi se morao. registrirati. Povodom toga će biti podneta pretstavka.

_— кракој је нре извесног времена одређена. једна

комисија са задатком да проучи питање приватних дугова

и предложи влади мере за њихово санирање. Комисија је нашла да у Грчкој приватни дугови износе 21.220 мил. драхми, који су овако расподељени: 8.500 мил. на ПОЉОпривреднике, а од тога 1.225 мил. код Аграрне банке; унутрашњи трговачки дугови 2.000 мил. хипотекарни дугови 71200, остали приватни дугови 3.000 мил. драхми. Затим се у извештају подвлачи, да на случај регулисавања ових дугова треба обухватити све, а никако само поједине категорије. Што се начина регулисавања тиче, предлаже се смањење интересне стопе и пролонгирање плаћања.

— Švajcarska je donela nov zakon o bankama, Кој predviđa strožiju kontrolu banaka i veću sigurnost: za ulagače. Novi zakon siupice na snagu 1 januara iduće godine.

— Od osnivania (2 maja ove godine) čehoslovački lom= bardni i reeskontni institut imao je promet 1072 mil. kruna.

Kredita je dato 160 mil. kr. Kamatna stopa iznosi za reeskon-

tne kredite 5%, a za lombardne 53/%.

— Japanske banke tražile su od vlade da se ustanovi |edna naročita ustanova, koja bi kontrolisala investiranje kapitala u Mandžuriji, kako bi se ovo izvodilo po jednom planu i VII samo u kojisna preduzeća.

— G. Džons, pretsednik Kefika, izjavio je, da gubici ulagača kod zatvorenih banaka neće preći 2 milijarde, Zamrznutih uloga ima svega G!/e milijardi dolara.

— banskom parlamentu rodnesen је projekt zakona o konverziji zemljoradničkih dugova i raznim drugim merama za

· razduženje seljaka. Zakon predviđa konverziju svih 41/o i 5%

obligac ja kreditnih zadruga u 40%-ine. Suma ovih dugova 12nosi 2.6 milijarde kruna, a njihovi poverioc! prilikom konverzije dobili bi izvesnu premiju. Istim zakonom ovlašćen je Ministar trgovine i industrije da preduzme mere za sniženje: kamate na uloge kod banaka, koje bi opet bile оазе da snize kamate na kredite. |

— Багуој рпуанић акстопатајћ бапака и Poljskoj za prvih 0 meseci o. а. ovako izgleda: menični porifelj je smanjen za 24,1 mil. zlota na 342,5, a krediti po tekućem računu za 23 na 423.0; ulozi na štednju porasli su za 36.7 na 595.3 mil. zlo:a. Umesto proširenja kredita banke su sva realizovana” Sretstva upoirebljavale za otštetu Svojih kredita u inostranstvu (26 mil. zloti) i rediskonta kod Poliske banke (za 39.5 mil. 21).

__ Повооснована немачка Конверсиона благајна за пемачке спољне дугове објавила је своје стање на дан 31 октобра, према коме су износила потраживања код“ Рајхс= банке 239,06 милиона према 21,3 милиона у прошлом месецу а разна потраживања 4,01 милиона. Издате обвезнице достигле су износ од 19,58. милиона а остале обавезе 223,5 милиона према 190 милиона; марака у прошлом месецу. |

— Rajhsbanka je · objavila da zbog” “nepovoljnog stahja deviznih zaliha ne može da isplati u gotovom 40%, dospelih

| kamata imaocima. obligacija na strani, kao što je 10. bilo: predvi-

депо и poslednjem sporažumu. u а О