Narodno blagostanje

= Страна 56 НАРОДНО

ПНЕ ТЕЛЕ xi, · + += Метабј Котшезаг села 17020

“U Nemačkoj su zabranjene je uredbu koja ima za cilj recene ispod proizvodmih guiisanje slobodne konkuren> troškova cije onemogućavanjem nmnelosene a== o jalne.

= - Obrazovanje cena, koje je za vneme organizacije privrede ukočeno utvrđenim cenama, freba da postane elastičnije. Uredba. ima zadatak da spreči neobuzdanu konkurenciju, ako Obrazovanje cena bude opet slobodno. Kazniće se опај, „кој nelojalnim iskorišćavanjem svog kredita, ili zlonamernim zanemarivanjem svojih dužnosti prema državi, saradnicima iz preduzeća i poveriocima ponudi robu ili usluge na način štetan po marodnu privredu, po cenama koje ne mogu pokriti ni proizvodne troškove i u suproinosti su sa „normalnom Dfivredom”. | |

Dakle prodaja ispod cena koštanja mačelno nije kažnjiva, Što se vidi iz ogramičenja koje je predviđeno u uredbi. Cilj je da se onemogući preterana konkurencija. Da bi se uredba mogla primeniti u praksi potrebno je precizirafi, šta je sve kažnjivo. Neki industrijalci su predložili način, koji istina ne sadrži pravednu cenu, ali ima šemu kojom bi se dale utvrditi pravedne cene.

Mogućno је na osnovu jednoobnazne kalkulacije i sta·tistike izračunati prilično tačno za pojedine grane odgovara·juće nominalne cene, kojima maravno ne bi bila uzefa u Oobz:r različnost stepena zaposlenosti i tehničke spreme pojed:nih preduzeća. Ovde se radi samo o jednom specijalnom slučaju

· problema utvrđenih cena, čiju smo problematiku već nekoliko puta prikazali. Kriterijum za utvrđivanje kažnjivih dela ne može | se pmopisati, nego je potrebno svaki slučaj ispitati. Naročito se mora obratiti pažnja ma fo, da ima slučajeva u kojima mora biti dozvoljena prodaja ispod cene koštanja.

Tehnički napredak i poboljšanje načina života iziskuju izmenu starih načina proizvodnje. Uvođenje ovih mogućno je samo, ako se dozvoli prodaja po cenama, koje su u početku proizvodnje ispod proizvodnih {roškova usled teškoće početne organizacije. Sa druge strane i ona stara pređuzeća moraju raditi dalje, koja su potisnuta od novih jevtinijihh, do potpune tehničke iscrpljenosti proizvodmih sretstava. Odricanje od dcbiti gubljenje kapitala ne znače ništa drugo do prodaju ispod cena koštanja. Gubitak mora da snosi u fakvim slučajevima i tuđi kapital. Uostalom sasvim je svejedno. da li je u poduzeću sopstveni ili tuđi Wapital. Svejedno je da li je sopstvenik zbog niže vrednosti postao sposoban za konkurenciju, ili kupac: usled jevtinije kupovine.

Pored ovih načelnih teškoća ima još i praktičnih. Često nije moguće razlikovati da li je nesposobnost jednog preduzeба za konkurenciju stalna ili prolazna. Zatim je iz osnova poотебзло preduzeti mere protiv prodaje ispod cena koštanja, ako је to opšta polava, koja je prouzrokovana smuamjenom Kkupovnom· snagom. Najzad postoji još i teškoća tehničke prirode u određivanju cena koštanja, naime ako se dobijaju različiti proizvodi u jednom tebničkom procesu kao glavni i sporedni proIzvod. Ovi poslovi koji iziskuju veliku organizaciju ne mogu biti obavljeni od jedne centrale, niti od komesara centrale, niti ad komesama: cena, zbog toga će se oni poveriti privtednim grupama, koje za to treba da nađu puta i načina.

Француска влада је израдила нацрт закона о принудном картелисању индустрије, који ћа ускоро бити изнет пред парламенат.

По законском нацрту индустријске гране, које се налазе у тешком положају услед привредне депресије, могу

И Француска заводи принудне картеле

БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 4

да образују картеле за дотичну привредну грану закључком већине, с тим да исти буде везан и за мањину. Комитет за арбитражу, који се оснива при министарству трговине и индустрије, може одобрити принудни картел и у случајевима где нема прописане већине (од 2/4 предузећа и 34 капацитета дотичне индустријске гране).

Примену закљученог споразума контролисаће министар трговине, преко поменутог комитета, -

Картелни уговори могу имати за циљ ограничење или обуставу производње, ограничење радног времена и разне финансијске мере потребне за одржавање цена,

Француски индустријски кругови чешће су тражили државну интервенцију за стварање картелне организације у индустрији. Између осталих то су тражили и гл, Матон, претседник централног комитета индустрије лана, Лене, претставник индустрије тепиха и Марлио, претставник великог хемиског треста Пешини. Али влада тим жељама није до сада излазила у сусрет.

Инфлација, коју је Француска доживела у два облика, наиме папирна и златна, прикривала је прекомерни капацитет индустрије. Ни криза, која се у Француској појавила касније него у осталим земљама Европе и С.А. Д, није одузимала политичарима наду, да ће се за индустрију вратити златна времена. Стање законодавства такође је претстављало брану за лако ширење мисли о државној интервенцији у циљу организације индустрије у картеле. Законске одредбе нису биле ни мало повољне за стварање картела. Чл. 419 „Код пенал'-а, који је 1926 год. измењен,

" строгс је забрањивао сваки утицај на цене путем вантржин-

них мера. још је већу запреку претстављало схватање француског јавног мишљења о потреби слободног образовања цене. То се види и из мотива поднетих уз законски предлог. Ту се наводи, да је механизам образовања цена у кризи, те је престао да буде регулатор производње. Стога је потребно државном интервенцијом доћи до нормалних цена, које се иначе стварају на слободном тржишту. Појам слободних цена треба дакле да послужи за оправдање принудних картела чији је главни циљ утврђивање цена на нивоу, који омогућује опстанак свима предузећима.

Овај законски нацрт о организацији индустрије, из појмљивих политичких разлога, не жели стварање корпорација. Од сталежа и корпорација принудни картели ће се разликовати по томе, што неће обухватати све учеснике односне производне гране (н. пр. раднике и намештенике). Осим тога, уређење се не односи на све привредне гране, као што је то случај са корпорацијама у Италији и сталежима у Немачкој и Аустрији, већ само на индустрију. Док су корпорације и сталежи створени од стране државе са циљем да буду темељ политичке изградње, дотле то у Француској није случај. Француско решење разликује се м од оног у С. А. Д. Кодови су од државе пропасани, а у Француској начелно треба сама индустрија да решава о условима _ организационих статута. Принудни картели у Француској неће регулисавати ни висину надница као што то чине Кодови. Француски начин има највише сличности са енглеским планом за санирање привреде, вероватно због једнаких схватања либерализма.

OL Iran e

== Još pred kraj prošle god. ameStala kontrola poljoprivre- ČKO ministarstvo poljoprivređe de u S. A. D. izdalo je izveštaj o 1934 god., koji je od mnaročitog značaja, jer iprefstavlja bilans Agricultural Adjustement Administration za prošlu a ujedno i program za iduću godinu. | | | Prva etapa „Agricultural „Adjustement Administration” kojoj je bio cilj ponovo postići ravnotežu tržišta veštački sma-