Narodno blagostanje

Страна ТА.

— Амерички Уред за спољну трговину одлучио је да пошаље у Кину једну специјалну привредну комисију “са задатком да на лицу места проучи питање у вези са америчким извозом и улагањем капитала.

— Naša klirinška potraživanja u Nemačkoj iznosila slu 17 o. m. 223 mil. din. te su ostala skoro nepromenjena prema dvema prethodnim nedeljama. .

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

"— На анкети радничких комора у Београду тражено је да се донесе закон о минималним надницама, да се успоставе одбори за сузбијање нелојалне конкуренције; да се установи житни фонд за помагање незапослених, да се изводе јавни радови, да се повећају сретства јавних берза рада, да се смањи пореско оптерећење надница, да се омогући синдикално организовање радника и склапање колективних и тарифских споразума. —

— Научни отсек Нира прорачунао је да је у G. A. JU у периоду 1929—33 продуктивна моћ радника порасла за 15% у једноме часу. Ранијих 10 година пораст је био 41%. Расходи на наднице у периоду 1929—33 смањили су се за 25% по произведеној јединици.

— Епоеска vlada је izradila plam o prevođenju neza'poslenih industrijskih radnika u poljoprivredu. Predlog predviđa. da se naseli na manjim штапшта од око 2 ћекфага 18.000 роrodica. Naseljavanje bi se višilo u grupama od 150 do 200 porodica. U toku prve godine mnaseljenici bi imali i dalje da primaju pomoć za nezaposlene,kako bi im se omogućilo da sagrade vlasite kuće. Izvođenje plana koštalo bi oko 14 miliona funta. 5 |

— министар финансија одобрио је загребачкој општини да и ове године може наплаћивати ванредни социјални д0принос чија ће сретства бити употребљена за извођење јавних радова у циљу упослења незапослених. Допринос се плаћа према општинском прирезу и то: 10% на 400—2000 дин., 15% на 2000—4000, 20% на 4000—10.000, 25% преко 10.000 дин. На овим радовима могу се упослити радница, који су завичајни у Загребу, затим они који бораве у Загребу најмање три године. То значи да загребачка општина искључује од упослења сва она сиромашна лица, која су, силом прилика, принуђена да у зимским данима напуштају своја огњишта и траже упослење у већим градовима пошто ово сигурно неће наћи у селима. Као што се види, идеја аутаркије продрла је и код загребачке општине.

— У немогућности да на други начин спречи ноћни рад у пекарницама загребачка полиција је објавила пекарима крсташки рат и отпочела са ноћним рацијама. Сви пекари, који буду ухваћени на ноћном раду, биће кажњени.

— Сарајевска „Југословенска пошта“ доноси, да се лосле доношења закона о сузбијању полних болести и укидања јавних кућа, почела нагло да развија тајна проституција.

— Француска влада опуномоћила је министра рада да поднесе парламенту законски предлог којим ће се забранити прековремени рад у индустријским и трговачким предузећима. Министар рада је изјавио да његово министарство спрема мере за смањење незапослености.

— Код Сузора је у новембру прошле године било 564.274 осигураних радника и намештеника, више за 23.584 него у истом месецу 1933 г., и мање за 1.187 него у октобру пр. г. Највећи пораст показују уреди у Љубљани (за 3.649), Сплиту (2.908), Нишу (2.655), Загребу (2471) ну процентима: у Сушаку (18.37), Сплиту (18,07) и Нишу (12,44); а смањење у Осеку (661 или: 1,45%). „Омладина“ а „Потпорно“ бележе пораст а „Меркур“ мало опадање. Са осигураном зарадом до 8 дин. било је 72.162 осигуравих, од 8 до 24 д. 264.969; од 24—34 д. 94.262; од 34 до 48 д. 64242 и преко 48 д. 68.039, Просечна обезбеђена

___--____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

слабија om 1933. Приходи ће опасти на

__Бр.о

чадница је износила 21,93 д., мање за 0,86 д. Број чланова у надничним разредима преко 24 д. смањио се за 6.504, а повећао у нижим за 30.088. Укупна зарада је износила 309,37 мил. дин., те је остала скоро непромењена.

— Саветовања привредних тела у Аустрији о соцИјалној реформи углавном су закључена. Један интерминистеријални комитет се последњих дана бавио основним TIHтањима и последња саветовања треба да буду одржана Ју току идуће недеље. Предлог углавном предвиђа завођење пореза на наднице у висини 20% које имају да сносе. послодавци и радници по 10%. Износом овога пореза имају се финансирати сви издаци социјалног осигурања. ЈЕ

— Pretstavnik grafičkih radnika izjavio je na anketi o. nc= zaposlenosti da je danas kod nas nezaposleno 40% grafičkih

·radnika.

— Između „Našičke a. d.” i radnika zaposlenih и пјепој pilani u Gornjim Podgradcima, koji su štrajkovali, došlo je do sporazuma i radnici su dobiill povećanje plata za 189.

— Na sednici Industrijskog otseka T. Il. komore u Zagrebu rešeno je, povodom predloga o minimalnim nadnicama, da se putem ankete рпкире рода о kretanju nadnica kod industrijskih preduzeća.

— „Štampa” donosi pod naslovom: „Naličje zakona o suzbijanju polnih bolesti, da je u Zagrebu posle donošenja zakona i ukidanja javnih kuća, počela da cveta tajna prostitu= cija, periferijske kavane i mnoge privatne kuće pune su profesionalnih prostitutki, od kojih su većina teško, bolesne. |

HOBHAPCIBO

— Румунија намерава да уместо садањих комада металног новца уведе нове коване од материја мање вредности, На тај начин држава мисли да заради две милијарде леја од којих би једна служила Народној банци за подржавање курса леја, а друга за попуњавање буџетског

дефицита. : — Промет Загребачке берзе у прошлој години био је

71154 мил. дин. према 509.39 у 1933 и 555.93 у 1932. Про-

мет је био. у динарским обвезницама 65.5, у обвезницама страних валута 9, заложницама и задужницама 0.26, акцијама новчаних завода 3.55, акцијама индустријских предузећа 0.75, девизама 672.65, валутама 22.89 мил. дин.

— Промет Љубљанске берзе у прошлој години био је 173.4 према 1303 у 1933 и 1582 у 1932. Од укупног про-= мета на девизе и валуте отпада 170.3, а на робни промет 2.9 мил. дин.

— Претседник Међународне трговачке коморе, Холанђанин г. Фентенер ван Влисинген, одржао је говор противу присталица девалоризације форинте. Он је критиковао присталице новца „са сталном куповном снагом“, тврдећи

да таква стабилност не би донела никакве трајне користи

без међународне сарадње којом би се укинуле монетарне тешкоће, а нарочито тешкоћа трансфера. Ако би земље златног блока девалвирале своје валуте, такав. међународни споразум би било још "теже закључити,

— Аргентинска влада израдила је пројект закона 0 централној новчаничној банци. Главница ће бити 30 милиона пезоса, од чега ће половину уписати држава. Другу половину уписаће поједине приватне банке. Максимална дивиденда за акције утврђена је 6%. ·Новчаничној банци предаће се све злато депоновано код Конверзационе благајне.

—_ И ако је резултат пословања Чехословачке Народне банке у прошлој години био бољи него у 1933 години, биће предложена непромењена дивиденда од 6.22% тј. 210 кр. - - So.

— Иако се пословна година Б. М. О. завршава тек крајем марта о. г. сада се већ може рећи да је 1934 била

12,250.000 до