Narodno blagostanje

27. април 1935. НАРОДНО

Значи, да су се услови живота радника и чиновника, .

према којима су углавном и рачунати трошкови живота,

после 1932 г. побољшали, што се слаже са порастом ре-

алне наднице, о чему је било говора на другом месту. Из овога можемо извући још један даљи закључак: да су последње две године цене намирница спорије падале (неких су и порасле), него осталих свакидашњих потреба (стана, одели д)

„Тадек5" је статистичким подацима драстично приказао: пораст куповце снаге динара, ширење „маказа цена" и далеко веће падање цена код нас него у осталим земљама, Ови подаци су допуна оних података, који су послужили као аргументација у излагању нашега уредника о дефлацији као узроку привредне депресије код нас.

Куповна снага динара израчуната у злату према формули Федералног статистичког уреда у Вашингтону у одвосу према 1929 г., која је узета за базу, стално расте. До краја прошле године се удвостручила. Почетком 1935 могло се купити за 100 динара робе у истој количини и квалитету, као 1929 г. за 210 динара. Узети су у обзир следећи производи у продаји на велико: храна, текстил, дрво, метали, минерална уља и грађевински материјал. Узгред да напоменемо да су од производа који су узети у обзир највише опале цене храстовим трупцима, памуку и животињским "производима (а крајем 1933 г. житарицама), а најмање грађевинском материјалу, петролеуму и гвожђу. |

Овај пад цена је у првом реду погодио сељака и то не само апсолутним падом цена пољопривредних производа него итимештосу цене добара која он продаје, много више пале него добрима, која он купује. Просечни златни индекс 20 производа, које сељак продаје, износио је почетком 1932 г. 107 (база 1914 = 100), 1933 г. 98, 1934 г. 68 и 1935 г. 58, а 18 које сељак купује 146, 140, 106, и 101. Према томе разлика изражена у злату на терет сељака износила је у 1935 г. 43 према 38 у 1934 г., 42 У 1933 г. и 39 у 1932 г. Као што видимо почетком ове године „маказе цена“ су највише отворене.

Из упоредне статистике 16 земаља видимо да су у периоду од 1928 до 1934 г. цене на велико највише пале у нашој земљи. Индекс цена на велико изражен у злату и са базом 1913 (1914) = 100 је од 1928 г. до 1934 г. пао код нас за 31 поен (са 154 на 73), док се код осталих пад кретао између 18и 59 поена. Код нас јеи према предратном пад међ већима. Тако су и индекси цена на мало и трошкови живота код нас најјаче пали.

= Austrijska agrarna politika, koja Borba između goveda i svi- se do skora zasnivala na subма и Азиз i njezine pOo- vencijama, zaštitnim carinama i

sledice kod nas kontingentima, nije dala zadoНа ПАН а авва лира voljavajuće rezultate, naročito u pogledu stočarstva. Jedna od negativnih pojava ogleda se u većem padu cena svinja, nego li goveda usled čega ie DOirošnja svinjskog mesa znatno porasla, a ona сомедео зуе više opala. U periodi 1928—34 (1928 — 100) indeks cena pao je: goveda za 37 poena, teladi za 43, a mesnat:h svinja za 46. Indeks potrošnje goveđegs mesa kretao se ovako (1930 = 100): 1931 god. 94, 1932 god. 89, 1933 god. 76, 1934 god. 72. Naprotiv, potrošnja svinja u Beču u prošloj codini popela se na 200.000 kom. usled čega |e morao da bude povećan i UVOZ. Da bi pomogla proizvođače goveda, naročito one u alpijskim krajevima, koji drugu stoku ne mogu gajiti, država. {e morala da vrši i otkup radi prerade u konzerve. Lakša ртода svinjskog mesa ulicala je na forsiranje proizvodnje svinja, koje је bilo moguće usled znatno većeg pada cene stočne hrane, a to je opet imalo za posledicu veći uvoz kukuruza i ječma. U periodu 1931-34 god. uvoz kukuruza povećao se sa 3.123.000

2» |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 279 па 4.959.000 Кку., а јеста за 1.083.000 па 1.202.000 kv. Tako, dok se s jedne strane pojačavala kriza govedarstva, dotle je s.druge strane forsirana produkcija svinia odnosno povećavan uvoz ovih i stočne hrane, što |e nepovoljno delovalo na irgovinski bilans.

