Narodno blagostanje

Страна 748 НАРОДНО

#3 ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački registar:

Juta i konoplja a. d., Beograd, upis prokuriste g. Alfonza Čoha. — Jugoslovenska banka za industri{u i trgovinu a. d. u Beogradu, upis promene člana petog društvenih pravila. Domovinsko d. d. za šumsku industriju u Zagrebu, upis promene druš”venih pravila. — „Tekstil а. а. и Zagrebu, upis promene člana ravnafeljstva g Fuksa Milana u Franić Milana.

Zborovi akc. društava:

24 novembar. — Tonet Mundus, jugoslovenska tvornica nameštaja iz savijenog drveta d. d. u Zagrebu.

25 novembar. — „Patrija” tvornica konjaka i finih likera d. d. u Zagrebu. -

26 novembar. — „Munja” tvornica akumulatora d. d. u Zagrebu (vanredna). 28 novembar. — Ljuštionica riže d. d. u Zagrebu.

6 decembar. — Grajnic, industrija ı tvornica o d. d. u Novom Sadu (vanredna). 15 десетбгт. — РпуЏесоуапо а. а. za izVOZ zemaljskih

proizvoda Kraljevine Jugoslavije.

Врпоотанја:

D-r Nikola Gaćeša: „Poštanska štedionica Kraljevine јиgoslavije”. Posle Državne hipotekarne banke, koja je dobila svoju istoriju u „Monograliji” d-r M. Glomazića, dobila je i Poštanska šted onica svoju istoriju iz pera jednog njenog vicedirektora, koji sledstveno poznaje i tehničku s:ranu njenog poslovanja. ı

Poštanska štedionica je obrađena vrlo pregledno: organizaciono i poslovno, zatim njezin budžet, kao i njezina ekonomska funkcija.

Knjiga je visoko stručna, te manje može da posluži kao literature za nestručnjake, ali je neophodan priručnik za sve one, koji se interesuju pitanjima Poštanske štedionice.

Knjigu je nagradila Srpska akademija nauka, a Ekonomsko-komercijalna visoka škola u Zagrebu primila je kao dokforsku disettiaciju.

РАЗНО

— „Jug. loyd” piše: „Između itcovaca manufakturnom robom i krojača u Sarajevu nastao je pravi „krstaški rat”. Dok trgovci na svojim sednicama odlučno ustaju proliv toga 510 krojači prodaju štofove, dotle krojači na svojim sastancima energično ustaju protiv trgovaca zbog toga Što uzimaju meru za odela, koja izrađuju preko svojih krojačkih nameštenika. Građanstvo iščekuje ishod ove borbe sa najvećim interesom”. Ovaj nam primer lepo ilustruje „solidarnost” srednjega staleža, koju jedan deo naše štampe tako često ističe.

— Skopska zanatska komora podnela je nadležnima predlog da se donese „,Uredba o razduženju zanatlija”, u kome se traži da se zanaflijski dugovi nastali pre 20 aprila 1932 god. isplaćaju na sledeći način: Od jedae do 10 hiliada dinara u roku od pet godina u šestomesečnim ratama; od 10 do 20 hiljada za sedam i po godina; iznad 20 hilj. za 10 софпа; а za dugove ispod hiljadu dinara ne važi olakšica. Traži se, dalje, izuzimanje potraživanja Narodne banke, Državne hipotekarne banke, Poštanske štedionice, Zanatske banke i zana*skih zadruga. Znači, izuzima se i Zanatska banka, kao najveći poverilac.

— Na sednici Trgovačko-industrijske komore u Banja ' uci traženo |e da se prenese cenfrala Šipada u Banja Luku; da

БЛАГОСТАЊЕ ПЕН Бр, 41

se omogući podizanje fabrika za preradu sirovog gvožđa; da se izgradi železnička pruga Banja Luka—Bosanska Gradiška; da se izrade novi projekti za iskorišćavanje vodene snage u cilju elektrifikacije Vrbaske banovine, i da se pomogne obnova voćnjaka i njihova odbrana od štitaste vaši i drugih štetočina.

— Приликом конференције Балканског савета у Анка ри грчки министар спољних послова Максимос и делегат на конференцији Песмазоглу посетили су Турску банку и том приликом отворили текуће рачуне и уписали по 50 акција.

| — Француска привредна колонијална конференција биће отворена у Паризу 3 децембра.

— Talijanske korporacije po prvi put su se sastale 10 o. m. Skupštinu pretstavnika 22 korporacije sačinjavaju 823 člana. Ministar korporacija je pretsednik svake korporacije, a za potpretsednike su imenovani drug! članovi fašističke stranke. većinom advokati. Prvu skupštinu otvomo je g. Musolini na rimskom Kapitolu govorom, u kom je naglasio da je korporacijama zadatak da izvedu politički i društveni preobražaj.

— Javna i slobodna carinska skladišta Opštine sušačke, od juna o. g. kada su osnovana, pa do oktobra imala su promet od 74,1 hilj met. centi, u prvom redu tranzime robe. .

— „Die Borse” donosi da jedna grupa banaka pod vodstvom „Banca Romanesca” i „Banca di Credit Roman” treba da dobije u Rumuniji isključivo veleproda|u proizvoda топороја za alkohol.

— Panamerička trgovinska konferencija održaće se marta iduće godine u Buenos Airesu sa sledećim dnevnim redom: 1) olakšanje istovara i utovara brodova; 2) uprošćenje carinskih propisa; 3) pobolišanje saobraćajnih veza među pojedinim državama; 4) olakšanje tranzitnog prometa; 5; uniliciranje sanitarno-policijskih i veterinarskih propisa; 6) suzbijanje krijumčarenja; 7) olakšanje turističkog prometa i 1. d. |

— Francuski Ministar finansija izjavio je u Parlamentu da su francuski angažmani u bivšoj carskoj Kusiji 1925 godine proćenjeni na 10.5 milijardi zlatnih franaka, piasiranih u ruske drZavne zajmove. Od obustave ispiate kupona do danas po tim zajmovima ništa nije plaćeno francuskim porterima. Predviđeno je da posle isteka dosadašnjeg privremenog ugovora sa Sovjetskom Rusijom budu raščišćena 1 pitanja francuskih potraživanja — u vezi sa u{vrđivanjem definifivnog trgovinskog ugovora. Tek posle ovoga moći će se otpočeti sa daljim pregovorima.

— Državni intervencionizam razvija se u Engleskoj, naročito u vidu državnih subvencija. Računa se da su subvencije šećernoj industriji od 1925 do 1934 iznosile 39,5 miliona funta. Pomoć proizvođačima žita iznosi 4, proizvođačima mleka 1,5, odgajivačima stoke oko 3 miliona funta godišnje. Osim toga se daje i subvencija frgovačkoj mornarici u iznosu Od 2 miliona funti.

— Индекс трошкова живота у Грчкој (на бази подадатака за 22 града) у октобру износи 1992.7 према 19432 у септембру.

— Дефицит шведског биланса плаћања за 1933 годину износио је 37 мил. круна, према 24 мил. у претходној години. За извоз робе, злата, камата итд. ушло је 1.896 мил. (1.834) и изишло 1.933 милиона (1.858 мил.) од чега долази 1.006 мил. (964) на вредност робе, 115 мил. (168) на камате, на приходе од саобраћаја 232 (239), туризам 38 (35), извезене хартије од вредности 172 мил. (219), итд. Међу расходима налазе се: роба са 1.109 мил. (1.169), саобраћај 116 (119), туризам 35 (31), хартије од вредности 134 (115), краткорочни пласмани у иностранству 400 милиона (260).