Narodno blagostanje

17. новембар 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 745

— Rumunska vlada sklopila je ugovor sa Poljoprivrednom hipotekarnom bankom po kome će ova dati žitnom ko-

mesarijatu I00 mil. leja na bazi 3000 vagona pšenice. Ovaj će”

kredit služiti za dalji otkup pšenice.

— U Nemačkoj će iduće godine površina pod kukuruzom biti znaino proširena. Za setvu će biti upotrebljena naročita sorta, koja je pogodna za klimatske i terenske prilike.

— Iz banovinskih rasadnika Dunavske banovine izdato je voćnih sadnica 1930-31 g. 77 hilj. komada, 1931-32 gs. 115 hilj.; 1932-33 g. 277 hilj.; 1933-34 g. 285 Bilj.,, a za sezonu 1934-35 g. rasadnici raspolažu sa 290 hiij.. sadnica. Cene se kreću od 1,5. do 5 din.

— U Mađarskoj je prošle godine zasejana površina lanom pala na 3 h'lj. jutara. Da bi se ponova unapredila kultura lana misli se na uvođenje premija. Jedno strano preduzeće vodi pregovore odnosno osnivanja: predionice lana.

— Ба седници чехословачког одбора за лак одржаној 5. новембра о. г. саопштено је да је Народна банка одобрила један ванредан есконтни кредит од 8 милиона к. ч. за откуп домаћег лана. Одлучено је да се у пролеће откупе 40 вагона појевтињеног ланеног семена, већином домаћег порекла. Намерава се да се поведе низ акција ради унапређења културе лана. –

ИНДУСТРИЈА — Societć Financičre Рапшћеппе holding u Ženevi po-

seduje između ostalog i akcije preduzeća ı podunavskim zemljama. Učešće društva po zemljama izgleda ovako: Austrija

6,55% efektnog portfelja, prema 7,83% u prošloj godini, Mađar

ska 394 (10,94), Nemačka 0,11 (4,27), S. A. D. 24,61 (31;34); Engleska 20,73 (11,30), Francuska 10,55 (10,6); Švajcarska 14,52 (7,90), ostale zemlje uglavnom Holandija 18,99 (15,76). јисозјаује ove godine mema. u statis.ici. Društvo je imalo u prošloj godini akcije šećerne fabrike u Velikom Bečkereku, koje je prodalo u međuvremenu.

— Мешовита југословенско-румунска дунавска комисија на свом овогодишњем “заседању у Вршцу одлучила је да се на Дунаву код Оршаве подигне велики мост за железнички и колски саобраћај. У начелу је, такође, прихваћена понуда једне француске грађевинске групе која нуди израду овог моста за суму од 300 милиона фр. франака.

— „Salus” d. d. u Ljubliani povisuje glavnicu за 0,75 mil. na 1,9 mil. din. izdavanjem novih akcija.

— Na mesto fabrike ulja Arnolđa Bauera u Slatini, koja je izgorela pre tri meseca, podignuta je nova većega obima u istom mestu u prostorijama parnog mlina „Viktorija” d. d., Кој nije radio više godina. Kapacitet nove fabrike je vagon uljanog

semena za 24 sata i prerađuje seme od suncokreta i bundeve..

— Италија ће ове године, благодарећи обилном приносу репе, имати толику продукцију шећера, која ће постуно покрити домаћу производњу.

— Zlatni radnici u Južnoj Africi proizveli su za prvih 9 meseci 0. g. 7.86 mil. finih uncija zlata.

— Glavni proizvođači volframa imaju nameru za izvedu kontrolu nad proizvodnjom. Indija, Australija i Portugal već su pristale, ali držanje Kine još ije poznato. Cena volframa iznosila je pre dve godine 100 šilinga, a danas se kreće oko 40 šilinga.

— Фгобу Socićtć Spćciale Financičre u Francuskoj oivorena je sudska istraga. Ovo je društvo osnovano 1928 god. sa glavnicom od 20 miliona franaka u cilju finansiranja francuske šećerne industrije. Glavnica je docniie povećana na 60 miliona, a društvo se počelo baviti i mobilizovanjem otšteta dodeljenih andustrijama severne Francuske, koje su stradale za vreme rata. Kod ovog posla društvo je po odobrenju Ministarstva finansija izvršilo posredovanja, navodno, za više od 1,5 milijarde franaka. Povod za otvaranje istrage dale su tužbe nekih ratom

oštećenih, kojima društvo nije isplatilo preuzete obaveze. Konstatovano je da je upravnik društva, Levi, iz društva uzeo bespravno G miliona franaka, a i poslednji bilans, zaključen krajem decembra 1932 godine, bio je lažan, pošto je stvarna vrednost aktive, koja je označena sa 128,3 m:!iona, znatno manja.

