Narodno blagostanje
12. јануар 1935.
vrlo ekstenzivno obrađivanih poseda sa ukupnom površinom od blizu 2 miliona hektara. Od zakona se ne očekuje samo tehnički weć i socjami napredak jer je stvorena pravna mogučnost, da se na mesto velikih, delom ili zasvim zapuštenih pošeda postave mala imanja zakupaca i slobednain seljaka. U kojoj će meri vlada ovu mogućnost moći da Stvarno iskoisti ne može se još tačno kazati, jer se već javlja otpor protiv predviđene eksproprijacije, za koju se ı u izvesnim krugovima fašističke partije tvrdi da predstavlja neku YVrstu Ккоп вкасје. Nasuprot tome, ministar poljoprivrede g. Ačerbo tvrdi da se ovim zakonom u stvari i ne dira u privalnu svoj.nu, jer se eksproprijacijom uz pravednu cenu jedan neracionalni ili zastareli oblik svojine samo pretvara u drugi, koji više Odcovara fašističkim shvatanjima o socijalnoj funkciji zemlj.
Zbog prelaza sa ekstenzivne na intenzivnu privredu doći će, nema sumnje, i do povećanja proizvodnju. о. је drugi razlog: za napade protiv ubrzane bonifikacije. Mcđutim, vlada očekuje da neće doći do povečania proizvodnje žitarica, jer će se favorizirafti kullure, uiji su proizvodi u stanju da poprave talijanski frgovimski bilass i fo prvenstveni inienzivno stočarstvo.
1: zzZ——<————=Z
Осигурање рударских ралника налази се пред крахом
Према изјавама самих претставника братинских благајни осигурање рударских радника налази се пред крахом. На конференцији, одржаној у Љубљани прошлога месеца изјавио је директор Главне братинске благајне у Љубљани, да братинске благајне у нашој земљи имају око 430 мил. динара обавеза, док резерве износе свега око 14 мил. дин. и да ће и оне брзо ишчезнути, и поред тога се врло тешко одговара обавезама. рочито је у тешком положају пензионо осигурање.
Од 6 главних братинских благајни најважније су љубљанска и сарајевска. У бр. 52 од прошле године донели смо кратак приказ стања сарајевске. Љубљанска се налази у најтежем положају. Погоршање услова осигурања у 1933 г. није омогућило санацију. Напротив погоршање је узело још оштрију форму.
, Имовина љубљанске братинске благајне (за све три гране осигурања) износила је крајем 1933 г. 40,60 мил. дин. (мање за 1,97% него у 1932 г:), а са Покрајинским пензи-
оним фондом 48 мил. дин. У прошлој години смањење имо-.
вине је настављено. На грану болесничког осигурања отпа-
ОБАВЕ)
Na nekoliko poziva iz inostranstva naš urednik g d-r V. Bajkić otputovao је da održi neko:iko predavanja. Prvo predavanje biće u „Naučnom klubu za svetsku privredi Univerziteta ua Kil”, koji pod naslovom „Kieler Vortige” priređuje ргеdavanja od strane naučnika celoga sveta. Po neka velika naučna novost čula se prvi put u tome klubu, kao naprimer Sombartove „Tri nacionalne ekonomije”. Institut je osnovao 1913 godine naučnik svetskog glasa i osnivač Nauke o svetskoj privredi prolesor Bernhard Harms, a danas stoji na njegovom čelu profesor Andrias Predel. ;
Zatim će održati g. d-r Bajkić više predavanja po raznim gradovima na poziv Federation des Uhions intelectuelles. Među dosadanjim predavačima ie organ:zaci{e nalazimo imena: Emilija Bordrera, Djuzepe Bodaja, Artura Fontena, profesora Tibodea;Pola Valerija i profesora Alfreda Vebera.
Potom putuje naš urednik u Pariz radi savetovanja o
_ __НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
На- .
ТАЈНА СЛУЗЛ
~
Страна 41
дало је 18,3 мил. дин. пензионог 15,25 мил. Преко половине имовине налази се као улог код бановинске и градске штедионице у Љубљани (око 25 мил. дин.), у вредносне папире ско 5 мил. непокретности и инвентар око 10 мил. и заосталих доприноса око 4,7 мил. дин, готовине 1 мил. и разни дужници око 1,4 мил. дин.
Релативно је велики проценат неуплаћених доприноса, што је случај и код осталих установа соц. осигурања.
Број пуноправних осигураних чланова у грани болесничкога осигурања се од 1929 до 1933 г. смањио за 37,5%. Такође се смањио број старих чланова пензионог осигурања (са 27.264 у 1929 г. на 21.674 1933 г) али расте број нових (са 1812 на 3414 тд. за 88% више), као и оних у грани осигурања за несрећне случајеве (са 523 на 747).
Приходи гране болесничког осигурања услед смањеног броја осигураних, знатно су опали (са 11,48 мил. У 1920 г. на 8,82 мил. у 1933 г. т.ј. за 23,2%), али су приходи по члану све већи, јер су са 701 дин. у 1929 г. порасли на 835 дин. у 1933 г. тј. за 16%, док су наднице у опадању, те све већи део њихов отпада на ову, као и остале гране
"осигурања.
Приходи осталих двеју грана показују сталан пораст и то: пензионог осигурања са 10,6 мил. на 12,2 МИЛ. дин, а за несрећне случајеве са 1,85 на 2,54 мил. дин. Осетан је пораст прихода и по члану (за 41% и 52%).
Код болесничког осигурања приходи су брже опадали од расхода, док су код остале две гране брже расли него приходи. Последица таквога развоја јесте губљење резерви.
Само су у прошлој години издаци по члану смањени. изузимајући пензионо осигурање, у циљу санације.
Карактеристично је да се издаци у болесничкој грани знатно разликују од оних сарајевске благајне. Издаци за хранарину, порођајне потпоре, погребнину су мањи, док они на лекове, лекаре, болнице и управу већи. Сарајевска је исказала административне трошкове са 3,68%, а љубљанска са 10,44%.
Према стању двеју најважнијих братинских благајни, наше радничко рударско осигурање већ годинама завршава своје пословање са дефицитима, који су све већи. Доприноси су у све неповољнијем односу према надницама. Исцрпљењем резерви биће немогуће одговарати старим а можда ни новим обавезама. Мере, које су у 1933 г. проведене у циљу санације, нису имале успеха. Вероватно, да се ни са порезом од 5 дин, по свакој произведеној тони руде не би санирало. Потребне су много шире мере.
pripremama za „Evropski ekonomski kongres”, koji se ima održafi wa junu f. g. u Briselu, pod pokroviteljstvom 2. Тешва,
pretsednika belgijske vlade, a na kome treba Jugostoveni da učestvuju bar sa |ednim predavanjem.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Potrošnja alkoholnih pića u S A. D., u prvoj godini posle ukidanja prohibicije iznosila je: 1,57 mil. hl. rakije prema 3,97 mil. u 1910 god., manje za 1,32 mil. hi od procene mi-
' nistarstva finansija; O,70 mil, hi vina prema 2,81, manje za
1.07 mil. hl. Potrošnja piva bila je veća (47.6 mil. hl.) nego što je ministarstvo finansija predvidelo (31,6 mil. hl.) ali manja od potrošnje u 1910 god. (60,9 mil. hl.). Rakije je uvezemo 0,37 mil. hW, vina 0,15 mil. hl, prvenstveno južnog'iz Italije, Francuske i Španije.