Narodno blagostanje
Страна 376
stojeće stanje, dok se prema poslednjem freba povratiti u prošlost. Umesto progresa ovo poslednje traži regres.
Gospoda, koja kod nas predlažu vraćanje kućnoj radinosti, dolaze u grupu reakcionara i protivnika progresa. Ova mera ne samo što je reakcionarna, nego je i ekonomski nonsens. Oni su ispustili iz vida da se nalazimo u sistemu slobodne podele rada, u kome proizvodi kućne radinosti, koji su skupi i rđavog kvaliteta usled primitivne tehnike, ne bi mogli izdržati konkurenciju fabrika. Čim bi se neki proizvod kućne radinosti uveo i dobio osiguranu potrošnju odmah bi počela fabrička proizvodnja istog artikla, koja bi bila |jevtinija, te bi brzo potisnula proizvod kućne radinosti, i seljak ne bi dobio ništa, sem možda što bi se izvesan broj mogao zaposliti u nOvOosnovanoj fabrici. Vrlo je veliko pitanje da li bi se mogla da održi i takva fabrička proizvodnja, koja iako bi bila jevtinija, ne bi mogla zadovoljiti potrošače kvalitetom. Niko ne bi hteo da nosi grubu tkaninu koja ga grebe, kad za isti novac može dobiti drugu u kojoj će se osećati mnogo lagodnije. Gospoda, koja pokušavaju da propagiraju kućnu radinost, trebala bi da prethode primerom i sami počnu nositi šubare, čakšire, grubo platno itd., pa bi verovatno i njih brzo prošao fanatični elan povratka kućno radinosti.
Према најновијим подацима порастао је у Немачкој доходак од рада у 1934 години за 10%. Пре кризе било је у скоро свима земљама правило, да се у доба полета истовремено јавља и повећање целокупног националног дохотка и пораст појединачних доходака. За привредно оживљавање у Немачкој, које је наступило после доласка националсоцијализма на власт, ово правило не важи сасвим. Порасли су скоро сви дохоци, осим надница и плата. Ове су остале стабилне, јер је влада сматрала да ће једино на тај начин успети да смањи незапосленост. Због тога јен поменуто повећање дохотка од рада за 10% уследило скоро искључиво због повећања броја запослених, а само у невнатној мери повећањем појединачних доходака. На пољу сузбијања незапослености националсоцијализам је, заиста, лоста постигао. Од 6,128 милиона незапослених, колико их је било у фебруару 1932 г., крајем априла о. г. остало их је још само 2,234 милиона. Увођење нових радника у процес производње успорено је у току неколико последњих месеци, па се не може са сигурношћу очекивати да ће ускоро и остатак незапослених добити запослење, али се постигну ти резултати не могу порицати.
Али појединачни дохоци од рада слабо су се променили у доба полета. То се најбоље види из података о осигурању радника. Од 1929 до 1932 г. дохоци радника у толико су се изменили, што су неки због незапослености (сасвим нестали, а број сасвим малих и средњих доходака је растао на рачун већих. Тако је, на пример, процентуално учешће радника са недељном надницом изнад 36 марака скоро преполовљено, јер је пало са 37,8 па 19,1%, као што се види из следеће табеле :
Утицај кризе на наднице и плата у Немачкој
Надница 1920 1932 1933 1934
до 12 Мк 158. 222. 269. 260 12—24 Мк 295. 390. 357 522 24—36 Мк 16:98. 191 201. 222 изнад 36 Мк 37,8. 191 17,3 196 100,0 100,0 100,0 100,0
Насупрот томе порасло lje учешће радника у свима разредима са мањом надницом: у разредима са најнижим дохотком (до 24 марке) са 45,3 на 61,2%, а у средњим разредима (од 24 до 36 марака) са 16,9 на 19,7%. У 1933 г. кретање није једнолико, али се већ примећује да су поме-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 24
рања слабија. Опет је смањено учешће у најнижем разреду, а учешће оних са надницом до 12 марака расте. Истовремено се смањује и учешће, оних са надницом од 12 до 24 марке, док је повећање учешћа оних са надницом од 24 до 36 марака скоро неприметно. У 1934 години померања су још слабија, али пада у очи да се полако и постепено опет попуњавају разреди са већим надницама, док процентуално учешће оних са мањим надницама опада. Међутим, повећано учешће у вишим разредима уследило је првенствено због продужења радног времена, а само је у изузетним случајевима појединим радницима пошло за руком да се попну у више надничне разреде: Потврду за то имамо и у чињеници, што су тарифске наднице у 1934 остале углавном непромењене. Кретање намештеничких плата било је слично, с том разликом што су се у доба полета још слабије поправљале од радничких надница, као што се види из следеће табеле:
Месечна плата 1929 1932 1933 1034 до 50 Мк 137 136 135. (052 50—100 Mk 14,5 216. 218 230 100—200. Мк 302. 314 315 31,0 200—300. Мк 188 110 158 166 300—500 Мк ти. 128. 115. 117 изнад 500 Мк 5 3,6 3,3 3,6 100,0 100,0 100,0 100,0
Када не би било јаког процентуалног повећања оних са платом од 50 до 100 марака и великог смањења код оних са месечном платом од 300 до-500 марака, могло би се казвати да од 1929 до данас код намештеничких плата и није било знатнијих промена. Међутим, померања у овим разредима јасно доказују да је доходак немачких намештеника, у доба кризе опадао и да се још није поправио. У 1934 сви разреди изнад 200 марака слабије су поседнути, не само у односу на 1929, већ и сонда ако се упореде са стањем из 1932 године. једино је учешће у највишем разреду (изнад 500 марака) у 1934 г. једнако каош'у 1932, али се то не може узети, као знак побољшања, јер од 1 јануара 1934 постоји обавеза осигурања већ када се достигне месечна плата од 600 марака (раније 700 марака), па је с тиме у вези морало аутоматски порасти и учешће осигураника у највишем разреду. У 1934 показао се ипак извесан преокрет, јер су сви разреди изнад 100 марака нешто јаче попуњени него у 1933 години. уининенеетинишиненисииошЕшашн 74 утете sadašnje Ktize POtVIаПо зе је još jednom, да је зејјасји posed bolje odolevao krizi od drugih oblika zemljišnog poseda, naročito zbog toga što ga obrađuju sami članovi porodice. Ali se zbog toga još ne može kazati, da je mali posed u svakom pogledu sposobniji od većeg. Pored tržišno-političkih nedostataka mora se on boriti is finansijskim teškoćama, koje se prvenstveno pokazuju u onim slučajevima kada se radi o privremenoj upotrebi inventara, na primer o primeni raznih poljoprivrednih mašina. Mali posed može da se koristi, zaista, samo u neznatnoj meri rezultatima tehničkog naprefka, jer |e zbog malog prostora rentabilno iskorišćavanje mašina isključeno. Osim toga, primena modernijih proizvodnih sredstava skopčana je sa znatnijim troškovima, tako da se ona izbegava. Pa ipak, i pored ovih nedostataka seljačkog poseda u pogledu primene mašina, može se kazati da je samo donekle tačno proročanstvo komunista, po kojima će mašina izvesti u polioprivredi istu onakvu revoluciju, kakvu je izazvala u preradi dobara i uništiti mali seljački, posed. Mali posed se održava jer se pronalaze načini
Kompromis između malog i уе косо розеда