Narodno blagostanje

#=26, јанузр 1985. — Па РАНО под виноградима у Алжиру повећала се са 373.905 на 387.655 ха, односно за 3.6%. Стално повећавање површине имало је за последицу да је Француска почела и у годинама средњег приноса да осећа хиперпродукцију. Прошле године Француска је имала рекордну производњу вина, која је претила да се цене катастрофално срозају. На енергичну интервенцију виноградара преко својих претставника У Парламенту влада је морала да донесе нови _закон, од 1931 трећи по реду. | |

Садашња ситуација у Француској изгледа овако: производња вина била је 751 мил. хл. према 497 у 1933 што претставља повећање од 411. У Алжиру производња се повећала са 167 на 22.0. мил. хл. односно за 317%. Према укупној производњи од 971 и залихама од преко 4 мил. хл. стоји потреба од око 80 мил. хл. (75 мил. хл. за унутрашњу потрошњу, 2.65 мил. хл. за справљање ракије и око 800.000 хл. за извоз). Вишак, према томе, износи преко 22 мил. хл. И нови закон у првом реду регулише његово Од страњење са тржишта.

Закон предвиђа да се од укупног сувишка 16 мил. хл. 'дестилише принудним путем, а 2—0 мил. XI. блокира код произвођача. Закон обавезује сваког произвођача да одређени проценат произведеног вина, који варира према величини производње, подвргне дестилацији. Вински дестилат откупљује држава по диференцираним ценама, које се крећу од 400 фр. по хл. за првих 10 хектолитара до 200 фр. када откупљена количина пређе 300 хл. За блокирање код произвођача утврђени су такође различити проценти према величини производње. Прописи о блокирању односе се такође и на увознике.

Други део новог закона претставља пооштрење одредаба о ограничењу производње, које постоји још од 1931. Тако се забрањује сађење извесних врста лозе, које ће накнадно бити одређене, као и трговина вином од њих. Све саднице, које у мају месецу ове године остану непродате код произвођача, имају се уништити. Поновно засађивање извађених чокота допуштено је 80—95% према величини површине под виноградом. Засађивање нових винограда забрањено је, сем у случају када се ради о самозадовољењу потреба породице и то највише до једног хектара и у крајевима у којима од 1920 није повећана засађена површина. Сечена вина морају садржавати најмање 9 и по од сто алкохола (по досадањем закону 9%) и имати одређену киселину. Најзад, знатно су пооштрене казне за прекршаје 8аконских прописа.

E zzZ=—m———z=ZKZ EEK

Opađanje turizma zbog krize

U br. 42 pisali smo o značaju turizma, koji iz dana u dam raste u Nemačkoj i Jugoslaviji. - | ___ Ukazali smo na to, da u toku S e križe, 3Ve Više | Više хетаја poklanja pažnju unapređivanju turizma. Turizam, koji pre nije igrao veliku ulogu niti je uživao pomoć države, izuzeVsi neke zemlje (Francusku, Španiju i Austriju), postao je sredstvo. trgovinske politike. On ima danas za zadatak da nadoknađuje smanjenu razmenu dobara, ili da služi za ofkravljenje zaštićenih potraživanja od transfera. Interesantni primeri za ovu, delom mirnu, delom ratobornu trgovinsku politiku, mogu se naći u furističkim sporazumima Nemačke. „Па ве turizmom ne može postići mnogo, pokazuje nova statistika Drurštva naroda o turizmu Која 17 Тако objašnjivih razloga, nije potpuna, jednolika i tačna, tako da se ne mogu izvući tačni zaključci. Ali ipak se vidi iz njih, da turizam igra podređenu ulogu u odnosu na razmenu dobara i Фа je u periodu krize opao kao i robni promet, naime sa 1,7 mili- jardi, dol. u 1929, na 0,6 milijardi u 1933 t, j. za 65%

