Narodno blagostanje
27. април 1935. НАРОДНО
—_„Управа државних монопола имала је до сада У продаји три врсте жижица, које су коштале по динар а број палидрваца је варирао између 40 и 60; док ће убудуће да буду само две врсте и то кутије од 60 комада палидрвца за динар и кутије од 30 комада палидрваца за пола динара. Министар финансија је изјавио да се том реформом смањују цене жижицама за 20 до 50%, а осим тога омогућује се сиромашнијем свету да лакше купује жижице.
— Белгијски министар финансија изјавио је у сенату да још није дошло време да се приступи великој конверзији рента, која је споменута у владиној декларацији.
— Рачуна се да ће немачка специјална такса на пословни промет, која се има завести да би се омогућило давање извозних премија, донети приход од 900 милиона до 1 милијарде марака. Овај ће се приход уложити у Голддисконтбанк и ставити на расположење немачкој извозно! трговини. |
— Byrapcka је постигла споразум са енглеским портерима о трансферу камата по коме ће уместо досадањих 32.5% плаћати девизама 15%, a 175% у левима полагати на блокирани рачун код Народне банке, Исто тако плаћање доспело 15 априла (18 мил. лева) одложено је за 15 октобар. — Грчки министар претседник Цалдарис изјавио је, да бужет за 1935 г., показује дефицит од 350 милиона драхми, који ће се у току године смањити на 150 мил. јер не бити извршене извесне уштеде.
SAOBRAĆA]
— Krajem marta o g. ma svima brodogradilištima sveta bilo ie u građenju 325 brodova od 1,27 mil. brt. prema 2,71 i 1,25 mil. brt. u početku 0. 5. i 1,08 mil. u martu prošle god. Građenie je poraslo od marta prošle god. do juna iste godine, a od ovoga vremena je razvitak usporen. Smanjuje se Бгој отадепја и Епојезкој, Јарапи, Рапзкој, нани 1 5АР., и Егапcuskoj se drži па istoj visini, a povećao se u Метаској, Ноlandiji i Švedskoj.
— Broi putnika na železnicama sa područja sarajevske direkcije železnica povećao se za 30% u martu o. S. prema istom mesecu prošle godine.
— Саобраћај у 16 најразвијенијих талијанских пристаништа у току 1934 год. изнео је 25,66 милиона тона према 21,00 милиона у 1933 год.
PLANSKA PRIVREDA
— U Belgiji je osnovan Oflice de redressement econ0mique, kao vrhovni organ za kontrolu sprovođenja svih konjunkturno-političkih mera za oživljenje privredne delatnosti, Pod nadležnost ovoga instituta potpadaju: Kontrolni ured za banke, Rediskonini institut i Centralna hipotekarna banka. Voćstvo instituta povereno je pretsedniku vlade Van Zelandu, a on će sarađivati sa po jednim pretstavnikom katolika (Van Isaker), socijalista (De Man) i liberala (Beveze).
KRIZA | KONJUNKTURA — Opšti indeks cena na veliko u Grčkoj bio je: u januaru o. g. 1965,4 prema 1975 u istom mesecu prošle g., februaru 1940 prema 1970, martu 1,939 prema 1945. Indeks troškova života kretao se u istim mesecima: 1927,8 prema 1949, 1908 prema 1.047 i 18093,8 prema 1923. Indeks cena na veliko, koji je u drugoj polovini prošle g. pokazivao tendenciju рогаsta, pada u ovoj god., što je prouzrokovano, kao što misli „Le Messager dAthćnes”, merama vlade protiv skupoće (suzbijanje špekulaciie, kontrola cena itd.) Usled toga su pale cene i Hlebu, šećeru, mleku, gorivim materijama itd., što dolazi do izražaja u smanienju indeksa troškova života. ~ — „Frankfurter Zeitung” w uskršnjem. brju objavio је vrlo interesantne podatke o konjunkturnom oživljenju i njego-