— Zbog opasnosti prelaza u strane ruke, belgijska deoničarska društva su posle rata sve češće izdavala akcije sa pravom na više glasova. To je n praksi imalo za posledicu, da uticaj većine akcionara nije nikako dolazio do izražaja. Nova uredba sasvim zabranjuje akcije sa pravom na više glasova. Sva su društva dužna da se u ıioku od dve godine prilagode novim propisima.

— U našoj zemlji postoji 13 plinara. Njihova proizvodnja plina je iznosila prošle godine 11.39 mil. kub. metara, od čega je otpadalo preko polovine na Zagreb (6,34 mil. k.m.); na drugom miestu stoji Ljubljana sa 1,98 ти Кт., zatim Split sa 954 hilj.; Sarajevo sa 831 hilj., Maribor sa 745 hili., Novi Sad sa 578 hil|., Osek sa 563 hilj., Subotica sa 464 .hilj., BeJovar sa 291 bilj., Pančevo sa 227 hil|., Celje sa 174 hilj., Vinkovci sa 161 hilj. i Slav. Brod sa 34 hilj. Dužina glavnog plinovoda iznosi 543 hili. met., cd čega u Zagrebu 86 hilj. i Subotici 70 hilj. Plinomera je bilo 21,2 hili., od čega 10,6 hilj. u Zagrebu. U Novom Sadu je potrošnja nešto jače porasla, a u Oseku se smanjila za 50%.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U članku „Nastavak trgovinsko-političke diskusije?” u prošlom broju о. d-r Verner fon Haselbah tvrdi, da Danska kompenzira njen povećan uvoz poljoprivrednih proizvoda većim цуоzom. nemačkih industrijskih proizvoda. Kako „Eildienst” donosi u br. od 9 o. m. Danska je zabranila uvoznicima prekoračenje kontingenata utvrđenih prema lanjskom uvozu. Prema tome, nikakva kompenzacija povećanog obima nije moguća, niti može povećani izvoz danskih poljoprivrednih proizvoda da ima uticaj na uvozne konfingente iz Nemačke, jer se oni određuju prema lanjskom uvozu.

— Francuska nam je odobrila za četvrto tromesečje 0. 9. sledeće specijalne kontingente (u kvintalima): za 50 hilj. kukuruza, 4.200 pasulja 180 luka, 155 sira, 2.400 jabuka i krušaka, 297 drugog voća, 225 soljenog mesa, 25 prerađenog mesa, 100 zaklane živine, 800 jaja, 80 svežeg povrća, 150 živih svinja, 10 prerađene kože i 155 emaijliranog posuđa.

— Mađarske predionice vune moraće da uvoze vunu, da bi se snabdele do kraja o. g. Nemačka je u toku o. с. izvezla toliko vune iz Mađarske, da u zemlji nisu ostale dovoljne koсте ха snabdevanje domaće industnije. Mađarski ministar poljoprivrede predložio je fabrikama da u idućoj sezoni ofkupe svu vunu i da one izvoze višak.

— Mađarska je ograničila izvoz za miterne vezane penge. Ova mera je preduzeta da bi se sprečio izvoz kapitala i efekata koji u zadnje vreme sve više ızima maha, tako да se o smatralo kao uzrok poskupljenju zlata u zemlji. Interni pengi osiguravali su mađarskom izvozniku premiju od 40%, ali Narodna banka nije od toga imala koristi, jer nisu ušle odgovara– juće devize. Od sada će izvoznici dobiti prim od 15—20%, a u trgovinskim ugovorima osiguraće se jedan deo protivrednosti mađarskog izvoza za slobodno raspolaganje Narodnoj banci, fako na pr. Engleskoj 45%, Nemačkoj 10%, Švajcarskoj 10% i Italiji 30%, Belgiji 35%. Francuskoj 15%.

— Zaključen je novi austrijsko-francuski trgovinski ugovor. Francuska je smanjila uvoznu faksu za austrijsku robu sa 4% na 2%; a Austrija odobrila kontingente za francusku robu.

— Englesko Ministarstvo trgovine imenovalo je komisiju za pitanje nemačkih dugova, čiji će zadatak biti da ispita visinu engleskih potraživanja u Nemačkoj i prioritetna prava pojedinih firmi, j