Narodno blagostanje

трана 214 _

depresija traje i dalje, a proizvodnja opada u poslednje vreme i u Italiji. Kako je deflacija nepovoljno uticala na zaposlenost u francuskoj industriji, ona je početkom ove godine napuštena ali se unutrašnje privredne prilike ipak |oš ne DOpravljaju. Deflacija u Belgiji još se uvek sprovodi, a u Švajcarskoj nailazi ona na nove smetnje. Belgija stoji pred novim теrama, koje imaju za cilj smanjenje kamatne stope i poreza i slabljenje politike kontingentiranja, a u Holandiji sve se jače nameće pitanje o stvaranju posla. Stanje talijanskog irgovinskog bilansa je teško, pa se s jedne strane pristupa ograničenju uvoza putem kontingenata i kompenzacija, a s druge strane ograničava se akcija za stvaranje posla i pomaganje privrede.

Kurs lire je dosta pao; talijanske zalihe zlata i deviza i dalje nazaduju, i pored ponovnog pooštrenja deviznih propisa; vlada je još uvek za održanje zlatnog pariteta, ali je dalji pad kursa neizbežan, ako zaista dođe do rata s Abisinijom. Za monefe ostalih zemalja zlatnog bloka za sada nema 105 пеposredne opasnosti. Međutim, zbog visokih cena, u Belgiji i Holandiji moglo bi u daljoj budućnosti doći do promene paTiteta. |

U Belgiji je kapital vrlo obilan, ali znatnijeg smanjenja kamatne stope nije ipak bilo, jer glasovi o devalvaciji ne prestaju. U Holandiji opada kamatna stopa, jer su mogućnosti za investicije u zemlji vrlo ograničene, a ulaganje kapitala u inostranstvo se ne želi. Posle izvršenja obimnih konverzija, na švajcarskom tržištu kapitala javljaju se novi javni zajmovi, ier deficit državnog budžeta raste zbog porasta izdataka za subvencijei zbog opadanja prihoda (carine, taksei porez za uklanjanje krize). Finansijske prilike pogoršane su i kod kantona i opština. I sve ostale zemlje zlatnog bloka bore se protiv budžetskih deficita. Francuska se za sada odrekla svoje težnje da sanira budžet, u interesu sadašnje ekonomske politike. Smatra se da će nepokriveni rashodi izneti 12 do 20 milijardi franaka. Zbog davanja pomoći nezaposlenima jako su opterećene

i finansije francuskih opština. Talijanski budžetski deficit iznosio je još pre sukoba s Abisinijom preko 11/, milijardu, a državni dugovi za poslednjih 5 godina porasli su za oko 15 milijarda lira. Budžetski prihodi u Holandiji takođe nazaduju, a postoji jak otpor i protiv daljeg smanjenja rashoda. Osim toga biće potrebno i dalje povećanje rashoda zbog pomaganja nezaposlenih i zbog subvencija parobrodarstvu. Jedino |e u Belgiji budžet nekako uravnotežen, a tamo se sprema i novi zakon o činovničkim platama, koje bi se menjale prema kretanju indeksa cena.

Zaposlenost u talijanskoj teškoj ı građevinskoj industriji raste, a u tekstilnoj osetno opada; broj nezaposlenih prema prošloj godini nazaduje zbog zavođenja 40 časovne radne nedelje. Tešku krizu preživljuje i francuska tekstilna industrija. | Oživljenje se oseća samo u nekim industrijskim granama, ali industrijska proizvodnja, posmatrana kao celina, još uvek nazaduje. Nezaposlenost u Francuskoj, u odnosu na celo stanovništvo, skoro je isto tako velika kao i u Nemačkoj. Oseća se stagnacija i u belgijskoj, holandskoj i švajcarskoj industriji, a nezaposlenost raste, Stanje u švajcarskoj industri|i časovnika ipak je pobolišano, ali se stanje švajcarske poljoprivrede pogoršalo (izvoz mlečnih proizvoda opada). Nasuprot tome, stanje holandske poljoprivrede nešto se je роргаућо. |

Engleska ; зеуегла Бугора. Роргамјапје епојезке Коnjunkture jako je usporeno. Već se oseća zastoj. Kronična nezaposlenost u važnim granama izvozne industrije i dalie

' traje, pa se sve više čuju zahtevi kojima se traži ekspanzivna · Нпапзузка 1 Ккопјипкштпа politika.

