Narodno blagostanje

Страна 808 НАРО дно

za 25 miliona. Ovi ogromni iznosi, koji u našem novcu, po berzanskom kursu, pretstavljaju u poslednjoi godini skoro polovinu celokupnog našeg redovnog budžeta, naravno da teško padaju na državnu kasu. Iscrpene su sve rezerve 1 тога 5е pribeći javnim zajmovima. U oktobru ove godine uzeti su zajmovi na fržištu u iznosu od 101 mil. franaka, — koliko mije zajmljeno za celu prošlu godinu. Za sada apelovanje na tržište kapitala ide vrlo glatko, zbog toga što se kao što je poznato u Švajcarskoj nalaze ogromni iznosi stranog Kapitala, koji tamo traži pribežište od depresijacije raznih valuta i drugih političkih i ratnih opasnosti.

Sve je jasnije da subvencije ne samo ne olakšavaju krizu već je otežavaju. Nije teško predvideti mogućnost da se jednog dana izgube strani kapitali sa švajcarskog tržišta i da na taj način pokriće delicita putem zajmova postane nemogućno, a deficiti moraju biti sve veći pošto i subvencije moraju biti sve veće, jer subvencija izaziva novu subvenciju, ona ne leči već naprotiv razdražuje rane.

Mi smo lanjske godine doneli jedan govor 5. Muzi-a, koji je tražio da se prekine sa OVOm politikom i priđe deflaciji. Sad se sam ministar privrede g. Šultes pojavio u javnosti sa istim zahtevom. On naime pledira za kontrolisanje cena douopšte biti ostvaren objašnjava se političkim prilikama Švajcarskoj još nije mogao biti ostvaren i što se ne zna da li će uopšte biti ostvaren objašnjava ве poilitičkim prilikama Švajcarske. Moćna socijal-demokratska stranka je protiv ukidanja

subvencija, naprotiv ona traži pojačanje te politike. Prema tome

Švajcarska stoji još uvek na istoj tačci, tako da se cela zgrada visokih cena može da sruši jednog dana sa takvom silinom, da se Švajcarka ne bi mogla dugo godina da oporavi od toga.

I posle izbora za kongres u S. A. D. nema još mikakvih promena u američkoj privrednoj politici. U reorganizaciji administracije učinjeni su novi koraci: pod imenom National Emergency Council obrazovan je iedan odbor kome pripadaju svi članovi vlade, vođi svih ustanova za suzbijanje krize i direktor Federal Rezerv Borda. Na čelu ovog glomaznog odbora stoji Ričberg, koji je time, posle Ruzvelta, postao najvažnija ličnost u privrednoj politici S. A D. Zadatak je ovoga odbora, da pretsednika Ruzvelta savetuje kod uklanjanja teškoća u sprovođenju New Deal politike. Govori, koje su vodeće ličnosti održale posle kongresa, takođe su bili bez sadržine i nejasni, ali se kroz sve njih provlači kao crvena nit, da više neće biti proširivani plansko-privredni eksperimenti. Prirodno, rekao je Ričberg, Nira se neće ukinuti, već izgrađivati. Pri ovom izgrađivanju vodiće se računa O prigovorima privrednih krugova koj uglavnom idu na ograničenje državne intervencije.

Najveći korisnici i jedini priyrženici New Deal-a jesu radnici, koji su dobili pravo koalicije i štrajka. Za ostale privredne krugove bilo je više teškoća i gubitaka, nego li koristi, što je dalo povoda preduzetnicima ла kritiku. Dok se Džonson na ovu kritiku malo osvrtao i nastojao da principe New Deal konzervativno sprovede, Ruzvelt i Hičberg su pokazali volju da opravdane primedbe uzmu i obzir. Oni su priznali, da povećanje cena putem veštačkog smanjenja ponude nema isto naćionalno-ekonomsko značenje kao ono 'na bazi povećanja tražnje. Prema tome, sada bi se mogla očekivati politika sma-

Slabljenje plansko-privredne politike u Americi

БОЛАШОСТАЊЕ Бр. 51

пјепја cena, koja bi omogućila povećanje potrošnje širokim masama. To bi omogućilo povećanje proizvodnje i broja upo'slenih radnika uz bolje iskorišćavanje kapaciteta tj. sniženja proizvodnih troškova. Od prakt:čnih mera predviđeno je ukidanje kontrole cena i proizvodnje, od čega su izuzete poljoprivreda i neke važnije privredne grane. To potvrđuje i produženje

zakona o ograničenju zasejane površne pamukom za 1935 g..

