Narodno blagostanje

15, децембар 1934.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Ми смо приликом доношења правилника 0 гајењу и испаши коза у кршевитим крајевима изнели да је пашаринска такса висока и да су и остали услови неповољни. (Ових дана су интересенти из околине Мостара тражили да се пашаринска такса снизи са 5 на 2 динара, пошто je ac дања превисока, затим да се дозволи испаша коза и изван реона своје општине; да се дозволи гајење коза свим лицима и то за 1934/35 г. по 4 козе на сваког кућног члана; 1935/36 по 3 и 1936/37 г. по 2, што је потребно да одгајивачи не би морали одједанпут да продају или закољу већи број, чиме би се цене срозале, а и стога што су козе важно врело прихода у овим крајевима.

—_ Француска производња кскона свилене бубе изнела је у 1934 год. 0,97 милиона кг., према 0,94 у 1933 и 1,83 у 1930 год. Предратна производња износила је 4,42 милиона кг. (у 1913 г.). Цене продатих кокона такође су пале са фр. 719 у 1930 на фр. 1,70 по кг. у 1934 год. Пре рата цене су се кретале око 3,50 предратна златна франка по кг. Вредност произведене свиле у 1934 била је 1,88 милиона франака према 4,83 у 1933 и 14,71 милиона франака у 1930 год. Пре рата (1913 год.) вредност произведене свиле износила је 15,65 златних франака.

—_У циљу подизања цене дувана, која је пала на 20 лева за кг. бугарска Пољопривредна банка одобрила је задругама кредит од 50 мил. лева за откуп првокласних врста дувана. 8

— у Мађарској се број оваца од 1925 г. до 1934 г. смањио за 45% (са 1,89 мил. на 1,08 мил, комада).

— „Моуозћ' доносе да ће о. г. садиоци дувана у Хердеговини добити само по 4 дин. за кгр. дувана, пошто се одбију сви трошкови (комисијски и крупарина, за превирање и т. Д.).

ИНДУСТРИЈА

— U Lotdonu je održana konferencija proizvođača :bakra за ciljem Ga pripremi konferenciju koja 'će se održati tokom jamuaru n Njujorku. Proizvođači su podeljeni u dve grupe. Ма једnoj &trani stoje S. A. D. koje su лаџеје шуогли 'carinu 044 centa po funti, a ma drugoj su proizvođači Južne Amerike, “Afriке (Katanga i Rodezija), Evrope i Kanade. Tzgleda да се зе američka društva složiti s ograničenjem svog izvoza u Evropu, a da će se proizvođači Rođezije i Konga sporazumefti o kontin'gentiranju njihove proizvodnje.

— Udruženje savernoameričkih industrijalaca Traži da se kodovi Nire obnove za godinu dana, ali samo za industrije koje to same Žele, i to s klauzulama 'koje su se u praksi pokazale korisne.

— Američka National Manufactures Association na svojoj godišnjoj skupštini tražila je, da se Nira likvidira po isteku zakona i zameni sistemom “slobodnih kodova pod državnom копtrolom.. — „Phosphates Timnisiens” objavilo je bilansu па :dan 30 ijuna 1934, koja pokazuje vrednost društva „La Dalmafienne” sa 56,2 mil. fr. prema ·:61,2 mil. u prethodnoj godini. U “analizi „јошта! де Finances” donosi da je i ova vrednost velika.

— Индекс индустријске производње у Италији гокто-

""бра месеца достигао је 95.2 што према истом месецу про

шле године претставља тшовећавање за 14:.6%.

—- Између белгијских и енглеских власника афричких рудника бакра дошло је до споразума о ограничењу · производње. Пошто су американци такође принципејелно

за "ограничење производње то је у изгледу поновно 'оства- |

"рење 'светског картела бакра.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 809

— Према подацима Народне банке проценат искоришћења капацитета хемијске индустрије повећао се у трећем тромесечју о. г, према истом периоду прошле године за 43—58%.

— U trećem ftromesečju o. g. prema istom periođu prošle porasla je naša proizvodnja gvozdene rude za 354%, sirovog gvožđa 60,6%, pirita 107%, hromne rude 121,5%, olova 20,0%, cinka 17,0%, uglja 12,2%, i lignita 4,16%, a opala bauksita 15,2%, soli 14,8% i sirovog bakra 1,79%.

У августу о. г. било је код Сузора осигурано 558.984 радника и намештеника према 538.826 у истом месецу прошле год. Пораст или опадање код појединих привредних грана показује нам доња таблица:

Број оси- + или — - или —

Укупно TVP авг. 1933 авг. 1932 у августу Tr. y % ту %

O 3,6 4-05 Текстилна индустрија 42.442 +20,4 2213 Грађење превозних сретстава 6.020 50 135 ~ 3,5 Електричне централе 7.036 = 1340) S JO Индустрија одела 24.849 195 +19,0 Грађење путева и железница 24.897 = 60 + 40 Шумско-пиланска индустрија 43.178 12,6 113 Графичка индустрија 8.231 =12:8 += 1,9 Индустрија камена и земље – 27.339 130. | — 55 Индустрија папира 4.401 += 6,5 +18:0 Индустрија коже и гуме 3.846 SE 59 15 8957 Прерађивање коже 18.547 47 (52 = 65 Хемијска индустрија 9.908 + 80 - 50 Индустрија хране и пића 34.122 E 3;6 + 5,6 Кућна послуга 56.547 715 9,0 = 13 Позоришта и разно 11.857 — 3,11 — 3,5 јавни саобраћај 12.680 1- 35 — 7,4 Трговина 52.062 7900) += HO) Металургија и индустрија 32.210 — 0,3 -k 252 Дрводељско-резбарска инд, 14.943 — 0,9 —11,2 Приватни саобраћај 8.013 —— = 01 Општински послови 26.054 — 130. — 3,5 Новчан и заводи и сам. канц. 15.084 — 3,6 —-4,5 Хигијена 15114 =12:0 415 Гостионе и каване 22.654 7155 + 8,4 Градње над земљом 26.253 —10,0 —39,5 Индустрија дувана 5.105 — 31,6 —3,0

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

_ Између Француске и Немачке закључен је клириншки споразум на три месеца. Са досадашњим функционисањем клиринга ни једна страна није била задовољна. Немачки извоз у Француску је опао, што су Немци приписи-

вали пооштрењу контингентирања и избегавању француских

увозника да испуне тражене формалности. Французи којима су потраживања по клиринту засада залеђена мишљења су да Немачка намерно ради на пасивирању трговинске

'билансе, да би се на тај начин користила кредитом који

иначе не би могла добити. Нов аранжман има пролазни карактер, због претстојећег (сарског плебисцита, чији ће исход имати последице и за клиринг, јер један део клириншких потраживања пада на Сарску област. Клириншки споразум уважио је углавном немачки захтев, француски контингенти су повећани; предвиђено је побољшање технике клиринга на тај начин што ће се првенствено обрачунавати вредност робе, док остала плаћања као на пр. провизије образунавају се накнадно. Т акође је предвиђено да се