Narodno blagostanje

„Страна 72 репродуктивног карактера и траже много ручног рада. Они не треба да чине конкуренцију приватним предузећима па ће због тога и радничке наднице у њима бити мање него ти у приватној привреди. Ова форма јавних радова битно "се "разликује од досадањег система, који је био заснован на некорисним радовима са знатном конкуренцијом приватној привреди и са високим надницама. У колико ће се овај програм без тешкоћа моћи да оствари не може се још предвидети. Нарочите тешкоће, међутим, постоје код другог дела програма, јер је финансијско стање држава и општина: "врло тешко. Познато је да ове ни до сада нису. могле редовно да дају своје доприносе за јавне радове што је био главни разлог њиховом спором извођењу за последње две године.

Ограничавајући се само на програм социјалних MODA Рузвелт је показао, да је његов циљ успостављање социјалне правичности, Главни задатак био би у томе, да се држава постепено реформише у социјалну. Прекомерни експерименти и планирање од стране држава за сада би се имали обуставити. Коњунктурно-политички задаци били би понова препуштени приватној привреди. Рузвелт је нагла-сио, да ће контрола државе над капитализмом остати и да више не долази у питање повратак либералној привреди. Јако скретање социјалној држави долази до изражаја и у томе, што се поред програма о стварању рада предвиђа и увођење осигурања незапослених и. изнемоглих. Тиме се одступа од поносног америчког гесла: Помози се сам! ~

„Док је активна страна социјалног програма примљена врло добро, то се не може рећи и о наличју овог програма тј. о финансијској страни његовог извођења. Иако је Рузвелт пре две године говорио, да ће буџет 1936 бити уравнотежен и нормализован, он је и ове године морао задржати систем двојног, редовног и ванредног буџета. Текући буџет за 1935/36 уравнотежен је на бази 3.3 милијарде долара и то без повећања пореза. Али ванредни буџет намењен сузбијању кризе показује расходе од 41 милијарде долара, који се морају пренети на рачун. Овај дефицит претставља свакако највишу границу. Такође и у две раније буџетске године остварени приходи заостали су за онима предвиђеним. Свакако, на крају нове буџетске године треба рачунати са дугом од 34 милијарде дол. према 19 у 1931 години. Овако Велики дуг није опасан, јер је у поређењу са дуговима других земаља релативно мали. Али је главна опасност у томе, да је већи део задужења краткорочне природе. То нарочито важи за конверзије последњих година. Сем тога, опасност лежи и у томе што је политика задуживања још потпуно неодређена и да се она.мора водити све дотле док и политика стварања рада. |

Обе посланице саслушане су без упадица, из чега се може закључити, да за општи правац и циљ програма постоји сагласност. Али то не искључује да у погледу извођења овога програма могу доцније настати врло велике "тешкоће.

Belgija dolazi u red тетаја

Belgija kopira francuski plan Koje su zbog ekonomske krize o prinudnim kartelima

najjače pogođene. lako je u većini drugih država najniža tačka depresije već prebmđena, ipak se u Belgiji još uvek me primećuje nikakvo poboljšanje. To dolazi otuda što njena privreda živi.skoro isključivo od izvoza, .a poznato je da se ni međunarodna frgovina još uvek ne оро„ravlja. Zbog toga Belgija ne propušta ni najmanju priliku koja "bi joj omogućila da održi i razvije svoju spoljnu trgovinu. U :tom cilju vode se frgovinski pregovori na mmogo sirana: sa „ostalim zemljama zlatnog bloka, s Nemačkom, Engleskom, Ir·skom, Danskom, Poljskom itd. Radi smanjenja troškova pro-

"НАРОДНО (БЛАГОСТАЊЕ вз

izvodnje sprovođena je duboka deflacija, smanjene su те ničke i poštanske farife, menjano je socijalno zakonodavstvo, obarane su u nekoliko mahova činovničke plate i nadnice, ал vidljivog poboljšanja nije bilo.

