Narodno blagostanje

[16 март 1935, | НАРОДНО

romaštva i bede za sva vremena. Oko izrade svoga plana nije se mnogo mučio; zamislio ga je vrlo jednostavno i prosto. Po njemu, da bi se stvorila mogućnost uposlenja što većeg broja lica i time rešio problem nezaposlenosti, treba siromašnima :·preko određene starosti obezbediti izdržavanje od strane države. Za sada bi sva lica preko 60 godina uživala državnu penziju od 200 dolara mesečno. Pravo na penziju uslovijeno - je jedinom dužnošću, da se ista potroši u toku meseca. Na taj način bila: bi onemogućena štednja pojedinca na račun celine

što bi posle izvesnog vremena moglo izazvati nove poreme-

ćaje u podeli nacionalnog: dohotka. 'Sretstva za ovo osiguranje dobila bi se od uvođenja naročite prometne poreze, koju bi plaćali svi potrošači i koja bi iznosila 70% od današnjih cena. U praksi Taunzendova zamisao O socijalnom blagostanju izgleda ovako: od nešto preko deset miliona lica iznad šezdeset godina za državne penzije došlo bi u obzir oko 8 miliona. (God.šnji izdatak na njihove penzije iznosio bi 19.2 milijardi dolara, sa troškovima administracije bio bi nešto preko 20 milijardi dolara (što u našem novcu pretstavlja. bilion. dinara - — hiljadu milijardi). Toliko bi iznosio i prihod 70% prometne - poreze, pošto ukupni godišnji promet trgovine na malo u SAD iznosi sada oko 30 milijardi dolara. Ovu porezu plaćali bi i ovi novi penzioneri, te bi oni umesto 200 stvarno primali oko 120. dolara mesečno.

Posle ovoga Taunzend prelazi na analizu praktičnog dejstva svoga plana, koji od Amerike, zemlje vrlo velikih i zaoštrenih klasnih suprotnosti, treba da stvori pravi raj i uzor kolektivnog blagostanja. I ovde je njegova računica vrlo prosta. U koliko bude veći broj novih penzionera, u tol:ko će za ostatak stanovništva biti više mesta za rad. Novi penzioneri pretstavljaće ogromno vrelo kupovne snage, koja će automa{iski delovati na povećanje potrošnje, sledstveno ргоizvodnje i uposlenosti. |

Taunzendov plan u Americi. naišao je na podeljeno mišljenje. Jedni ga nazivaju utopijom i šaljivom zagonetkom. 'Drugi su, naprotiv, oduševljeni i listom potpisuju plan за реticijom, koja će biti upućena kongresu. Smatra se da je plan do sada potpisalo 25 miliona lica. Po svemu sudeći kongres će morati da se pozabavi ovim opštim nacionalno-ekonomskim lekom, koji preistavlia najveću senzaciju današnjice u SAD.

Mi smo više puta podvlačili interesantnu činjenicu, da ie svet u doba privredne krize postao toliko nekritičan da prima i najfantastičnije kombinacije za lečenje krize. To potvrđuje i Taunzendov slučaj. Sreća je što će kod odlučivanja o ovome kao i u svima sličnim slučajevima, biti jači argumenti crpljeni iz stručnog poznavanja stvari.

Taurnzend ni u kom slučaju nema pravo na priznanje originalnosti. U literaturi, koja se naziva opštim imenom uto·pija, kao i u arhivama raznih parlamenata, nalazi se tušta i tma projekata za obezbeđenje penzija celoga naroda. Francuska je uoči rata bila na pragu da ostvari ovu ideju u таnjem obimu. U izvesnoj ublaženoj formi u Francuskoj postoji tako štogod pod imenom raznih alokacija.

