Narodno blagostanje

______ _____НАВОДНОПЕЛАОСТАЊЕ ||

Страна 346 _ 0 15 _ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ПОЉОПРИВРЕДА 2% Бик тако да би њена висина износила у 1946 години

— 6. рхопзгоп, direktor pamučnog pula S A. DD. izjavio ie, da Ured za poljoprivredno planiranje (AAA) neće pristupiti likvidaciji svojih stokova pamuka dok tržište ne bude u stanju da ih primi bez smanjivanja sadašnje сепе.

— Zbog sve veće kritike američke рошшке pamuka ministar poljoprivrede S. NJ. poverio |e Agrarmom birou za ekonomske studije da prouči pitanje proizvodnje pamuka u svetu. Ovaj ie svoj posao završio i objavio vrlo iscrpan izveštaj u kome konstatuje da za povećanje proizvodnje u ostalom svetu postoje četiri razloga: prvi leži u merama državne Dpo= litike, drugi u znatno većem padu cena ostalih agratnih proizvoda (na pr. u Braziliji sluča)j sa kavom), treći u privođenju kulturi novih zemljišta, a četvrii u američkoj politici cena. Paralelno sa povećanjem proizvodnie vršilo se poboljšanje kvaliteta i preorijentisanje sa dugačkog na kratko vlakno. Tendencija približavanja američkim sortama omogućila је svetskoj potrošnji da postepeno izbegava američki pamuk. U 1934/35 godini površina pod pamukom u Indiji prema 19331034 povećala se za 9% i iznosi 25,5 mil. akra. U Egiptu površina je nešto smanjena zbog povoljnih cena pšenice. Brazilija će, ako cena kave i dalie bude padala, povećati površinu za 200.000 akra. Kina takođe pokazuje autarkističke tendencije i nastoji da površinu pod pamukom proširi što više. Nastojanjima Francuske i Engleske. vrši se naglo proširenje površine pod pamukom u Africi. Na kraju izveštaja se. napominje, da će sa američkom pozicijom na svetskom tržištu pamuka biti svršeno, ako S. A. D. i dalie nastave sa politikom povećania cena.

— „Мезаосеге а Аепеве доноси у вези са планом оснивања балканске берзе дувана у Цариграду један чланак, у којем заузима став против те пројектоване установе. На продуктивним берзама тргује се стандардизованом робом, а ориентални дуван то није. Лист предлаже да земље које производе ориентални дуван, који је неопходан за производњу цигарета побољшањем квалитета и одговарајућим ценама створе повољније услове за трговину дувана. Са те тачке гледишта лист придаје велики значај оснивању прчко-турског завода за производњу дувана.

— На годишњој скупштини Задружне свеве у Загребу прихваћена је резолуција у којој се тражи: да се изради нацрт закона о пољопривредним коморама и да се коморе оснивају на подручју бановине, да оне имаду потпуну самоуправу и једну централну организацију, да делокруг пољопривредних комора обухвата заштиту и унапређење свих сталешких и привредних интереса сељака и најзад да се пољопривредне коморе „издржавају приносима у облику KOMODOON приреза на пореској основици сељачког господарства“,

— На првој годишњој скупштини Главне сточарске задруге оштро је критикован начин организовања изложбе и сточарске службе Министарства пољопривреде. |

— „Политика“ доноси. да ће рибарска задруга „Нехај“ из Омиша приредити "рибарска крстарења на Јадрану за публику из унутрашњости земље и са Приморја, које ће трајати по 14 дана за по 40 путника. Путовања имају пропагавдистички циљ, како у сврху. унапређења туризма, тако и за унапређење потрошње рибе.

— Задружни савез у Љубљани израдио је план за отплату сељачких дугова који предвиђа камату од 6%, аза оне задруге које су позајмиле више од 25% прометног капитала 7,5%. У првој години, дакле у 1935, амортизација би износила 1%, а сваке наредне године за Т односно: после“ за

с

16%. Ако дуг није већи од 6 хиљ. дин. дужник је дужан поред камате плаћати :ја своте као амортизацију. Задруге · имају право по плану савеза да врше принудну наплату од њихових дужника, ако ови не плаћају ни после три ме- · cena после доспећа; или ако занемарују своја имања, тако: да постоји бојазан за садругу за Сур От њеног потраживања. — Рибарска конференција одржана приликом рибарског сајма на загребачком збору је поред истицања потреба научних истраживања у области рибарства, боље организације рибарске службе, подизања производње и извоза, нарочито обратила пажњу на повећање потрошње рибе у земљи. У ту сврху конференција предлаже: да се подигну рибарнице и хладионице у важнијим местима, да се снизе превозне тарифе за рибу као и општинске и тржишне да-

"ције и да се спроведе систематска и интензивна пропаган-

да конзума морске и слатководне рибе.

— Подружница друштва словенских виноградара У Марибору тражила је на свом збору реонирање винограда, забрану продаје белих вина испод 8,5% и црних 9,5% алкохола, укидање царине на плави камен, снижење земљарине за винограде за 20%, оснивање пољопривредне коморе, унапређење продуктивних задруга на пољу виноградарства, осигурање бескаматних зајмова виноградарама и т, од.

ИНДУСТРИЈА

— U martu o. g. osnovano je m Italiji 255 novih akcionarskih društava sa glavnicom od 19,27 miliona lira, a 135 društava povećalo je svoju glavnicu za svega 239,46 miliona, od čega otpada 184,00 miliona na nove uplate i 43,75 miliona na besplatne akcije. Nasuprot tome prestala su 84 društva sa glavnicom od 82,88 miliona lira, od čega 8 sa glavnicom od 46,86 miliona putem fuzije i 76 sa glavnicom od 36,02 miliona putem likvidacije. 56 društava smanjilo |e svoju glavnicu za svega 98,05 miliona lira, od čega dolazi 78,97 miliona na. otpise.

— Proizvodnja zlata u Kanadi u prvom inomesečju 1935 bila je 717.470 цпеђа, га 14.000 uncija više nego u istom утеmenu 1934.

— Од увођења картелног регистра у Чехословачкој 18. октобра 1933 г. пријављено је свега 788 картела од којих је престало да важи 76, тако да у Чехословачкој "ћу маја. 0. Tr. има 712 регистрираних картела према 640 истог дана 1934. г. Највећи број картела има индустрија метала (211 од којих су 65 интернационални), затим хемијска (141 и 50): 283 картела предвиђају споразуме у погледу пласмана. и. цена, 106 само у погледу цена, а 56 регулишу цене, пласман и производњу. Последња врста картела узела је већег маха у хемијској индустрији, гвожђа, стакла и производње магнезита,

— „Обзор" доноси да ће скоро почети експлоатација бауксита у ново пронађеном налазишту у Оклају код Шибеника. — „Обзор доноси да је већина капитала акционар- | ског друштва „Сатурнус“, фабрике за израду лимене робе прешла у домаће руке. Друштво је основано 1924 од холандских капиталиста са капиталом од 3 мил, дин.

"ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА "__ Бугарски министар финансија изјавио је, да ће“ у циљу унапређивања спољне трговине ускоро бити извршене радикалне промене у девизама и контигентном ре-' жиму у смислу веће слободе. | O II II