Narodno blagostanje
=
19. јануар 1935.
повећања броја запослених код нас у трошлој години, вероватно да се број незапослених није смањио.
Пре неколико година са извесних страна хтели су
се подаци _Берзе рада о броју незапослених приказата као право стање незапослености код нас, изко је број пријављених код Берзе рада претстављао свега неколико процената од раније поменуте процене, коју су усвојили и претставници радничких установа. Да узгред напоменемо, да сем тако неупотребљиви подаци, поред врло широког публицитета у „Радничкој заштити“, појављују стално и у тромесечним извештајима – Народне банке о стању наше привреде, без икакве напомене. |
Из овог видимо, да се данас код нас јавним берзама рада користи мали број незапослених. Број интелектуалних радника, који се користе берзама рада је без UPOKTOVUTOT значаја,
У последњем броју „Радничке заштите“ објављени су подаци о раду јавних берза рада у 1932 и 1933 год.
У упаређењу са 1930 год. кад је достигнут максимум запослених код нас, број незапослених, који су се јавили берзама рада је у порасту. У 1930 год. кретао се између. 6 и 12 хиљ.; 1931 год. 6,2 и 144 хиљ.; 1932 год. 10 и 23,2 хиљ.: 1933 год. 10 и 25,3 хиљ. и 1984 год. 9 и 29 хиљ. Највећи број пријављених био је крајем јануара прошле године (29 хиљ.); а у јуну је спао на 9,2 хиљ.
„Осим Централног одбора за посредовање рада постоје и шест берза рада (у Београду, Загребу, Љубљани, Сплиту, Сарајеву и Новом Саду). Оне се баве посредовањем у циљу запослења, згпим давањем помоћи и зајмова за градњу станова и бесплатних железничких карата.
"Главно врело прихода берза рада јесу доприноси Сузора и нешто мало од камата и помоћи. Према томе постоји потпуна зависност њихових прихода од стања осигурања, односно запослености.
Целокупна имовина фондова поверених Централном одбору и јавним берзама рада износила је крајем 1932 г. 51,24 мил. дин. и 1933 г. 52,29 мил. дин,
· Приходи фонда за давање зајмова за подизање радничких станова повећали су се са 39,86 мил. дин. крајем 1932 г. на 41,04 мил. дин. крајем 1933 г. Зајмова је издато за 28,66 мил. и 30,66 мил. дин., од чега је отплаћено само 3,19 мил. и 4,18 мил. дин. главнице. Готовина и депозити смањили су се са 9,16 мил. на 8,37 мил. дин. Актива се повећала са 32,11 мил. на 33,77 мил. дин. За један тако важан социјални проблем, као што је питање радничких станова горњи подаци. нису довољни, Потребно је њихово детаљисање, ако се жели показати право стање. У извештају пак, немај ниједне реченице о резултатима овог фонда, који је већ имобилизиран и с тим у вези о радничком станбеном питању.
Укупни приходи резервног фонда повећали су се са 20,32 мил. дин. на 24,43 мил. Исплаћени непредвиђени издаци Централног, одбора и берза рада били су у 1933 години знатно мањи (2,28 мил. дин. према 3,53 мил.) услед чега се фонд повећао за 24% (са 16,8 мил. на 22,15 мил.). Повећани су депозити и готовина (са 12,05 на 14,37 мил. дин.), али и зајмови у још већој мери (са 4,74 на 7,78 мил:). Из извештаја се не види коме су дати зајмови и да JH UMA дубиозе. И' услед повећања дуговања фонду (неи-
сплаћених доприноса) са 1,68 мил. на 4,32 мил. актива је остала“ скоро непромењена (18,47 према 18,52 awk дин.).
"Иако је корисни ефекат знатно смањен у прошлој години, | "стога што | издаци били мањи за 35%, а приходи
:
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 55 _
повећани за 17%, стање фонда је постало неповољније, ус= лед знатног повећања неисплаћених доприноса, као и зајмова. Овде видимо исту неповољну појаву као и Код установа социјалног осигурања.
Фондови имају своје депозите код Државне хипотекарне банке, преко које се врши и уплата доприноса Сузора и Уреда. Стање депозита је било 19,79 мил. према 15,60 мил. услед повећаног доприноса Сузора и Уреда за 3,11 мил. и остатка депозита из претходне године (ca 9,14 на 15,60 мил.). Повећале су се и исплате (са 12 на 17,73 милиона). ! ПАО АЊА O-O? редовне службе · Цезтралиме авота и свих берза рада повећали су се у 1933 год. за T7,5% (са 12,24 на 13,14 мил. дин.), а расходи за 4% (са 11,24 на 11,63 мил. дин.), те се пословање завршило са суфицитом "од 1,08 мил. и 1,64 мил. дин. Каргитеристика издатака јесте да знатан проценат иде на управне трошкове и службу посредовања рада (35% и 33,5%), док на помоћи отпада ве“ што испод две трећине. %:
Тако су н. пр. лични издаци у 1932 год. износили код београдске берзе рада 22% свих издатака; код љубљанске 24,5%; сплитске 25,6%, сарајевске 15%; новосадске 19,5%, а код Централног одбора свих 880 хиљ дин. изда“ тека отишли су на личне и материјалне издапке. 1
Несумњиво да је за службу посредовања рада потребан већи чиновнички апарат, али с обзиром на обим пословања и финансијска сретства издатак од скоро 4 мил. дин, годишње на ту позицију, који претставља више од трећине свих издатака, превелик је. Исто као и код установа соц. осигурања потребна је и овде реорганизација, у циљу не само бољег функционисања овог апарата, него и смањења непродуктивних издатака на бирократију. ;
Осим редовне помоћи, дају се још ванредне а путне помоћи. У 1932 год. ју је примало око 110 хиљ. лица, а У 1933 год. око 140 хиљ. На једног незапосленог (изузимајући сарајевску и загребачку берзу) долазило је просечно 98 и 36 дин, те се смањила, и ако је врло минимална. O некој сталној помоћи незапослених, као што је то случај у многим другим државама, овде не може бити ни говора. То су тренутне потпоре, у највећем броју случајева за пут из једног места у друго. И главна функција
наших берза рада јесте вођење евиденције о железничким
картама за вољно или присилно пребацивање радника 8 једног места у друго, што се види и по врло великом броју објава за вожњу (преко 120 хиљ. у 1932 год.), а 1933 год. око 70% пријављених код београдске берзе је отпу= товало. Слично је и код осталих.
Код свих берза рада је тражило рада и помоћ у 1933 год. око 305 хиљ. лица према 260 хиљ. у 1932 год. Понуда рада било је 39 хиљ. и 45 хиљ. тј. свега 15% и 14,7% ОД броја оних, који су тражили посла. Посредовање је извршено у 35,3 хиљ. и 38,7 хиљ. Према томе преко берза рада је нашло посла свега 11,6% и 14,9% пријављених. Посао је највише тражен преко загребачке и београдске берзе рада.
(а порастом незапослености повећавао се и броћђ, као и активност, приватних бироа за тражење рада. Преко њих још увек се много више тражи посла него преко берза рада и поред тога што је то скопчано са трошковима. и преварама. Један од разлога је и необавештеност, али свакако главни разлог за њихов успех је боља организација, која им омогућује лакше налажење посла. Јавне берзе рада потребно је да и код послова посредовања рада покажу више успеха и бољу организацију.
Пошаљите претплату за. 1955 годину!