Narodno blagostanje
Страна 396 ·_ НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 25
— У Прагу: је основана Чехословачко-палестинска бачка:
— Posle referenduma. od 2 juna O. g. popravio se i položaj švajcarskog franka, pa je popustilo begstvo u akcije. To se vidi iz kretanja kurseva. Tako je 9 maja: 1. g. kurs akcija •šest velikih banaka bio. 39,4, a 6 juna ft. g. samo 37,5. Akcije devet trestova nofirale su istih dana 58,2 i 56,2, a akcije dvanaest industrijskih preduzeća: 151,1 i 148,5. Preovlađivala je ponuda. Naročitu pažnju izazvao je pad akcija Bazelske trgovačke banke sa. 55' (3 juna) na:28 (6 juna).
— Na glavnoj skupštini osiguravajućeg društva „National” u Štetinu: (Nemačka) pretsednik upravnog odbora je izjavio, da. sa ukinute povlastice, koje su imala |avno-pravna osiguravajuća. društva, jer se primetilo da i privatna „društva imaju veliki privredni značaj, pored ostalog i zbog toga što pribavljaju. devize koje su nemačkoj privredi potrebne. Francuska: i talijanska: osiguravajuća društva zaključila su UugOVOre o reosiguranju sa nemačkim privatnim osiguravajućim društvima. — Štedni idozi kodi naših banaka iznosili su Ккгајет штагta-o: g. 10.038: mil. din., više: za 148. mil. nego u maju prošle god. i 58 mil. krajem februara o. g.
— У Белгији је основан Редисконтни и гарантни институт са главницом од 200 милиона франака која је упла= ћена: са 20%, чије су акције преузеле белгијске банке. Он се има бавити банкарским пословима: у најширем слислу, нарочито мобилизирањем замрзнутих предузећа. Држава гарантује до износа од 2 милијарде франака. Каматна стопа ће бити максимум за: 1% над службеном дисконтном стопом; Рок трајања је за сада; предвиђен на 5 година, а његову управу може- да узме у свако доба Народна банка у своје. руке.
— Afmeričko' ministarstvo finansija objavilo је dopunu uredbe o srebru od 17 avgusta 1934 god., prema kojoi će u buduće: biti potrebne dozvole: za uvoz srebrnog novca. Uvoz može da vrši jedino ministarstvo finansija, a drugima će se davati uvozne dozvole samo kada dokažu, da je srebrni novac potreban za izvršenje zakonom odobrenih ugovora. Pored toga, potrebna je i izvozna- dozvola zemalja iz kojih se srebro IZvozi. Uvozna dozvola, izuzetno, nije potrebna, ako nominalna vrednost srebrnog: novca iznosi najmanje 110% realne vrednosti srebra. Ovom dopunom: zaštićuju se zemlje u kojima je američka politika srebra izazvala monetarne poremećaje i to: Kina, Meksiko, Bolivija, Čile, Kostarika, Kolumbija, Peru, Salvador, Urugvaj i Hongkong. Kao što se: vidi, S. A. D. pokušavaju da na ovaj način smanje neprilike zemalja sa srebrnom valutom,
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Albanski ministar finansija .g. Dibna izjavio je ida su zbog krize budžetski prihodi ponova opali. Pošto se ne mogu zavoditi novi porezi ni povećavati stari, u budžetu za 1935/36 g: smanjeni su. do krajnjih granica i Svi rashodi. Ministar je dodao da će vlada preduzeti potrebne trgovinsko-političke mere u cilju uređenja: trgovine sa zemljama, prema kojima je Albanija pasivna.
— Prema podacima Upnave državnih monopola dznosili; su-prihodi od taksa, koje naplaćuje U. d. m., u martu 0. g. 72:84: mil. din., a. u aprilu 74,37 mil. dinara.