Vlada: je sada rešila da pristupi regulisanju proizvodnie ·

i raspodele dobara. Dirigovana ekonomija se ne želi, pa se nove mere izvode, kao i u Francuskoj, sa parolom „disciplinovane slobode”. U izvesnom pogledu preduzete mere preistavljaju prostu kopiju planova g. Flandena. Mi smo u prošlom -broju pisali, .da Francuska pristupa zavođenju prinudnih kartela. Jedna uredba, objavljena 18 januara 9. g. u belgijskim službenim novinama. pruža i belgijskoj vladi mogućnost za sličnu intervenciju. Prema prvom članu ove uredbe može svaka grupa pri-

vatnih preduzeća zafražiti od vlade, da proširi i na sve ostale.

pripadnike iste industrijske odnosno trgovačke grane zaključeri sporazum o proizvodnji, raspodeli, prodaji, uvozu il izvozu. Vlada će moći, prema tome, da: prisili pojedine industrijalce ili trgovce da se podvrgnu disciplini koju tr2ži većina pripadnika iste privredne grame.

Da bi se na neki način opravdala teza o „disciplinovanoj slobodi”, manjini je ostavljeno pravo prigovora. Ovaj se izm9si pred nepristrasni arbitražni savet, koji će doneti konačnu od-

luku, pošto se je na osnovu javne kontradiktorne debate upo-

znao sa gledištima svih za:nteresovanih. Uredba stavlja arbitražnom savetu naročito u dužnost, da prilikom domošenja od-

luke vodi računa o interesima svih grupa preduzeća — malih,

srednjih i velikih. U slučaju da se sporazum odnosi na Ograničenje proizvodnie, uvoza ili izvoza, država zabranjuje 0501 vanje. novih preduzeća iste vrste.

___ Naše gledište о кате та је poznato. Praktični uspeh рај predviđene mere je prilično sumnjiv, jer popravljanje prilika u spolinoj trgovini ne zavisi samo od Belgije, nego i od 22malja koje bi imale da preuzmu belgijsku Obu. Ali mnoge od njih drže se još uvek autarkije.

Крајем јануара одржаће се Пред светским картелом _ међународна конференција пробакра2 извођача бакра у циљу поновног _ остварења _ светског картела, који (би регулисао производњу и извоз и утицао на побољшање цена. За последњих петнаест. година то би био трећи светски картел бакра. Први је постојао“ од 1918 до 1923 год. обухватајући углавном америчке произвођаче, који су тада у светској производњи учествовали са преко 60%. Други пут картел је створен 1926 год. и постојао је све до 1932 год.Свбјом 'политиком он је успео да смањи залихе и да знатно повећа цене. У периоду 1926—1929 г. лондонска цена електролита. повећала се са 1.629 зл. фр. за тону у 1926 на 2.116 у 1929 год. или за 29.2%. Овако знатан пораст цене послужио је као подстрек за отварање нових бакарних рудника, нарочито тамо где су производни трошкови били ниски и експлоатација обећавала велике добити. Нови рудници .се отварају и производња се нарочито форсира у пет области. Прву претставља Родезија, другу Чиле, трећу Канада, четврту Мексико и пету Југославија. 1930 године, због нагло увећане производње, коју истовремено. није пратило и повећање потрошње, непродате. залихе почињу.све више да притискују тржиште и долази до краха...За.пет нареднах година (1929—33) цена је пала ca 2.116 Ha 621 зл. фр. по тони или за 70.2%. Картел бакра у немогућности да остане господар тржишта и цена морао се распасти. | „Али овај катастрофални пад цена није подједнако погодио све руднике. И при овако ниским ценама рудници у пет горе наведених подручја „радили су пуном паром 'и

показивали „добит. Њихова конкуренција претила Је Ка. у BR ROP 3970. ОНИ КЕ АЛАНА А КО ОНА РУАНУ ЕВА А А