Jedan od najstarijih inicijatora takvog plana je Srbin Jovan Žujović, profesor univerziteta, bivši ministar i Akademije nauka. Pre trideset godina, koliko se sećamo, on je podneo sličan predlog, koji je izvesno vreme Živo zanimao javnost, a potom je strpan u arhivu, aaa ======= озно предавање д-р Баша, доцента прашког универзи· тета, о немачкој привреди, У | 0 = коме указује на изолацију _ Немачке у привредном погледу, било би нам и иначе повод __да критички посматрамо његова тврђења. Захваљујући

Положај Немачке у светској трговини —

E e II rar ra ira

скоро објављеном материјалу о спољној трговини Немачке

član ·

Недавно одржано – претенци-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 183

можемо наша посматрања проширити и на остале важније земље, из којих излази да се Немачка “није ни више ни мање удаљавала од светске трговине него остале велике земље светске привреде.

Из статистичких података Друштва народа види се, да светска трговина опада од 1928 г. до 1934 г. са 32,8 милијарди зл. дол. на 11,2 милијарде, односно 65%. У овој периоди спољна трговина Немачке опада са 6,2 милијарди зл. дол. на 2 милијарде, за 67%. САД. са 9,1 милијарди на 2,2 милијарде, за 15%. Француска са 4,1 милијарди на 1,6 милијарде, за 60% и Италије са 1,9 милијарди па 698 мил. зл. дол., за 69%. i

Индекси увоза и извоза су следећи: 1934 (1928—100) ·

| Увоз Извоз Светски 36 34 Немачки 23 34 Енглески 40 30 (OL AL JI 29 24 Француски 40 33 Талијански 22 34

Увоз Немачке у једнакој мери пада са америчким, али нешто слабије него италијански, док онај Енглеске и Француске остаје изнад светског просека. У овом развитку једино неправилно кретање показује индекс САД. које су као поверилачка земља увоз свеле на минимум. Сасвим је нормално међутим, да индекси Немачке као дужничке земље и Италије, опет за компензацију за смањене ставке платног биланса, показују падајућу тенденцију и то у јачој мери него светски индекс. Индекс немачког извоза поклапа се са светским просеком, што је случај и са талијанским, док француски и енглески остају испод њега, а американски ЈЕ много виши од просека. Из ових бројева јасно можемо да прочитамо силуацију светске трговине. Извоз јаче пада од увоза. Код дужничких земаља је тај однос обрнут. САД. које су хтеле да норед великих новчаних примања из иностранства одрже и активни трговински биланс претрпеле су најосетнији пад спољне трговине.

Удео Немачке у спољној трговини света у 1934 год. износи 8,7%. Она долази иза Енглеске (13,9) и још за сад иза С.А.Д. чији удео у светској трговини стално пада (са 13,7% на 9,6%), али оставља за собом све остале земље (Француску 6,8%, Италију 2,8% итд.).

Анализа пре кратког времена објављене статистике немачке спољне трговине за 1934 г. показује пак да су наступиле значајне промене у њеном саставу. Непристрасни посматрач може ода утврди да у повећаном увозу према претходној години (12%) имају највећи удео европске земље и то углавном источне и југоисточне. Нарочито јако је порастао увоз из Мађарске на скоро двоструки износ ииз Сарске области, која је лиферовала углавном гвоздене производе. Знатно је порастао даље увоз из Швајцарске (углавном текстилија и других производа), Чехословачке (дрва, вуне, текстилије), Румуније (сточне хране, дрва, минералног уља), Шведске (гвоздене руде), Шпаније (воћа, дрва, руда), Југославије (кукуруза, сувог воћа, вуне, минералија), Холандије (животних намирница), _Белгије-Лук= сембург (призводи од гвожђа), Пољске (животних намирница, дрва, стоке, вуне), Италије (животних намирница, вештачке свиле итд.), Бугарске (дувана). Прилично се смањио са друге стране увоз из Бнглеске и Француске. Из прекбокеанских земаља повећан је увоз из Јужне Африке (вуне), Француског Марока (јечма), Турске (памука, вуне, жита), Холандске Индије (каучука), Чилеа (азота, вуне) и Бразилије (памука). Назадовао је увоз из Британске Индије, Кине а што нарочито пада у очи смањен је увоз из САД.