To je stavilo vladu pred problem kako da poveća potrošnju goveđeg mesa na račun svinjskog i oslobodi se velikog uvoza stočne hrane, uglavnom kukuruza. Dosadanjie mere, koje su upotrebljiavane u ovome cilju (licencna taksa na stočnu hranu; koja |e povećavana sa 1 na 3 pa na 4 šil.) nisu dale nikakvog rezultata. Uprkos ovoj taksi gajenje svinja sve se više širilo i ugrožavalo govedarstvo. Sem ioga, prošle godine je donet zakon o ograničenju gajenja svinja od strane polioprivrednika, po kome su ovi smeli držati najviše 100 kom. Sada pak vlada namerava da izvrši promene u dosadanjem planiranju u oblasti stočarstva. U projektu je da se prošlogodišnji zakon o gajenju svinja izmeni u tome, što će se OVO konfingentirati srazmerno prema veličini poseda. Što se tiče regulisanja uvoza stočne hrane postoje dva predloga. Po jednom ovaj treba kontingentirati i podvrći režimu uvoznih dozvola. Po drugome treba monopolisati uvoz ili uvesti pokretnu Iicencnu taksu, koja bi se upravljala prema kretanju cene sviniskog mesa.

Promene u austrijskoj stočarskoj politici svakako moraju

imafi posledica i za naš izvoz. Glavni je cili da se na račun svinjskog poveća potrošnia goveđeg mesa. Tome bi imalo da služi povećanje cena stočne hrane bilo putem uvođenja monopola uvoza bilo pokretne licencne takse i najzad, ograničavanjem proizvodnje svinja. Prema tome, u skoroj budućnosti treba računati sa manjom potrošnjom kukuruza u Austriji, što će pogoditi i naš izVOZ. ;

Д-р Шахт наговестио је у

Немачка пред проблемом _ СВОМ лајпцишком говору, 4 организације извоза

марта о. г., да ће се приступити јединственој организацији извоза, која треба: да помири интересе извозне индустрије и оне, која ради првенствено за унутрашње тржиште. Начин организације још се не зна, али по свему изгледа, да ће се при решењу проблема држати досадашњих искустава на том пољу. Немачка стручна штампа посвећује дугачке расправе питању унапређења извоза, у којима је главни проблем функционисање благајне за изједначење цена. Слична установа је већ створена у аутомобилској индустрији. Њен задатак је да плаћа извозне премије из оних свота, које уплаћују индустрије од продатих количина у унутрашњости и чија је висина одређена у процентима продајне цене.

Немачка коњунктура, која је индустрији донела високе цене у унутрашњости, претставља брану за, извоз, која је појачана депресијацијом валута главних конкурената. Индустријске гране, као што су хране и пића, грађевинског материјала, дрва и намештаја, које продају своје производе искључиво на унутрашњем тржишту, имају двојаке добитке, и то као последица виших цена, а друго смањењем трошкова по јединици производње, при чему фиксни трошкови не играју ону отсудну улогу као што је то случај код смањене производње. Насупрот овим гранама, извозне индустрије су у тешком положају, јер на иностраним тржиштима морају да издрже убитачну конкуренцију земаља са депресираном валутом, а са друге стране конкуришу са истим фабрикама властите земље, што је могуће ако једна на пр. има већи пласман у унутрашњости а према томе може у иностранству да понуди јевтиније захваљујући боље искоришћеном капацитету. Благајна за изједначење цена оптерећењем унутрашње продајне цене и премирањем извоза отклониће ту разлику, према плановима меродавних немачких стручњака.

| | |