Narodno blagostanje

Страна 40

У 1934 год. цене аграрних и индустријских сировина показивале су врло интересантно кретање на које су утицали следећи фактори: повећана тражња услед форсирања политике коњунктурног оживљења, смањење залиха, валутарне промене и стварање _ међународних картела. Код цена свих аграрних и индустриских сировина у прошлој години дошла је до изражаја "тенденција пораста, који је био праћен сталним мањим или већим кодебањем. Велико колебање пратило је развој цена житарица, каучука, текстилних сировина, масти, бакра, цинка и сребра. Много већу постојаност показивале су цене каве, шећера, калаја и олова. |

Цена шшенице, ражи, овса и кукуруза све до пред крај априла није показивала веће промене; тада цена пада на најнижи ниво у 1934 год. са кога се постепено диже "све до августа праћена великим колебањем. Ту настаје прелом у развоју цена хлебних жита и оних житарица за сточну храну. Цене првих се уз веће колебање спуштају, а других показују пораст. У последњем тромесечју 1934 год. на многим берзама цене житарица за сточну храну биле су изнад оних хлебних жита

Памук и остале текстилије, изузев вуне и природне свиле, такође су успеле да побољшају своје цене. Нарочито се поправила цена египатског памука, који је квалитативно знатно бољи од америчког. Пораст цене америчског памука последица је највећим делом ограничења производње. Цена вуне и природне свиле пала је због преоријентације потрошње на јевтиније текстилије и све веће конкуренцје извозничких земаља.

Каучук се до почетка маја поправљао подстрекаван надом на остварење светског споразума. Тада нагло пада да се пред крај маја, када је остварен споразум о картелу, почне нагло дизати. Пораст цене, уз велико негодовање земаља увозница, које имају развијену индустрију гуме и које је енглеско-холандски монопол на светском тржишту "тешко погодио, трајао је све до септембра када је почело лагано попуштање, Цена крајем године била је за непуних 40% виша од најниже цене, а према ценама из 1932 г. за преко 117%. Овакво дејство картела натерало је земље увознице да предузму мере за добијање синтетичног каучука. Кава, какао и шећер имали су најпостојанију тенденцију. Њихове цене завршиле су годину на нешто вишем вивоу од онога на почетку године.

Цене неплеменитих метала нису показивале јединствену тенденцију. Гвожђе и челик због великог повећања тражње од стране индустрије наоружања, забележили су приличан пораст цена. Бакар је све до јуна колебао, а тада је, због све веће конкуренције јужно-афричких рудника с једне и решења америчких произвођача да своје залихе истуре. по сваку цену с друге стране, дошло до великог пада, који је трајао до половине октобра. Тада се, на иницијативу енглеских акционара у рудницима бакра, предлаже стварање међународног картела, што прихватају и амерички произвођачи, те се због повољнијих изгледа на остварење споразума цена почиње да поправља. Цинк и олово завршили су годину на нижем нивоу од онога са кога су почели. Међународни картел цинка, који се распао крајем године, упркос тога што је успео да у периоду 1931—34 г. редуцира непродате залихе са 206.000 на 111.000 тона и што је производњу ограничио у прво време на 55%, а потом и на 45% није успео да побољша цену и ова је mama ca 12 на 7 златних фунти стерлинга по тони или за 417%. Код олова је други случај. Због повећане производ-

Кретање пена Сировина y 1934 r.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

'rivođenja kulturi neobrađenog

__Бр, 3

ње сребра увећавала се и непродата залиха олова као нузгредног производа, док је на другој страни потрошња остајала на истом нивоу. Крајем 1934 непродате залихе олова достигле су 220.000 тона према 180.000 крајем 1933 год. Знатан пораст забележио је калај, углавном због великог смањења залиха, које се од 1932 систематски смањују (крајем 1932 год. 54.000 тона, 1933 г. 35.000, 1934 г. 19.000).

Цена сребра све до конца јуна јако је колебала уз преовлађивање тенденције падања. Њујоршко тржиште је било много колебљивије од лондонског због познате акције присталица ремонетизације сребра, која је имала за последицу необуздану шпекулацију. Када је у месецу јуну поднет конгресу С. А. Д. закон о сребру чије је примање од стране Рузвелта било обезбеђено и који је значио увођење биметализма, цена почиње да скаче У октобру, због акције кинеске владе због поскупљења сребра, долази до пада и од тада цена почиње понова да колеба са тенденцијом на доле.

Угаљ и нафта такође су забележили незнатнији пораст цене као последица веће потрошње и смањења залиха.

Iniegralna boniikacija Која зе sastoji u muelioracionim табо-

Pred agrarnom reformom

u Italiji vima i asanaciji пеођтаделог

i močvarnog zemljišta pretstav-

lja jednu od najvažnijih 1а5-

·'Stičkih mera na polju agrarne politike. „Musolinijeva мада

rešila se na izvođenje ovih radova skoro odmah posle dolaska na vlast. Uspeh je u počefku bio meznatan, jer sopstvenici odnosnih zemljišta misn imali mi volje mi mogućnosti da sopstvenom snagom izvrše skupe radove. Međutim posle zakona od 24 septembra 1928 prilike se menjaju. Pr.stupa se озтугnju zadruga za vršenje bonifikacije, a i država se obavezije ha snošenje jednog dela tereta. U pitanju je površina od oko 4,5 miliona hektara. Prema pomenutom zakonu troškove za asanaciju imala je da snosi uglavnom sama država, koja је učestvovala po prilici sa jednom frećinom i u rashodima oko ти екајеплупо обпафуапог zemljišta.

lako je država u tom cilju već utrošila oko 4 mi.ijarde lira, ipak bonifikacija mije napredovala željenom brzom, jer је do sada obuhvatila samo 800 do 900 hiljada hektara, dakie manje od 1/5 predviđenog programa. Uzroci su različiti, ali se najvažniji sastoje un tome što neki sopstvenici zemljišta n su imali pofrebnih sredstava za snošenje onog dela tereta koji je na njih otpadao, a drugi nisu imali ni razumevanja za vladine mere. Ovo je često dovodilo u pitanje uspeh cele 'akčije, jer su se zbog zadocnenja pojedinih sopstvenika usred ganiranih krajeva nalazile čitave malarične oaze.

U decembru 1934 talijanski je parlamenat izglasao nov zakon o integralnoj bonifikaciji, koji ima za cilj da ubrza izvršenje predviđenog programa: i da olakša izjednačenje uslova poljoprivredne proizvodnje u Južnoj Italiji s onima u Severnoj. Novi zakon stvorio je zbog toga mogućnost da se zemljište. oduzme uz pravednu maknadu od onih koji ne ispune nametnute im obaveze. Eksproprijacija se vrši u korist zadruga “a bonifikaciju, a ove nabavljaju preko svog saveza potrebna sredstva putem zajma za koji garantuje država. Po izvršenju bonifikacije zemlja bi se parcelisala i dala pod zakup za:cdno sa potpunim Živim i mrtvim invenfarom naseljemicima.

Talijanska štampa naglašava da novi zakom pretstavlja krunu čitavog dosadašnjeg zakonodavstva o integralnoj bonifikaciji, jer se ne radi o mekim sekundarnim melioracijama, već o rešavanju vekovnog problema lafilundijalnih poseda i o kultiviranju ogromnih slabo nastanjenih površina bez vode, bez biljaka i bez puteva. Mogućnost ekspropiijacčije ima” naročiti značaj za Južnu Italiju, gde ima sasviui neobrađenih ili