Narodno blagostanje
- 30. март 19535. НАРОДНО мално доба није продаја стока на дуже време и у већем обиму сретство за одржавање девизних.
"курсева, а камо ли од како је избила светска привредна депресија. Кад би се продајом златне подлоге одржавали девизни курсеви, онда би не: мачка марка данас била сасвим пар тер. Данас се одржавају девизни курсеви разним девизним ограничењима и мораторијумом трансфера. То ин ми радимо, само смо се доцкан сетили и нисмо имали потребну одлучност а, како изгледа, ни сазнања стања нашег биланса плаћања. Ми смо већ у јанузру 1992 године "стајали пред смањењем девизног стока од скоро пола милијарде динарг за годину дана. То је био моменат за радикалне мере. Ми смо били тада. без главе. Главни нам је
посао био ла вршимо конскрипцију приватних дуговања на страни и потраживања приватника у иностранству н да виа факти: отежавамо приватна плаћања а да пуном паром нлаћамо 1927 1928 1925
у
Оптицај новчаница 5.743 5.528 5.818
Кован новац 164 157 143
Збир оптиц. плат. срет. 9.907 .5.685 5.961
Мање благ. записи — —–
Активна плат. сретства 5.997 5.685 5.961
Горња таблица показује дејство дефлације од стране Народне банке на оптицај платежних сретстава.
Новчанични оптицај пао је од 5,8 милијарди крајем 1929 г. на 4,3 милијарде динара крајем 1934 године, дакле за 26%. Године 1932 почело се са пуштањем у оптицај сребрног новца од кога је исковано свега ! милијарда. Тиме је у неколико ублажена новчанична дефлација. Кад се узму у обзир и благајнички записи у оптицају (не водећи рачуна о осталим облицима дефлације код Народне банке) укупан износ активних платежних сретстава (623 кованог новца од комада испод 9,50 динара) пао је од 5,96 милијарди 1929 г. на 4,84 милијарди 19854 године, дакле за 16,6%.
Али при том треба имати у виду да ови збирови претстављају елементе, који се не могу у ствари сабрати. Сасвим су различне функције као платежних сретстава новчаница с једне стра-
БЛАГОСТАЊЕ Страна 213 ануитете по јавним зајмовима, у заблуди да Југославија никад неће доћи у положај да тражи мораторијум трансфера за јавне дугове. И тако смо доживели да без икаквог претходног авиза, без икакве припреме и без икаквог очекивања од стране одговорних фактора 1! октобра виа факти престанемо са службом јавних зајмова, да овде онде платимо по које дуговање приватника пре јануара 1982 године, и да у потпуном нереду, без икаквог плана, плаћамо текуће потребе увозне трговине, а нарочито државне. Подвлачимо, да је све до данас вођена политика без икаквог квантативног плана, јер се падало из једног изненађења у друго, час је била плетора девиза, час очајна оскудица, тако да су се по чаршији куновале девизе по курсу, који је поплашио и оне са црне берзе. На тај начин наравно могла се испуцати цела златна подлога а да динар не прође ништа боље но што је прошао.
1980 1981 1939 1983 1934 милионима динара
5.597 5.172 4,779 4.327 4.384
161 161 479 960 994
5.558 5.898 B.259 5.287 5.878
— 51 286 341 300
9.558 5.272 5.016 4.946 5.078
не и звечеђег новца с друге стране. То предвиђа н сам закон об сребрном новцу, који је максимирад износ његове либеративне снаге. Целокупан звечећи сребрни новац спада у групу ситног- новца за поткусуривање. Према томе, ако би тог новца било много у оптицају, онда би се могло да створи стање инфлације ситног новца за поткусуривање, а да још увек влада дефлација у комадима са неограниченом либеративном (платежпом) моћи. О томе би наши привредници могли да пишу читаву књигу жалопојке, од како је тај новац ушао у оптицај. Сасвим природно, да се не може употребити као платежно сретство при већим плаћањима новац, за чији је пренос потребан носач или таљигаш! Према томе од горње цифре активних платежних сретстава требало би одбити најмање пола милијарде, па онда добити тачно стање истих крајем 1934 године. (Наставиће се)
8 18 06 JO
Iz Uredništva
STANJE SVETSKE KONJUNKTURE U FEBRUARU
: Opšti pogled. Ako se izuzme polet u Japanu i južnoameričkim državama, u skandinavskim zemljama i u nekim zeniljama britanske imperije, na početku 1935 god. nema u svetskoj privredi povolinih pojava. Poboljšanje u Engleskoj prilično je usporeno i ne zasniva se na onako dobroj:podlozi kao u 1934 godini. U S. A. D. nisu ioš savladane smetnje koje su izazvane političkim razlozima, a u zemliama zlatnog bloka depresija je možda i pojačana. Zbog pada funte i japanskog jena monetarna situacija se ne smiruje. Dolar je praktički stabilan, a volia za održavanjem stabilnosti moneta |oš je uvek jaka ı u
· zemljama zlatnog bloka. Kurs lire |e ipak jako popustio. Primećuju se sve jače težnje za obaranjem kamatne stope, Deloni - su već izvršene, a delom 'se! pripremaju nove konverzije drŽžavnih i samoupravnih zajmova u Nemačkoj, Holandiji, Šved-
„ oživljenja u privredi još niie prestao. Međutim, rastu i
skoj, Norveškoj, Čehoslovačko]! i Australiji. Tendernicija na svetskim berzama je prilično Iabava. Javne finansije se u velikom broju zemalja popravljaju, jer porast prihoda zbog ranijeg Tr škoyi za javne fadove i naoružanje. | Industrijska proizvodnja u većoj |e meri pojačana samo još u S. A. D., u Japanu i skandinavskim zemljama. Broj nezaposlenih u celom svetu iznosio je 17,1 prema 18,8 miliona na početku 1934. godine. Situacija na svetskim robnim tržištima i dalje je vrlo labava. Cene agrarnih proizvoda nešto su pale zbog slabe tražnje i zbog početka žetve na 'zemljinoj južnoj hemisferi. Pojačanje svetske trgovine u poslednjem fromesečjii 1934 bilo je samo sezonska pojava (prevoz ŽetVenOg prinosa). Zemlje zlatnog bloka. U Francuškoj, Belgiji, Holandiji,