Narodno blagostanje
Ба =
15; јуни 1935 ПО а Задатак је деликатан због тога што у Енглеској постоји врло сериозна трговина златом за међународне потребе, а у циљу заштите од евентуалних губитака. У сваком случају банке чланице клиринга одлучиле су да не ломбардирају злато које се налази код њих, нити да дају кредите на термински посао у злату. Оне ће у будуће прима-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 391
ти злато само у депо. Последње време су саме банке отишле још и даље те не примају ни термински посао у девизама, ако осете да се радио шпекулацији. Најближа будућност показаће колико се овим мерама може да уништи шпекулација, али је свакако већ и у Паризу тај облик пре-' стао. |
ДОГАЂАЈИ
U martu 0. о. monopolski prihodi su dali 135 mil. din.. pre-
Motopolski prihodi u martu i aprila o. g. i t badžetskoj
1934/35 godini prošle godine Tj. 4,7 mil. ili 3% ан = manje. Prema pojedinim artiklima prihodi su se kretali ovako (u mil, din.):
1934 1935 =P ili —
Duvan 105,83 98,1 —1T,T So 14,93 16.5 1,3 Petroleum 12 12 —
_ Žižice 6,9 9,1 72,2 Hartije za cigarete 4,1 3,8 —%0,3 Razni prihodi Ол 0,6 —0,08
U martu o. g. prema istom mesecu prošle godine podbacili su prihodi od duvana za 6,5%, zatim hartija za cigarete (7,5%) i razni prihodi (14,0%), a porasli oni od žižica za 24% i soli za 8,5%, a ostali nepromehnhjeni od petiroleuma.
U aprilu o. g. monopolski prihodi izneli su 152,1 mil. din. prema 141,94 mil. din. u istom mesecu prošle godine, te su nasuprot onim u februaru o. о. porasli za 10,06 mil. din. 1 6,5%, što je povolina pojava. Prihodi od pojedinih artikala bili su sledeći (u mil. din.):
1934 1935 = ШDuvan 107,98 114,65 +6,67 50 16,21 23,48 => 2 _ Petroleum 5,64 3,42 ___ 2) Žižice 133 5,3 —>,0 Hartije za cigarete 4.2 4,57 +0,36 Razni prihodi 05 0,67 0,17
Najveći je porast kod soli (za 31%), što je posledica veće potrošnje za stoku, čije se brojho stanje povećalo (iagnjad, jarad, telad), zatim je lep porast kod duvana (5,5%), dok su osetno podbacili petroleum (za 39%) i žižice (za 28%).
U budžetskoj 1934/35 god. monopolski prihodi su iznosili 1.838,6 mil. dinara prema 1.863,5 mil. u oudžetskoj 1933/34 god, te su podbacili za 24,9 mil., odnosno 1,2%. Stanje je povoljnije od onog u nekoliko ranijih godina, jer su prihodi u budžetskoj 1933/34 god. prema 1932/33 god. podbacili za 30,8 mil. din., a u 1932/33 god. prema 1931/32 god. za 239,2. mil. ili: 11,2%. - ODO
| Prema pojedinim artiklima prihodi su bili sledeći (u mil. di): - O 1933/34
1934/35 PE lj =
_ Đivan 1.342,3 1.319.2 —23,0 30 233,45: 244,6 417 Рефгојешт 113,9 119,8 + 5,94 Žižice 92,25 92,6 + 0,36
. Hartije za cigarete 57,25 53,9 = 3195 “= Вазш рићоф ~ 24,39 78:33 — 16,05
____Prihodi od duvana podbacili su prema onim u budžetskoj 1033/34 god. samo za 1,6%, 1932/33 ход. 2,0% 1 1931/32 год. 17,2%. Prema tome se monopolski pfihodi od duvana za' poslednje tri godine održavaju skoro na istoj visini, što Se u рт-
ma 139,7 mil. u: istom meseću' :
ПРОБЛЕМИ
vom redu ima zahvaliti povoljnom izvozu u 1931—33 сод., а u prošloj godini promeni u vrstama cigareta i velikoj, propagandi za pušenje, koju razvija Uprava državnih monopola. Porast prihoda od soli i petroleuma, znači da je seljak, kao naj|mnogobrojniji potrošač ovih artikala, mogao da poveća kupovine. Nastavljeno je i dalje opadanje prihoda od Bartije Za · cigarete, pošto pušači sve više upotrebljavaju cigarete. Razni prihodi su se ogromno srozali (za 66%), što nile bio slučaj · ranijih godina, ali oni pretstavljaju neznatnu stavku. нажевтаиниииттишттештитшшштшитЕ Пре неколико дана вратио се енглески луксузни брод „Царица Британије“ са свога пута око света који је трајао четири месеца. То је чисто туристички пут на коме учествују приватници који желе да виде цео свет. 12 пута већ „Царица Британије“ путује око света. Француски индустријалац г. Миј који је учествовао у последњем путовању дао је француским листовима један веома симпатичан извештај о томе путовању. На броду је било све енглеско: храна, послуга итд. Брод се задржавао само у оним пристаништима, за која се интересују енглеска трговина и индустрија. Г. Миј предлаже да Француска што пре приступи увођењу туристичког путовања око света, јер је уверен да ће бити све већи број лица, која ће учествовати у таквим приредбама.
(Са ово неколико речи хтели смо да начинимо мали увод извештају о крштењу брода „Принцеза Олга", својине паробродског друштва Југословенски Лојд. Пре три године Југословенски Лојд је купио у Енглеској луксуван брод, крштен именом „Краљица Марија“, који већ три године = успехом врши туристичка путовања по Средоземном мору и Леванту. Не треба ни мислити да је тај посао нарочито уносан, пошто су цене необично ниске. Али он ипак покрива сву режију при чему главну улогу играју плате морнара и амортизација брода, а то је довољно за данашње време. Окуражен успехом у првом покушају Југословенски Лојд, који има за собом после трију тешких, једну бољу годину (могао чак да подели дивиденду), одлучио је да искористи веома чиске цене старијих луксузних бродова и да набави још један. Тако је дошло до куповине „Принцезе Олте“ која у извесном погледу, нарочито по угодности и кабинама, надмашује „Краљицу Марију". Брод је већ отпочео своје туристичко путовање. Овај поступак Југословенског Лојда не само да је симпатичан, што проширује круг публике, која ће путовати Јадранским и Средоземним морем; већ претставља и са гледишта самог акционарског друштва мудар потез. Данас су енглески старији бродови тако јев-' тини, да се може рећи да су поклоњени. Више кошта поправка једног таквог брода, него он сам. Управа Југословенског Лојда пошла је од правилне поставке да човечанство неће допустити да угине под дејством привредне депресије. Обрт на боље мора доћи у овој или оној форми, јер човечанство живи и хоће да живи, А за случај најма-
„Принцеза Олга"
НЕ ПЕН].