— Бугарски; министар финансија укинуо је 1 јуна 0. г. државни монопол за алкохол. Финансијска комисија Друштва' народа. у свом: извештају о привреди Бугарске. у јануару о. г; оштро је критиковала увођење државног монопола за алкохол, дуван, со и; минерална уља. Она: је указала на то да је за увођење монопола потребан велики капитал, а такође да је велики ризик с обзиром на специјалне прилике у Бугарској. Министар финансија у свом обравло=
жењу за укидање монопола алкохола прихватио је аргументацију Комисије Друштва народа. Приходи монопола износили су свега. 12,5 мил. лева, док је трошарина на алкохол, пре увођења монопола у 1933 г. доносила око 88 мил. Осим тога се погоршао квалитет; и произвођачи су добили слабије цене. Изгледа да ће се укинути и монопол дувана, који не ради рентабилно.
— Potrošnja: monopolskih: artikala: u. Rummummniji meznatno. se smanjila. u prvom itromesečju 1935: cod. prema: istom: peri= odu prethodne: godine. Monopolska uprava: prodala-je u prvom tromesečju 1935: о. 2,45 mil. kg: duvana u: vrednosti::od: 999: mil. leja, prema 2.5 mil. i 1 miliardi; 1,606 miliardi. kom. palidrvaca prema 1,615 milardi. Prihodi od prodaje: eksploziva smanjili su se sa 18,8 mil. leja: na 18,5: mil.
— Чује се да Рузвелт спрема. далекосежну: реформу. пореског законодавства, која: треба да има велико: социјално и економско-политичко дејство. Намерава: да: повећа. стопе: пореза на наследство и: на поклоне, чиме- би се- утицало: на поделу имаовине међу американским грађанима. А осталим облицима пореским намерава. да: спасе: поново. принцип који је служио за. основу Нире. Наиме, мање: ће: бити оптерећена друштва: и предузећа која се-буду држала прописа Нире, високих надница и краћег времена рада. Не зна-се колико ће Рузвелт с овим успети; али како: је Конгрес уз њега, врло је лако могућно, као што: видимо да: се: помоћу пореског законодавства потпуно васпостави Нира, која је тако тужно оплакана од једног дела светске штампе.
— Румунија: је најновијим споразумом са: Немачком примила обавезу да плаћа своје предратне дугове у рукама Немаца. Од. куповне. цене сирове: нафте и њезиних деривата Немачка ће један део одвојити на тзв. конто Д., и од тога ће један. део употребити на плаћање камате предратних дугова и послератног монополског зајма,
— Турски министар финансија: предложио: је буџет за. 1935—-36 год; у висини од 195 мил. турских: фунти. Буџет показује вишак прихода од 10,9 мил. За јавне радове, просвету, народну привреду, здравље: и: пољопривреду буџетски издаци износе 284% свих предвиђених издатака, службу зајмова: 17,1%, народну; одбрану 30,5%, полицију. 47% и за остале државне потребе 19,3%.
— Директор Хамброс банке у Лондону објавио је у „Тајмсу" писмо у којем скреће пажњу имаоцима. грчких државних хартија од вредности, да нема изгледа да ће грчка влада трансферирати досадашњи износ од 35% камата, и ако је то чудио код преговора у фебруару тадањи министар. финансија.
САОБРАЋАЈ.
— Turski vazduhoplovni saobraćaj između. Carigrada: i Diarbekira od sredine juna o. g. biće pojačan i pojevtinjen. Avioni će saobraćati tri puta nedeljno i zadržavaće se u. Esk'šeheru, Ankari i Kajzeri. Vode se pregovori sa: okolnim. dr= žavama u cilju da зе turska vazduhoplovna. mreža: proširi: do Sofije, Atine i Teherana. :
— Za izvođenje engleskog saobrać. programa emitovaće se zajam od 35 miliona funta, za. koji će garantovati država. Kao što je poznato, ovaj program: izvode' Veliko-londonski saobraćajni trest i dva železnička društva. Radi plasiranja zaima osniva: se. naročito: društvo. za: finansiranje: Zajam се se, kao što se predviđa, amortižovati u roku od 20 godina, а: иката= ćenja iznosiće između 23/a i 3%..
Pretsednik Пипаузкос iparobrnodarskog: društva (DDSG) govorio je o planu koji ima za cilj obnovu austrijskog brodarstva na Dunavu. Flota se neće: naročito povećavati, ali. će se tehnički popraviti da. bi joi se povećala: konkurentska sposobnost i snizili pogonski troškovi. Samo će. se: vrlo stari brodovi zameniti novima, 37 brodova pregradiće se sar parnog.
~