Pokazalo зе da konirola cena i prozvodnje nije dovoljna za privredno oživljenje, koje zavisi i od drugih faktora. Kao drastičan primer za ovo može se navesti pogoršanje kod regulisane tekstilne industrije i poboljšanje kod slobodne industrije auto·'mobila. Šematičkih, ukočenih i generalizatorskih kodova treba da nestane da bi ustupili mesto slobodnim, dinamičnim i individualnim sporazumima. Ovo gledište Ričberg je ovako izrazio: Sporazumi za regulisavanje konkurencije su korisni i biće pomagani od strane vlade, a oni, koji cilj|aju isključivanju konkurencije, štetni su i biće onemogućivani. Ova politika uperena je u prvom redu protivu monopola: i stoji na starom gledištu ·zakona protivu trustova. Razlika prema ranijem stanju 'ostojaće u tome, što će data sloboda biti postavljena na bolju bazu putem šireg publiciteta o proizvodnji, cenama i nadnicama. „Омакуо tumačenje Nju Dila svakako će imati za posledicu teškoće, pošto ne postoji jedno apsoluino merilo za praktično · sprovođenje kompromisne politike.

Još je neizvesnija budućnost radnih uslova, pošto bi "ukidanje Nju Dila neminovno imalo za posledicu pogoršanje 'radničkog položaja. Ričberg je za održanje minimalnih nadnica i ograničenog radnog vremena. Ali, kao i kod regulisanja 'onkurencije, on je za slobodne ugovore između radnika i poslodavaca tj. protivu sindikalističkog principa. Njegovo gledište nije još jasno, jer je u jednom drugom govoru branio sindikate i izjavio da bi u slučaju njihovog ukidanja radnička klasa prenela svoju borbu na političko polje. Ruzvelt je naprotiv voljan da nastavi politiku prijateljstva sa radnicima. Ali je on isto

tako svestan i činjenice, da politika povećanja: nadnica čini ne- ~

mogućim sniženje cena. Stoga je on i protivu uvođenja 30 časovne radne nedelje, što bi bilo skopčano sa povećanjem koštanja radne snage, i ako zna da njegova odlučnost nailazi na veliki otpor.

Neizvesnost o budućem razvoju nije tako opasna, pošto Ruzvelt ima još dosta vremena za razmišljanje ti. do 16 juna 1935 g. kada ističe zakon o Niri. Pitanje je, da li će vlada ovoga dana. ukinuti Niru. Ruzvelt bi bio u povoljnom položaju da ovo učini, pošto bi profivljenje radnika mogao da spreči pomoću jednog kompromisa. Ruzvelt će ili zadržati pravo koalicije za radnike ili će im dati 30 časovnu radnu nedelju. Bilo koje od ovih rešenja preduzetnici bi pozdravili, pošto 61 ош sem ukidanja ograničenja u kodovima dobili i veću slobodu prema radnicima.

Iz ovoga se jasno vidi, da je budućnost Nire političko pitanje u kome se uglavnom radi o odnosu između organizovanih radnika i Ruzvelta. U svakom slučaju treba očekivati sužavanje plansko-privrednih mera u. oblasti proizvodnje. Nije isključeno, da se ove prenesu sa proizvodnje u sferu kredita i spoline trgovine što se može zaključiti iz planova Centralne banke i planiranja u spoljnoj trgovini.

Planska politika je u ovim oblastima mnogo lakše izvodljiva za vladu, a ipak vodi postepeno potpunom. prilagođavanju proizvodnje planskoj privredi.

ANI JBO- He: OGCJEONSEA Ce WH Шраште кредита Њени «вилијал у БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17. ;

Рачун Поштанске титедионице, Београд 51005,

Прима улоге на штедњу по 'најповољнијој камати. Врши 'GBe "банкарске послове 'у земљи 'и иностранству. Издаје сефове под'заку,

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

5: || У

зеавре нацн ви

а