Narodno blagostanje

1, јуни 1935, НАРОДНО

— Између америчке владе и аграрних одбора парламента и конгреса постипнут је споразум о продужењу закона о регулисању производње памука (Вапкћеа« ВШ) за годину дана. Држава ће и у текућој кампањи давати ломбардни кредит по 12 центи за либру.

— Према подацима Министарства пољопривреде било је у прошлој години у нашој земљи 39,15 мил. стабала шљива, више за 704 хиљ., односно 2%, него у 1933 г. Принос је процењен 4,38 мил. мет. центи, мање за 104 хиљ. м. ц. Тим поводом „Политика“ пише да су млади шљивици засађени после 1930 г. почели да дају род, тако да има изгледа да ћемо најдаље за 4—6 година постићи капацитет производње шљива из 1926 г. пре појаве штитасте ваши (9,84 мил. м. ц.) и који је скоро два и по пута био већи од оног у прошлој ГОДИНИ.

— „Борово“ доноси да је фабрика Бата у Борову са успехом вршила огледе са гајењем тропске индустријске биљке луфе, која се употребљава у изради обуће. Огледи ће се у ширем обиму поновити ове године, пре него што се приступи вепој производњи.

ИНДУСТРИЈА

— Индекс индустријске производње у Чехословачкој био је у марту 64.9 према 64.8 у фебруару према 66.4 односно 70 у истим месецима прошле године.

— У Албанији, у Скадру са 422.000 an. фр. подигаута је прва фабрика портланд цемента, како пишу стране новине. Напомињемо да се са овом малом сумом не може да изгради фабрика цемента, те ова сигурао личи на какву кречану.

— Према подацима сплитске занатске коморе цена електричне струје по киловат сату на њеном подручју кретала се између 2 и 12 д. Највећа је у Корчули и Биограду на мору (12 д.), Сињу, Стариграду, Макарској и Хвару (10 д.) Ливну (O д.) у Сплиту цена износи 5 дин. по К. в. ч. за потрошњу до 100 к. в. ч. у радњама и канцеларијама, а преко 100 к. в. 4. 4,75 дин.; за станове 4 дин., за погон мотора до 1000 к. в. ч. 2,25 дин., од 1000—1250 к. в. ч. 2,15 д., од 1250—1500 к. в. ч 2,05 д. и преко 1500 к. в. +. 2Д.

— Производња угља у Дравској бановини износила је у марту о. г. 92 хиљ. тона према 95,7 хиљ. у марту 1934 т. и 94,6 хиљ. у марту 1933 г., а залихе 75,4 хиљ. т. према 64,8 хиљ. и 157 хиљ. Број запослених је пао са 5.811 у фебруару на 5.644 у марту, а број шихти са 121,5 хиљ. на 112,4 хиљ. Укупна зарада свих рударских радника у марту од; г. је износила 4,9 мил. дин. према 5,5 мил. дин. у марту пр. год. и 54 мил. у фебруару о. г.

— Број запослених у текстилној индустрији Дравске бановине је од 1925 г. до марта 0. г. стално растао, нерачунајући мало опадање у 1931 г. у односу према 1930 г. Међутим у априлу о, г. дошло је до пада и у односу према истом месецу прошле год. Број осигураних попео се са 5012 у 1926 г. и 8.830 у 1932 г. на 13.431 у новембру прошле године, и до априла о. г. пада на 12.353. Разлика према истом месецу претходне године је почела да опада већ од јуна 1934 г., кад је било запослено више за 2.546, у новембру пр. г. за 1755, јануару о. г. 1101 и марту 346, док је у априлу мање за 16. Тим поводом се у извештају Љубљанског Оузора каже да је текстилна индустрија прекорачила горњу границу запослености и производње.

— Peštanska mađarska trgovačka bamka, koja kontroliše najveće rudnike uglia u Mađarskoj, osnovala je akcionarsko društvo za uvoz drva potrebnog rudnicima. Drvo će se kupiti u Čehoslovačkoj u vrednosti od 1 mil. din. godišnje

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Дефицит талијанског трговинског биланса за прва четири месеца ове године износи 980.68 мил. лира према 967.78 у истом периоду прошле године.