Industrijska proizvodnja u decembru bila je popustila više nego što je to opravdano sezonom, ali je u drugoj polovini januara opet porasla, Izgledi rudarstva su zbog zaključenja sporazuma sa Irskom povoljniji. To važi i za industriiu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· miliona maraka, zbog porasta izdataka za stvaranje posla

izvođenje novih konsolidacija

__Бр. 14

gvožđa i čelika. Unutrašnja tražnja pamučne robe opada. Inače, u poljoprivredi se oseća sve jača državna intervencija. Uvoz u Englesku po količini je porastao iznad cifara koje su važile za 1929 godinu, naročilo uvoz sirovina (izuzevši pamuk). Porastao je izvoz gotove robe (prvenstveno izVOZ ZVOZdene robe i mašina), ali u slabijoj meri, tako da je pasivni saldo trg. bilansa znatno uvećan. Uvoz u januaru 1935 opada.

Švedska, norveška, finska, danska i estonska moneta vezana je za englesku funtu. Danske zalihe deviza opale su zbog deficita u platnom bilansu, a kod ostalih — devizna se bilansa jako popravlja.

U Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i Danskoj privredno se stanje naglo popravlja. U Švedskoj je i industrijska i poljoprivredna proizvodnja iznad posleratnog maksimuma. Kupovna snaga poljoprivrede raste, a u industriji je naročito povoljan položaj gvozdenih rudnika, gvozdene i građevinske industrije. Jako je povećan i izvoz, a trgovinski bilans |e skoro izravnat. Situacija na novčanom tržištu i na tržištu kapitala je vrlo povoljna. Konverzija 3,0% državnog zajma za 3% obveznice nije, doduše, uspela. Obrazovanje novih kapitala raste. Povolino se razvijaju i švedske državne finansije, pa je za 1935/36 odobren budžet, čiji je iznos najveći od početka krize. U Norveškoj je naročito pobolišano stanje u poljoprivredi zbog obilne žetve i većih cena. Industrijska proizvodnia držala se je na visokom mivou, a zaposlenost trg. mornarice raste. Znatno je popravljen i prinos od prodaje ribljeg zejtina. Norveško novčano tržište je neobično likvidno. Posle konverzije jednog dela državnih zajmova sada se konvertuju i industrijske obligacije. Državne i opštinske finansije su uređene, a obim spoline trgovine i dalje raste. U Finskoj je proizvodnja industrija koje rade za unutrašnje Tržište u poslednjoj godini porasla za 6%, a proizvodnja izvoznih industrila za 28%. Žetva je bila vrlo dobra, a u poslednje vreme rastu i cene poljoprivvrednih proizvoda. Osnivaju se nove industrije, a to je olakšano povolinim stanjem kod banaka i na tržištu kapitala. Budžetski prihodi u Finskoj rastu, pa su povećani i rashodi na vojsku, pomaganje poljoprivrede i na činovničke plate.

Метаска. Ако зе илте и об2г sezonsko slabljenje, privredna delatnost održava se. U toku zime uposlenost |e nazadovala u građevinskoj industriji u manioj meri nego u prošloj godini. Industrije produktivnih dobara i dalie se povoljno razvijaju. Porasla ie proizvodnja u gvozdenoj, mašinskoi i električnoj industriji. Zalihe tekstilnih sirovina opadaju, ali napreduje i proizvodnja sirovina u zemlji. Nezaposlenost je zbog sezonskih radova pojačana. Preduzimaju se dalie mere radi suzbijanja porasta cena.

Kurs slobodne marke u inostranstvu i dalie je Pasivni saldo trgovinskog bilansa većim je delom pokriven povlačenjem potraživania sa strane (Rusija), kao.i zbog zakliučenih kompenzacionih ugovora. Treba očekivati dalje pooštrenje devizne kontrole i nove napore Za pomaganje izvoza. Inače, izvoz je sezonski opao, kao što se i očekivalo. Trgovinski bilans |e opet pasivan. Izvozni viškovi naspram Evrope ı uvožni viškovi naspram prekomorskih zemalja skoro su iščezli.

ČVrSI.

Pritisak na kreditnom tržištu i dalie popušta. S uspehom je izvršena konverzija založnica, a konverzija javnih Zajmova je u toku. Uzet ie 4% državni тајат od 500 miliona maraka kod štedionica. Kamatna stopa na kratkoročan nova oborena je zakliučkom centralnog kreditnog odbora. 1 pored porasta budžetskih prihoda, očekuje se deficit od više O

еrovatno је da će se jedan deo menica 74 stvaranje | posla (Arbeitbeschalfungswechsel)· konsolidovati putem državnog zajma. Zakon o kreditnim ovlašćenjima daje mogućnosti Za i za proizvodnju sirovina u

zemlji. | | |