БЛАГОСТАЊЕ Страна 71

Ovo. smanjenje nije podjednako u ·pojedinim zemljama. Izuzevši neke zemlje, može se konstatovati jasna slika između zemalja zlatnog bloka i ostalih. Valutarne prilike do sada nisu bile od velikog značaja. Izdatci za turizam zemalja sa depresiranom alutom misu 5е тпаније smanjili (1929 = 100, 1933—=40), nego Oni zemalja zlatnog bloka (1933=45). Ali je valutarno stanje pojedinih zemalja igralo odlučujuću "ulogu kod izbora cilja putovanja. Prihodi od furizma smanjeni su u mnogo manjoj meri kod zemalja sa depresiranom valutom (1033=53 bez Kanade, a za Kanadu 29,3) nego kod zemalja zlatnog bloka (1933 — 42 bez Francuske; kod Francuske 33,4). Dok su se kod zemalja zlatnog bloka prihodi nešto jače smanjili nego izdatci, kod zemalja sa depresiranom valutom izdatci su u jačoj meri pali nego prihodi. Rezultat OVO TG zvitka je dakle za svaku grupu različit. Bilans turizma zemalja zlatnog bloka pogoršao se malo, a onaj zemalja sa depresiranom valutom pokazuje znatno ipoboljšanje.

Ovo razmimoilaženje biva sve jasnije od 1931 g. kada je pad funte prouzrokovao depresijaciju valute kod velikog broja zemalja. Turizam ovih zemalja sve se više i više ograničava na međusobnu razmenu Типзта.

Uticaj valutarnih prilika mije bio јако јак da bi promenio poredak u vidu turističkih zemalja. Najveću posetu ima i pored zlatne valute, koja poskupljuje život, još uvek Fran= cuska (1929 g. 392,0 mil. zl. ddol., 1933. g. 117,5 mil.). Zatim dolazi Kanada glavni cilj turista iz S. A. D., koja je mnogo izgubila u 10933 god. (307,1 mil. (dol., 80,5 mil. dol.). Na trećem је mestu Italija, najpoznatija evropska zemlja turizma, koja je 1933 g. zabeležila opet poboljšanje (137,4, mil. dol., 68,6 mil. dol.). Posle Italije redom daloze S. A. D., Švajcarska, Engleska i Nemačka. Ako se prihodi izračunaju po glavi stanovnika, onda na prvo mesto dolaze Kanada i Švajcarska, daleko ispred Francuske. 1 kod zemalja, koje liferuju turiste, nema velikih promena. Najviše putnika dolazi iz S. A. D. (860,0 mil. dol.; 235,3 mil. dol.). Na dalekom iotstoianju dolaze Engleska, (u Evropi 1930, 140.2 mil. dol.; 1933, 78,0 mil. фој.), Капада (120,7. mil. до; 36,6 ти. dol.). Nemačka (71,5 mil. 401; 23,3 mil. dol.) i Framcuska (58,7 mil. dol. oko 20 mil. dol.). Posle ·ovih odmah dolaze kolonije i dominijoni, čiji stanovnici bele rase iskorišćavaju svoje OSustvo za putovanja u дотоvinu. Najmanje je opao broj turista iz Južne Afrike, tako da je ona na prvom mestu. Ovaj razvitak počinje u 1931 g., kada depresijacija funte omogućuje naročitu konjunkturu proizvodnje zlata.

Nažalost statistički podatci obuhvataju samo period до 1933, tako da nije moguća ocena novih forsiranih poduhvata na polju turizma.

шешире о риликом отварања америчког конгреса Рузвелт је, У духу традиције, одржао своју посланицу. Супротно ранијим он овога пута није дао општи преглед стања, нити је излагао своје погледе на политику у овој години. Није говорио о валутном питању и питању цена, о Нирим организацији банака, већ се ограничио на проблем стварања посла, Нови програм, који је израђен у једном нарочитом одбору за економску сигурност, предвиђа увлачење у производни процес 3.5 милиона незапослених радника, који су до сада уживали помоћ, Сем тога старање за 1,2 мил. радника, који су неспособни за рад, треба да пређе на државе и општине. Остали незапослени радници — око 5 милиона — треба да нађу упослење у приватној привреди. За спровођење првог дела програма Рузвелт је тражио 4 милијарде дол. што одговара просечном годишњем коштању једног радника од 1200 дол.

Социјална политика на кредит у С. А. Д.

(" OE етилен ПРИШРЕНАЕ ЕНИ

"Радови, који ће се изводити по овом програму, махом су