_ БЛАГОСТАЊЕ

Страна 361.

— За прва четири месеци Бугарска је извезла 469 тона качкаваља у вредности 14.82 мил. лева према 112 тона односно 3.75 мил. лева у истом периоду прошле године.

— У прошлој години С. А.Д. увезле су 3456 мил. галона вина и то: 0.98 из Италије, 0.26 из Немачке, 047 из Шпаније, 0.97 из Француске, 0.13 из Португалије, 0:24: из Јапана и 0.38 из осталих земаља.

— Прошле године Јапан је заузео водеће место у светском извозу текстилних производа. Његов извоз памучних производа био је 2577 мил. кв. јарди према 1995 из Енглеске, 346 из Француске, 227 из С. А. Д., 226 из Италије и т. д. Производа вештачке свиле извезено је из Јапана 346 мил. кв. јарди према 42 из Француске, 33 из Енглеске, 33 из Италије ит. Д.

—- Финансирање великих лиферација Шкоде Румунији вршиће се делимично повећаним увозом из Румуније у Чекословачку, а остало из кредита од 200 мил. кр., које ће дати поштанска штедионица.

— Наш извоз за прва четири месеца о. г. износио је 1,01 мил. тона за 1.235 мил. дич., више за 0,01% по количини и 1242% по вредности него у истом периоду прошле године, а наш увоз 266 хиљ. тона за 1.095 мил. дин. за 3,8% више по количини и 0,47% мање по вредности. Трговински биланс је активан за 140,2 мил. дин.

— Grčka je izvezla. u 1034 godini 75 hiljada toma suvog grožđa u vrednosti 1.103 milijarde dr. prema 63,7 hilj. t. i 1.085 milijarde u 1933 god.

— Turska vlada ie otkazala kompenzacioni tngovinski Sporazum sa Grčkom. Grčka vlada je predložila produženje sporazuma do 15 avgusta, da bi se imalo dovoljno vremena za izradu novog sporazuma, koji bi vodio više računa o interesu obeju zemalja.

— U Ankari počeli su pregovori između Bugarske i Turske, koje imaju za cili zaključenje trgovinskog sporazuma umesto dosadašnjeg privremenog sporazuma od 21 septembra 1933. koji je u martu o. S. produžen do 1 maja 0. 2.

— Аустрија. води преговоре са Румунијом о куповини.

1600 тона пшенице, која треба да буде увезена по преференцијалној царини од 8 зл. кр. по квинталу.

— Клириншка потраживања наших извозника у Немачкој износила су 22 маја о. г. 294,5 мил. дин. према 298,1 мил. д. у претходној недељи; у Италију 41,2 мил. дин. према 38 мил. д.; док је са Швајцарском салдо изравнан, и ако су потраживања претходне недеље износила 11,4 мил. д.

— После 14-дневних преговора између Румуније и Немачке закључен је нови трговински уговор, који пружа широку базу за међусобну размену добара. Уговором су утврђени услови под којима ће Румунија извозити минерална уља у Немачку, док је ова обезбедила за себе већи извоз индустријских производа. Нови уговор омогућује Румунији да добије знатније робне кредите.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Стотина посланика у француском парламенту поднела је законски предлог о реформи социјалног осигурања из разлога што су социјални терети постали неподношљиви за привреду. У периоду јуни 1930 — јуни 1935 приходи осигурања били су око 17 милијарди фр. од чега је радницима дато 4500 мил. фр., а за управне трошкове употребљено 800 мил. фр. Остатак од близу 12 милијарди фр.,уложен је 'у палире или лежи ликвидан код разних јавних каса. Према томе, радницима је понова дато 26%, на име управних трошкова употребљено је 5%, а 69% налази се на капиталисању. То показује да је код социјалног осигурања извршена огромна тезауризација новца у корист државе.

— Код Љубљанског Оузора у априлу о г. износила је просечна осигурана надница 22,43 д. (мушких 25,16 д. и жен-