Narodno blagostanje

17. новембар 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 749

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN & NOVEMBRA 1934 GODINE

U stanju Narodne banke na dan 8 novembra, a u aktivi važno je pre svega povećanje podloge, za 5.58 na 1981.7 miliona dinara. Od toga zlato je poraslo za 1.5 na 1808.5 miliona, a devize za 4 na 173.0 miliona dinara. Porasle st i devize koje ne ulaze wu podlogu, za 6.1 na 26.2 miliona, tako da iznosi ukupni stok zlata i: deviza 2.008 miliona dinara koliko smo imali poslednji put pre godinu dana.

Menični zajmovi st opali za 3.1 na 1.599.6 miliona a lombardni za 1.7 na 236.4 miliona.

Стање Народне банке (у милионима динара).

31. ХП | 31. ХИ | 31. Х1 | 31. Х

8, XI АКТИВА 1931 | 1932 | 1933 | 1934 | 1934 Подлога ;

зл, у касама и на стр.||1758,4| 1160.8| 17949) 1807.0| :808.5

новч, у страној монети 6.3 0.8 0.0) 0,04 0.1

девизе — — — — — 332.0] 206.5| 111.2] 1691) 173.0

Укупно — || 2096.8| 1968,1| 1.906) 1976.2) 1981.7 Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 86,4 _ 1,9] 5451 201 26,2 Кован новац:

у никлу и сребру— — || _ 38.81 139.91 239.9| 158.81 159.4 Демеветннирано среоро ||. -5.

Зајмови;. на менице — — — — ||1965,6) 2111.9] 1808 8| 1602.7| 1599.6 на тартеје од вреди = || 2872) 3448) 2931) 238: 2364 Укупно — ||2252.8] 2456 8) 2101.9) 1840.8| 1836.0 Јан рели 2154) 15.40 ла сва 156 Ранији аванси држави — 1799.2) 1808.6) 1715.5) 1720,3) 1720.4 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — 600.0| 600.0| 600.0| 600.0 Bpergocra pesi Gonna || 778. 580| 549 1002) 1033 Вредности ост, фондова 2.9 7:9) ИМЕНА 5 15 Непокретности, завод за

израду новч,и намештај #45.0| 154.1| 153.7) 157.2| 157.6 Разна актива — — — — 21.9) 21.6) 115.1! 266,5) 281.4

ПАСИВА Капитал — — — — —| 180.0] 180.0) 180.0| 180.0| 180.0 Резервни фонд — — —| 821) 73,8 84.3 107.3! 107.6 Остали фондови — — — 4.2 8:6| 137) 152) 15.2

Новчанице у оптицају Обавезе по виђењу:

5172.2) 41721 4327.1| 4380.0| 4347.9

mapoDa mu 1 шј MP | 3263) 3841 474 4| 5093) 5837 разни разуни —- _-___|| __60.9| 299:6] 5492| 066,9| 641.0 Укупно — || 416,5| 697.8) 1031,0| 1179.4) 1231,3

Обавезе са роком — — || 681.1) 1459,4 1106.3| 770.0| 769,1 Разна пасива — — — — | 46,4 40.3! 222.9 238.6) 241.6 Оптицај и обав. по виђ.||5588.7) 5470 5 5358.2! 5559,4] 5579.3

U pasivi najvažnija je promena kod žiro-računa, koji su ove medelje porasli za 74.5 na 583.7 miliona, prema odlivu od preko 100 miliona u stanju od kraja oktobra. Potraživanje poraslo je ove nedelje za 3.3 na 6.5 miliona dok su razni računi opali za 25.8 na 641 milion, tako, da su per saldo obaveze po viđenju ove nedelje veće za 51.8 na 1.231.3 miliona.

Obaveze sa rokom ostale su ove nedelje stacionarne na 769.7 miliona a razna pasiva porasla je za 3 na 241.6 miliona prema 14.9 na 381.4 miliona, za koliko je povećana razna aktiva.

Opticaj novčanica smanjen je za 32 na 4.347.0 miliona a obaveze po viđemju zajedno sa opiicajem dostižu 5.579.3 miliona dinara.

· Beorpancxa Gepsa

Најзад се и ситуација Ратне штете консолидовала. То зе могло са сигурношћу очекивати. Као што је већ неколико пута истакнуто било је државних хартија од вредности које, захваљујући енергичној интервенцији, не само да нису попустиле, већ су шта више скочиле. Народна банка је и без интервенције скочила. Затим су неке државне хартије од вредности мало попустиле. Ратна штета је у ствари номинално имала највећу отпорну снагу за време кризе од 9 октобра на овамо, али се унапред могло знати, да та спољашња мирноћа код Ратне штете, која се огледала у релативно високом курсу, није дубока и да ће морати доћи до експлозије због психолошког стања које је и остале курсеве било бацило у велику вибрацију.

Код Ратне штете је био релативно најјачи спекулативни ангажман и код ње се могла очекивати најјача реакција. Она је и наступила, али је била тако кратког века и тако се брзо одиграла да се може рећи да ју је штекулација једва искористила. После пада испод 350—– она се доста брзо спустила на 320— и једног момента на 316——. Како је то био најнижи курс, који се у даном моменту као такав сматрао, и како по том најнижем курсу није било довољно продаваца, то се курс муњевитом брзином окренуо на више. Берзијанцима је лакнуло. За њих је било најважније да виде дно, тј. најнижи курс до кога се могло доћи. Чим су констатовали да се достигао патос, прелетело је кроз берзанску атмосферу тако оптимистичко расположење, да је папир гурнут као лопта од гуме у висину. У последњој недељи имамо скок Ратне штете од 316— на 338— Има скоро 6 до 7 година како се такав скок није доживео. Берзијанци су из захвалности, што се реакција тако брзо свршила срдачно припомогли да курс иде на више.

После сваког наглог скока мора доћи реакција. Тако је и у овој недељи, После курса од 338 — настало је попуштање. Али не више из разлога из кога то обично бива, наиме услед продаје од стране шпекуланата који су купили испод тог курса. Као што рекосмо, тако је муњевитом брзином извршена реакција, да берзијанци нису ни стигли да искористе ниске. курсеве. Притисак на курс од 338— дошао је од стране оних који су почели да чисте своје позиције. После претрпљеног страха берзијанци су делом почели да продају своју робу коју су купили у току 1934 године на којој су мислили последњих месеци да ће изгубити новац а на којој сада зарађују на курсу од 338.—. То је неизвесно. Али то је врло добро. Ако се врше реализације од стране шпекуланата доказ је тај, да је много већи притисак на терминске курсеве него на промпт. Промпт Ратне штете готово нема на берзи. Џела понуда је спадала на новембар и децембар. То су ангажмани шпекуланата а ла хос. И добро је што они почињу полако да их ликвидирају. Тако ће доћи да још пре 31 децембра буду ликвидирани већи ангажмани и да берза буде слободна од притиска баш као у почетку године. Узгред да напоменемо да су ангажмани а ла хос врло слаби ове године. Ми мо то више пута напомињали. Ове године су највећи курсеви за последње 4 године а најмањи шпекулативни ангажмани. Велики део робе затворен је а сериозни имаоци задовољни су, што су курсеви тако високи. Њима је главно наплата купона.

На појединим састанцима забележени су ове недеље следећи курсеви: