Narodno blagostanje

Страна 182 НАРОДНО

puni ı sigurni, izradio niz #абиса о zaradama, odnosno nadnicama poljoprivrednih radnika. -

Troškovi ishrane i stana za jednog poljoprivrednog radnika smanjili su se sa 450—480 din. mesečno u 1930 2. na 305—325 din. u 1934 g.; odnosno za oko 35%, ali kad se uzmu u obzir izdaci za odelo i drugo, onda je pad iroškova života manji od pada prihoda.

Radnici koji rade na vršaćim mašinama dobijali u periodu 1919—27 zg. 700 kg. žita za jedan dan rada sa mašinom, te na jednog radnika dolazi otprilike 35 kg. ili 105 din. u 1920 g. (ako se uzme cena od 3 din. po, ko:), 75 din. u 1929 g. (cene oko 2 din.) i oko 30 din. u prošloj godini.

- Godišnja zarada stručnog winogradarskog гтадшка је sa 11.2 188. до 18,5 1. dim godišnje u 1930 god. pala. na 7,7 do 13 hili. u 1934 g., odnosno za 31%.

Nominalna zarada sluga, kočijaša i Rkravara koji su stalno namešteni pala je sa 880 din. mesečno u 1930 g. na 607 u 1934 g., odnosno 31%, nadničara (kopača, žetalaca i dr.) sa 557 na 388 din., odnosno 31%. A prosečna zarada

svih poljoprivrednih radnika sa 603 din. na 420 din., odnosno 31%. |

Prosečna nominalna mesečna zarada radnika za #elu privredu, izuzimajući poljoprivredu iznosila je polovinom prošle godine 953 din., te ie veća od one u poljoprivredi za 530, odnosno 55%. Radnik zaposlen u poljoprivredi je imao upola manje prihode od onog zaposlenog u indu-

striji, trgovini i javno-korisnim preduzećima.

Zemaljski savez poljoprivrednih radnika je 1931 godine proveo u 6 reprezentativnih „opština Dunavske” ) ispitivanje o nadnicama i zaposlenosti poljoprivrednih radnika. Prosečno se u godini radilo samo 70 dana, a ргозесna nadnica iznosila 32,7 din. i znatno je varirala u ројеdinim opštinama. Tako je na pr. u Crvenki i Bačkoj Topoli iznosila svega 23 din. Ako se računa da godišnje ima 300 rad. dana, onda od ukupne godišnje zarade otpada dnevno prosečno 6,73 dinara; u Starom Vrbasu svega 3,95 din. ili na jednog člana porodice 1,28 i 0,59 din. Do danas ne samo da su se ogromno smanjie nadnice, nego i broj radnih dana, iako izgleda neverovatno da se mogu smanjiti (Тако nečuveno niske nadnice, koje nisu dovoljne ni za suv leb.

Položai poljoprivrednih radnika je u svakom pogledu nepovoljniji nego onih u drugim privrednim granama. Nezaposlenost je sve veća, a prihodi sve manji usled velikog pada nadnica.

Крајем фебруара о. г. потписан је у Вашингтону трговински споразум између С. А. Д и Белгије. уговору приписује нарочити значај и са гледишта међународне трговинске политике, јер је ово. први пут да САД. усвајају принцип узајамних концесија у преговорима с неком европском државом. још пре доласка на власт претседник Рузвелт је изјављивао, да је. неопходно потребно снизити царинску заштиту, ако Ice "жели обнова раније међународне _равмене добара. После преузимања власти изгледало је, да је та мисао сасвим напуштена, јер се приступило девалвацији долара, услед које

Трговинска политика САД. на раскрсници

су међународни трговински односи у извесној мери чак и.

погоршани.

Међутим, у јуну 1934 Рузвелт је ипак добио овлаш- ,

ћење да мења царинску тарифу, и то да царинске ставове спусти или подигне за 50%.

Ђапоулле

· трговински

Овом се.

БЛАГОСТАЊЕ |

бива. Петко Пе. 0. т. закључен је најзад уговор са Бразилијом, а сада са Белгијом.

(Северноамеричке концесије учињене Белгији односе

се на 47 предмета, између којих су нарочито важни: прозорско стакло, цемент, грађевински челик, тканине од лана, руком израђене чипке итд. Уступци износе просечно 24% од досадашњих царинских ставова. У појединим случајевима амерички ставови су смањени за читавих 50%, колико је прошлогодишњим. законом о царинској тарифи највише дозвољено. · Насупрот томе белгијски уступци односе се на #5 предмета и предвиђају просечно смањење односних белтијских царина за 35%. Царински став за аутомобилске резервне делове, који је- износио 780. до 1800 франака“ по жвинталу, смањује се на 250 франака. Смањене су и увозтне царине "на аутомобиле, радио апарате, канцеларијске осмашине и неке врсте воћа. Извесни белгијски уступци односе се и на увозне контингенте. Тако су С. А. Државама подобрени контингенти за маст (32.000 квинтала) и свињско месо (10.400 кжвинтала), а досадашњи увозни континтент за Јамеричке свилене чарапе је учетворостручен.

Предвиђена: је могућност да се уговор измени или да усе стави ван снаге у случају да се измени постојећи однос између курса долара и белгијског франка; Уговор садржи и клаувулу о највећем. повлашћењу, али је њено дејство једном другом клаузулом ослабљено. Предвиђена је наиме могућност да се одобрени царински уступци опет укину,

"јако. се покаже да нека трећа држава има од њих већу ко-

орист него држава уговорница, или ако би увоз из треће овемље за једну од држава уговорница претстављао неподсношљив терет. Ова клаузула има првенствено за циљ да осузбије јапанску конкуренцију на америчком тржишту стакла, али су и друге државе прилично разочаране, јер је „постојала нада да ће се уговором с Белгијом, која је израгвито индустријска земља, створити већа могућност за изво„ђење постепеног међународног смањења царина. Разорачење је тим веће, што америчка влада спрема листу држава које се уопште неће моћи да користе предвиђеним уступ| на бази клаузуле о највећем повлашћењу, док не укиуну извесна ограничења увоза којима се штети америчка „трговина. | Тешко је казати, да ли ће нови америчко-белгијски уговор претстављати први корак на путу који води постепеном и стварном смањењу царинских препрека у свету. Изгледа да САД. иду за тим да прошире аутаркију са сопствене територије на Средњу и Јужну Америку || да тако створе једну аутаркијску област која би обу_ хватала цео амерички континент. Са најважнијим европ| ским партнерима, као што су Енглеска, Немачка и Француска; нису уопште поведени још никакви преговори. Углав„Бом (са Белгијом покушавају (САД. да направе компромис „између својих панамеричких и светскопривредних интереса, · али се то 'не може лако извести. Зато се толико и одуго| влачи с доношењем коначних одлука. Због тога се још | увек не може да види пут којим ће поћи трговинска поли„лика САД.

m =—= _ Od kako je izbila kriza soci-

Utopistički plan zatdnog | djalno osiguranje gotovo u svi-

Па Amerikatica ma zemljama je bilo stalno suМА А · žavano. Mnogobrojne reforme о ===) 5

а а preduzimane su zbog sve većeg

smanjivanja sretstava, dok su ova trebala da budu raspore- ·

1 „dđivana. па Sve veći broj lica. Nije bilo ni jednog slučaja da je У августу MČTe.TOJUMHe S3aKJby-" ( : чен је трговински уговор са Кубом. Затим је наступио H3-., вестан застој, јер се америчка коњунктура споро опорављала, тако да је била потребна опрезност при смањивању ца- |

socijalno osiguranje u periodu depresije proširivano. Zbog toga plan Amerikanca Taunzenda o obezbeđenju penzija svima Нета preko. 60 godina starosti pretstavlja senzaciju. "Taunzend smatra да je pronašao način, da Spase. čovečanstvo si-