Narodno blagostanje
|
Страна 284
14%. Najveći porast prometa od 25% pokazuju trgovačke гадnje, koje rade na porudžbine prema katalozima, zatim trgovine automobilima (22%), {rgovine Živofnim namirnicama (7%) itd. Trgeovine nakita, mebla i ostalih kućnih potreba, kao i male radnje na selu, čiji je promet u periodu krize opao za dve trećine, uspele su da ovaj prema 1933 povećaju za 15—18%.
; — Број запослених у нашој индустрији дувана пао је са 12.488 у јулу 1931 г. на 6.553 у јулу 1934 г., односно за 47,5%, а производња дувана са 169 хиљада м. ц. у 1932 год. на 60 хиљ. у 1934 г.; односно за 65% (а према 1933 г. за. 32%). -
— Почетком априла у Италији је било 853.189 незапослених радника према 955.533 крајем фебруара и 1.056.823 крајем марта 1934. Незапослени радници по појединим браншама овако су подељени: пољопривреда 145.940, (рударство 30.268, животне намирнице 18.524, металургија 88.746, грађевинарство 281.121, текстил и одећа 80.736, дрво 44.417 итд.
— У Пољској је почетком априла било 496.000 незапослених. — Међу продајама пољопривредних имања у Пољској, које ће у мају месецу бити извршене за рачун банака, налазе се 211 велика наследна добра у источном делу земље, а међу овима и неколико латифундија просечне величине 20.000 ха.
— Из наше земље иселило се прошле године свега 2907 лица према 2221 у 1933 г., 4800 у 1931 г., 13.560 у 1930 г., 21.789 у 1928 г., и просечно 13.601 у 1919—28 r., а вратило се 2000 према 2970 (1933 г.). 8089: (1931 r.), 5827 (1928 г.), и просечно 7102 (1919—28 г.). Просечно се од 1919 до 1928 г. за 6500 лица више исељавало него што се враћало, 1928 г. 15.962, 1929 г. 12.197 и .1930 год. 6180 и 1934 г. 907, док се више вратило у 1931 г. 3281, 1932 г. 3496 и 1933 г. 749.
— Код петровградског (великобечкеречког) Оузора било је у фебруару ове године 18.718 осигураних (13.227 мушких), мање за 190 према претходном месецу. Највећи број је запослен као кућна послуга (3063), затим у индустрији хране и пића (2457), трговини (2405), општинским пословима (1883), индустрији одела (1653), хигијени (1093), преради коже (706) итд. Просечна обезбеђена надница је: износила' 15,79 и остала је непромењена према претходном месецу. У надничном разреду испод 8 дин. било је 5170 осигураних (27,7%), од 8 до 24 д. 9520 (51%), преко 48 д. 1032 (5,5%).
— Прилив исељеничких новчаних пошиљака у нашу земљу после 1924 г., кад је износио 20 милиона долара, стално опада, нарочито је велики пад после 1931 г. У 1934 К. добивено је свега 2 и по милиоца долара (око 120 мил. дин.). Према „Гпдекзи“ загребачке радничке коморе од уједињења до данас ушло је у нашу земљу око десет милиарди динара исељеничког новца.
— У оквиру великог плана за извођење јавних радова у Француској предвиђено је грађење аутомобилских путева, и то из Париза према северу, југу и западу. То су први аутомобилски путеви у француској, чија ће градња стајати. 150 мил. фр.
IZ POSLOVNOG SVETA
Зборови акционарских друштава
28 април — Предовић, д,д. у Загребу. — Гудуричка пучка банка /LJL. у Гудурици.
29 април — Дод. за прераду и промет пољопривредних продуката у Загребу.
30 април — Банка за трговину и промет д.д., Загреб.
4 мај — Први Осијечки млин на ваљке JL. Осијек.
“ мај — Царинска и јавна складишта M Загреб.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
нормалних цена,
8 мај — АЈЕГ. Унион, југословенско. ион, друштво у Загребу. | 9 мај — Француско друштво борских | рудника. У "Бео-
граду. 15 мај — „Дунав" осигуравајуће друштво у у Загребу. 18 мај — „Луна“ д.д. индустрија свијетиљака о 3радба ковинске робе, Карловац. | 19 мај — Југословенска кудељна индустрија. Ад. Бођананима. — Јужна банка, Велес.
24 мај — Акционарско друштво Канал Краља Петра [ у Београду.
26 мај — Посредничка банка ад, Параћин, — i 1 кућанство" ад. Београд. 30 мај — Народни магацин, свеопште · текстилно ДА. у Београду. о
Трговачки регистар -
Индустрија српско-босанских шљива ад. у Београду упис чланова управног одбора гл. Леополда Емила и“ Симона Беле. — Привилеговано а.д. за извоз земаљских прог извода Краљевине Југославије у Београду, упис прокуриста гл. Жарка Крстића, Витомира Теодоровића, Богомира Хер-= мана и Јована Новаковића. — Народна шумска индустрија, ад. Загреб, упис прокуристе г. Миколића Андрије — 'Ин= дустриско и трговачко дљд. у Загребу, упис новоизабраног члана равнатељства г Божичковића Александра. — Слатинска индустрија дрва д.д., Загреб, упис промене друштвених правила.
BIBLIOGRAFIJA
Neka se čuje i druga strana: G. Milan Stojanović i zanatska politika od Ž. Lazarevića, krojača, Beograd, 1935. god. — Ekonomist, mesečni časopis, br. 1, Zagreb, 1935 god. Maxime Glansdori: Le Trentenaire de la revue economique internationale, Bruxeles, 1935. 1
Dr. ing. agr. A Steden: Die betriebswirtschaftlichen Grundlagen der Landwirtschaftsforderung. Izdanje: Niederosterreichische Landes Landwirtschaftskammer, Agrarverlag, | 1935, 250 strana. Cena 7 mk.
Na osnovu radova prol. Čajanova o socialnoj agronomiji i Sedimajera o seljačkom gazdinstvu, pisac daje preglednu, dobro uspelu sliku problematike unapređenja poljoprivrede.
U prvom poglavlju izneti su suština i zadatak unapređenja poljoprivrede na osnovu bogatog istorijskog materijala
i sa tačke gledišta socialne agronomije. Srž knjige su 2 i 3 po-
glavlje. Drugo sadrži principe organizacije polioprivredne proizvodnje, a treće metode unapređenja poljoprivrede. Povežanost između raznih načina proizvodnje i zakonodavstva o. unapređenju poljoprivrede izmeto. je jasno, i pisano lakim i lepim Stilom. Naročito vredi istaknuti izlaganja metoda i organizacije unapređenja poljoprivrede. пе Ova knjiga, koja posmatra problem unapređenja рода privrede sa originalne tačke gledišta, pretstavlja interesantan prilog agrarno-političkoj književnosti.
RAZNO | |
— Cene kuća su bile u Budimpešti u прозлесна јат mesecima jako čvrste. Prodavani su i veći objekti” čija vrednost 125 nosi po nekoliko stotina hiljada penga. Verovatno da” je "ovo l vezi sa vladinom uredbom o prinudnoj ponudi zlata novčaničnij banci, koja je otkupila zlata za 22) пи. репса. | 3
— IHonyr Плавог орла у Америци, који су имала да употребљавају сва предузећа, која су пристала да у своме делокругу примене законске прописе Нире, Белгија уводи Етикету цена, која ће се, на захтев, издавати произвођачима и трговцима. Ови ће је лепити на сваки предмет намењен продаји као моралну обавезу. да се придр у
5 OS S.