Narodno blagostanje

Страна 280 НАРОДНО

Теоријски је то сасвим могуће, јер се цео проблем

своди на то, да оне индустрије, чије запослење услед уну-

трашње коњунктуре омогућује добитке због смањења фиксних трошкова, овај добитак или један део ставља на расположење онима, које раде са великим фиксним трошковима. Тежиште ове мере лежи у омогућавању веће прође на страним тржиштима, која треба да служи повећању производње, и према томе и за смањење фиксних удела у целокупним трошковима.

Пошто је успех плана зависан од страног тржишта, његово дејство се не може јасно предвидети. У спољној трговини данас цене не играју главну улогу, јер је већина земаља прибегла контингентирању и у неким случајевима и забрани увоза. Спољна трговина је у већој мери него икада зависна од трговинских уговора, тј. од контингената са једне и од воље за куповином од својих партнера са друге стране. И у овим релацијама где би цене још могле да играју улогу, може јевтинији извоз да наиђе на тешкоће. Тумачење појма демпинга је веома растегљиво, и врло је вероватно да ће дискриминација немачке робе (бити последица извозних премија.

Али најглавнији проблем немачког извоза је међусобна конкуренција на страним тржиштима. Она долази

углавном до изражаја у државама где индустрије још не-

мају непосредних веза. На овим тржиштима калкулација цена има необично широке границе, које се искоришћавају са стране индустрије врло често и против предузећа из властите земље. Премирање извоза у овим случајевима значило би пооштрење конкуренције између појединих предувећа, што би са економске тачке гледишта било штетно, јер би цела премија ишла у корист иностранства, без знатних реперкусија на радно тржиште у унутрашњости. Стога је постао актуелан план о картелисању извозничких индустрија. Национални картели за извоз постојали су и досада у Немачкој и претстављају специјалну форму у чемачкој извозној индустрији. Тако су рударска индустрија, она цемента и калија изградиле те организације и постигле су

ва

ТАЈВА СЛУХ

ОБАВЕ:

POLJOPRIVREDA

— U 1934 g. bilo je zasađeno duvanom w Grčkoj 778 hilj. str (1 str = 100 m?) ргета 841 Ћи]. ц ргећодпој год. Prinos iznosio je 400 hili|. mc. prema 502 hilj. u 1933 vod. U 1934 god. opao je prinos takođe i u Turskoj sa 353 hilj. mc. u 1933 god. na 318 hili., Bugarskoj sa 175 hilj. na 149 hilj., Jugoslaviji sa 88 hilj. na 60 hili. Celokupna proizvodnja orientalnog duvana smanjena je sa 1,1 mil. mc. u 1933 na 927 hilj. u 1934 god.

— Ministar pravde fražio je od svih seoskih opšina, zemljoradničkih zadruga i organizacija, mišljenje da li je u interesu zemljoradnika da se zemlioradnički posed zaštiti ODraničenjem izvršenja na seljačka imanja, a naročito :do koje veličine seosko imanje iz njihovog kraja treba zaštititi, ako na– laze da je zaštita potrebna, kako bi se mogvlo pr:stupiti izradi zakonskog predloga o zaštiti minimuma zemljoradničkoza роseda. — Čehoslovački ministar poljoprivređe d-r Hodža dao je izjavu o organizaciji razduženja poljoprivrede. Osnovaće se fond pri Ministarstvu poljoprivrede, koji će kreditirati one novčane zavode, kojima će biti poverena konverzija poljoprivrednih dugova, ili će platiti razliku u. kamati ako se ista snizi. Rukovanje fondom biće povereno jednom zavodu, koji će se osnovati u tu svrhu. Razduženje poljoprivrede sprovešće se na dva načina: i to: sniženjem kamata i pretvaranjem “ratkih i

БЛАГОСТАЊЕ | __ ___Bp, 18

врло добре резултате. У 1931 год. је г. Шмалбах, професор келнског универзитета, у једном са стране привреде запаженом предавању тражио увођење принудних картела за извозну индустрију. Од њих Шмалбах очекује рационализацију пласмана и према томе бољу и организовану политику цена.

Циљ ове врсте картела разликује се од оног картела, чије је пословање ограничено на унутрашње тржиште, Разлози картелисања код првих леже у обезбеђењу оног дела трошкова, који је сталан. Крајњу границу цена чине у том случају фиксни трошкови. Код других је крајња граница цена она, која се добија ако се код повећања производње одбију стални трошкови и рачунају се само они, који су проузроковани од веће производње. Задатак картела за извоз је, да проучавањем тржишних прилика на страни утврди најнижу цену за поједине производе, која би водила рачуна о производним трошковима оног предузећа, која према најнижој могућој цени у иностранству може још да продаје са добитком. Ово решење претставља, и ако је компликованије од премирања извоза, реално средство за искоришћавање могућих добити у иностранству, Шта више картелисање је претпоставка, да би се могло приступити опште корисним извозним премијама, јер извозна премија без картела значила би само пооштрење конкуренције. Са друге стране је картел у стању да планским организовањем пласмана робе води рачуна о контингентима, компензацијама и другим околностима; што је за појединачне индустрије, ако се не ради о џиновским предузећима, скоро немогуће. И најзад и аргументацију конкуренције, која се односи на демпинг, лако је побити. Постојање картела је

доказ да је калкулација изведена на основу реалних чињеница. У скорој будућности решиће се проблем организације извоза у Немачкој. Ма какво оно било претстављаће врло

интересантан и поучан покушај на пољу трговинске политике, за

БА,

srednjoročnih zajmova u dugoročne uz kamatu Која odgovara današnjim prilikama.

— Бугарска је увела контролу производње дувана. Министар финансија ће сваке године одређивати у којим ће се крајевима и колико садити дуван.

— Бугарска је одобрила да се у овој години засејана површина под дуваном прошири за 20%.

— Естонија је донела закон о пољопривредној производњи, којим садашњу засејану површину ражи проглашава за довољну, а ону пшенице ограничава на 55.000 ха. (у прошлој години била је 65.000 ха.). Министар пољопривреде се овлашћује да предузима мере за унапређивање легуминозног поврћа, чији увоз може забранити. Такође се предвиђа ограничење увоза семена за сетву, које ће бити Проб O у земљи.

— Proizvodnja maslinovog ulja igra važnu ulogu u urskoj poljoprivredi. U proseku zadnjih pet godina proizvedeno је godišnje najviše 30 mil. kg. i najmanje 20 mil. kg., a od toga je izvezeno u najboljim godinama 18 mil. ke. odnosno 8 mil u slabim. Najvažniji kupci su Rumunija, Rusija i Argentina. i

— Према најновијој званичној процени аргентинска

· пшенична жетва дала је 6,49 милиона тона, од којих стоје

на расположењу за извоз 2,56 милиона. БОНИ вишак куг куруза креће се око 9 милиона тона,