Narodno blagostanje

Страна 232 0

на њујоршкој берзи била је 6 центи, а после непуних годину дана она се повећала на 14 центи или за 133 тј. двоструко више од депресијације долара. Произвођачи су с једне стране смањивали засејану површину напуштајући углавном најгора земљишта, а с друге стране на осталој површини повећавали производњу употребом вештачких ђубрива. Резултат је био, да се производња на смањеној површини чак и повећала према просеку ранијих година. Повећање цене претстављало је највећи ударац америчком извозу памука, који претставља средњи квалитет између дуговлакнастог египатског и кратковлакнастог индијског. Разлика између цене америчког и осталог памука знатно се смањила, те су, с обзиром на знатно бољи квалитет, у светској трговини ове друге врсте имале све већу предност. Поред квалитета, за преоријентацију светског тржишта у снабдевању памуком био је од утицаја и трговинско-политички положај ових земаља, који им је омогућио да закључе. веће компензационе послове. По неуспех америчке планске привреде памука од утицаја била је и аутаркија, која се огледа у двема чињеницама. Прва је, форсирање производње у свима земљама, које располажу погодним земљишним им климатским условима, а друга све већа рационализација у употреби сировина и сурогирање памука другим текстилним влакнима. Под утицајем свих ових фактора амерички извоз памука почео је нагло да опада.у првом полгођу текуће кампање (од 1 августа 1934 до 31 јануара 1935) извоз је био 5.45 мил. бала према 6.48 у истом периоду 1933/ 34. Смањио се дакле за 1.03 мил. бала или 16%. За ово време међутим светска потрошња се повећала са 11.88 на 12.21 мил. бала или 3.5%. Удео САД. у снабдевању светског тржишта пао је са 55 на 45 или за 17.7%. Тиме је америчка политика подизања цене највише користила Египту, Индији и Бразилији, јер су ове земље успеле да на рачун САД. повећају своје учешће у снабдевању светског тржишта.

Овакав развој прилика довео је САД. у алтернативни положај: или да наставе и даље политику ограничења производње спроводећи је најдрастичнијим мерама или да ову напусте и отпочну борбу за повећање свога удела у светској трговини. По свему судећи оне су се одлучиле за ово друго пошто прву солуцију не могу прихватити ни из социјално-политичких разлога. Сенату је поднето већ неколико законских предлога од којих се са једним сагласио и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

аграрни одбор. То је предлог сенатора Докси-а по коме треба ослободити порезе све произвођаче памука, који производе мање од две бале и изузети их из закона о ограничењу засејане површине. Ових има око 600.000 и њихова производња цени се на четири милиона бала. Други је предлог сенатора Слика, да се повуче са тржишта 5.5 мил. бала, које се не би смеле продавати до ! децембра 1936. Чим се сазнало за ове предлоге и за намеру владе да планску привреду памука подвргне ревизији пале су цене на берзи. У коме правцу намерава влада да изврши ревизију досадање политике за сада се још не зна. Ипак се види из досадањих изјава, да је она дошла до убеђења да се у доба аутаркије не може водити политика изолованог ограничења производње, нарочито не код артикала, који су упућени на извоз. Сви су досадањи напори остали без успеха по 3емљу, која је спроводила ограничење, јер су остале земље, користећи пораст цена, повећавале производњу. Отуда С. А. Д. предлажу да се створи међународни споразум о производњи и извозу памука слично споразуму о пшеници. Само под тим условом оне би биле вољне да наставе и даље са политиком ограничења засејане површине у циљу свођења залиха на нормалу.

Горња анализа довољно јасно указује на то, да су изгледи за међународни споразум о памуку врло слаби. Данас је памук постао важан компензациони објект при закључивању трговинских уговора. Увоз овога условљава се противконцесијама произвођачких земаља. А у томе погледу положај свих осталих произвођачких земаља много је повољнији од онога Америке. Под режимом високог протекционизма Америка је успела да у великом броју индустријских производа постане самодовољна сужавајући истовремено и базу размене добара са иностранством. Са једним од највећих потрошача памука на свету — Јапаном скоро је немогуће постићи ма какав споразум. Са свима европским земљама увозницама памука Америка има активан трговински биланс, док ове, при данашњим девизним тешкоћама, теже по сваку цену активирању својих трговинских биланса. Отуда С. А. Д. нису успеле да закључе ни један компензациони споразум ва бази извоза памука. Положај осталих земаља, које производе памук, знатно је повољнији у овом погледу. Оне данас успевају да нађу прођу читавој својој производњи. Стога између њих и С.А.Д. не може доћи ни до каквог споразума. пива

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЂА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Због прошлогодишње суше Америка је знатно редуцирала сточарство, те је у овој години морала да се појави као увозница. У току јануара и фебруара увезено је из Канаде 20.000 ком. говеда према 872 у истом периоду 1934 год.

— Сједињене Америчке Државе засејале су 1934/35 знатно већу површину него ли у 1933/34 што се види из овог прегледа (цифре у загради односе се на 1933/34): кукуруз 95.692 (87.486), пролећна пшеница 17.847 (9.290), овас 39.108 (30.395), јечам 11.954 хиљада акра (7.144).

— Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u 1933/34 god. bio je u našoi zemlji 181 banovinski rasadnik sa površinom od 1.513 ha, više za 200 ha nego u prethodnoj godini. Ukupan broj oblagorođenih voćnih sadnica iznosio je 4,63 mil. prema 3,32 mil. u prethodnoj godini, više za 28%. Porast je kod. svih vrsta voća, a najviše kod kajsija. šljiva, krušaka i jabuka. Reznica vinove loze proizvedeno je 11.23 mil. komada,

prporaka 1,97 1 Кајетоуа 1,6 mil. Smanjenje je u Dyrinskoj i Vrbaskoi banovini, a najveći porast u Savskoj, zatim Vardarskoj ı Moravskoj banovini. U toku sezone prodato |e i razdeljeno 785 hilj. voćnih sadnica, više za 100 hilj. Porast je kod svih banovina, izuzev Moravsku. U Vardarskoj banovini је prodato za 260 hilj. kalemova loze više, a u ostalim |e opadanie.

— Zbog obezbeđenosti dovoljne kodičine žitarica za ishranu stanovništva do nove žetve Centralni ured za žito u Nemačkoj dozvolio je proizvođačima, koji su izvršili obaveze u pogledu snabdevanja tržišta, da mogu raž i pšenicu prodavati i kao stočnu hranu. Do sada ovo nije bilo moguće, |er je samo Ured mogao da prodaje eoziniranu raž i niže vrste pšenice. Ovo je učinjeno zbog toga, jer se u poslednje vreme na tržištu stočne hrane osećala sve veća oskudica; jedino je bilo dovoljno ovsa i ječma.

— Према подацима Мин. пољопривреде опала је у прошлој години према 1933 г. производња дувана за 30,8% (са 87,5 хиљ. кгр. на 60,5 хиљ.), опиума 25,6% (са.