БЛАГОСТАЊЕ 283 Страна vom izražaju u bilansima vodećih preduzeća nemačke industrije. Investicije su se ovako kretale u mil. mk (prva cifra se odnosi na 1932, druga na 1933, a treća na 1934): Krup 4.963.53—13.94; Mitteld Stahl 2.54—2.97—7.07; Dt. Edelstahl 9.500.47—2.15; Ver. Aluminium 0.31—0.27—2.99; Opel 2.54—6.90ОКТ | (6. катрел 2448 —29.12—77.07; Сћет. Неудеп 0.640.91—1.16. Gornji podaci se odnose samo na isplaćene sume, Međutim, ima radova, koji su tek otpočeti, te su prema tome rashodi na :nvesticije znatno veći od navedenih. Bruto dobit nekoliko važnijih preduzeća kretala se ovako u mil. mk. (prva cifra se odnosi na 1932, druga na 1933, treća na 1934 god.): Krupp 108.0/7—118.03—177.38; Mitteld. Stahi 22.00-—22.6433.46; Dt. Edelstahi 11.22—11.77—20.36; Buderus 7.02—8.831279; Мег. Aluminium 957—–12.90—2455: Мег. 06 Мега 13.40—16.20_ 26.12; Ver. Di. Nickel 2.58—2.67—5.08; Hackethal 3.58—5.20—7.57; Cement Heidbg. 5.04—6.67—10.66; Simens Talske 107.51 đ=8114 119.04: AEG 79.24 —71.25105.51; Оре! 25.94—47.73—82.60; 1. G. Farben 416.05—491.34 —565.17; Cont. Cummi 41.29—47.05—61.01. |
Porast bruto dobiti omogućio je skoro svima preduzećima da ponova uspostave ili povećaju rentabilitet. Međutim, pada u oči da dividende nisu povećane u srazmeri čiste dobiti, što je posledica povećane obazrivosti, a verovatno i zakona po kome su preduzeća obavezna da višak preko 6% dividendi ulažu u državne zaimove.
— Prema nemačkom Institutu za istraživanje komnjumnkture vrednost godišnjeg izvoza industrijskih proizvoda iz Меmačke smanjila se sa 12,4 milijarde mk. u 1929 god. na 4 milijarde u 1034 godini. Ako se od celokupnog smanjenja od 8.4 milijarde mk. odbiju oko 2,6 milijarde, koliko otpada na SHiženje cena, ostaju ipak 5,8 milijardi kao smanjenje volumen izvoza. Krajem 1934 bilo je oko 1,25 mil. radnika ı nameštenik:: manje uposleno u izvoznoj industrij: nego u 1929 godini.
— Nemački Јешић za istraživanje Meonjunktumne izdao | tromesečni izveštaj o stanju privrede u proleće 1935 g., u kojem se konstatuje da su snage koje deluju u pravcu poboljšanja konjunkture postale slabije, što je sasvim prirodno, jer se privredna delatnost već nalazi na višem nivou. U trgovini na malo su lageri veći, što dolazi do izražaja u smanjenju porudžbina i prema tome u popuštanju proizvodnje industrije potrošnih dobara. Nasuprot tome proizvodnja u industriii proizvodnih dobara i dalje raste. Od saobraćajnih grana je najDolie radilo rečno brodarstvo, čiji je promet udvostručen, a i želieznica i pošta pokazuju povećanje prometa prema prošlogodišnjem. Spoljna trgovina je zaostala prema opštem stanju.
— 26 америчких друштава челичне индустрије завршила су 1934 год. са губитком од 15 мил. дол. према 61.9 у 1933 год. Закон фиксних трошкова деловао је тако, да се добит у толико више повећала у колико је концерн био мањи. Најбоље су прошла предузећа са капацитетом производње од 1 до 2 мил. тона.
— Стечајева и поравнања у Француској у марту ме сецу било је 1538 према 1410 у фебруару и месечном просеку 1254 у 1934 односно 1147 у 1933 год.
—- Општи индекс цена на велико Народне банке износио је у марту о. г. 63,0 према 63,3 у марту 1934 г., биљних 61,1 (544), сточних 55,2 (55,3), индустријских 64,8 (69,2), минералних 78,8 (83,7), извозних 60,2 (58,1) и увозних 67,2 (71,8).
— На подручју Т-И.-3. коморе у Новом Саду у марту 0. r. повећао се број трговачких радњи за 29, занатских за 45, угоститељских 12 и индустријских за 3.
— Promet frgovine na malo u Americi u prošloj gcdini bio je 28.5 milijardi dolara prema 49 u 1929 i 42.8 u 1930 godini. Prema 1933 promet je porastao za 3.5 milijarde dolara ili
»
Pi} || | |