Narodno blagostanje

Страна 390 НАРОДНО

значаја на међународном тржишту, то би могло бити од утицаја на злато у ошште. А купујући чек Париз Енглеска није могла да остави те франке у Паризу, пошто се није знало шта ће бити с „ франком, те их је свакодневно претварала у злато. Тако је бекство из француског франка наморало Енглеску да нагомилава злато и ако је то

У Шпекулацију

Франак је остао златна валута у непромењеном односу према злату, али само промпт. У термину је франак стално испод свог златног законског паритета. До овога није морало доћи да је Француска банка била довољно еластична. Ми ни данас не можемо да разумемо, зашто је она допустила да сеу терминском послу депресира француски франак, јер је депресијација дошла на тај начин, што су шпекуланти, који немају франке, нудили исти после једног до три месеца знатно јевтиније за злато, но што је његова данашња златна релација. На тај начин је створена огромна понуда француског франка од стране оних који га немају. Истина неки су добили франак на зајам у првој периоди шпекулације од француских банака. Али је доцније влада г. Фландена банкама наредила да не дају никоме кредите за кога постоји најмања сумња да новац употребљава за шпекулацију с франком. Али за овај посао није потребан франак. Код шпекулација а Та бајз5е може да се оперише бланко, без робе. Да је Француска банка на иностраним тржиштима удовољила сву тражњу за златом против француског франка у термину, као што је неуморно замењивала новчанице за злато, до ове депресијације не би дошло. Француска је била одлучена (и данас је то случај) да пусти сав стран капитал, који цени на 20 милијарди франака, да оде из земље. Много је мања била тражња за златом у термину. Можда 5—6 милијарди франака. Да је Француска банка понудила по златном паритету злато за франке на свим страним берзама, до депресијације не би дошло, а шпекулација би се разишла.

И данас Француска банка има могућност да скрши ту шпекулацију, само да понуди злато по његовом златном паритету за франак. Шпекуланти би појурили да се покривају, тако да би папирни франак скочио преко ноћ над златом. Нама је то држање Француске банке у толико чудноватије што је баш у њеној архиви довољно података о једном таквом акту, који је преко ноћ струшио једну страшну офанзиву против франка, која је коштала шпекуланте милијарду франака. Мислимо на потез Поенкареа 1924 године, против шпекулације. Он је покупио остатке из такозваног Моргановог зајма од 100 милиона долара, бацио их на тржиште и скрхао сву шпекулацију — при чему је само Беч изгубио око пола милијарде франака. То је начин за сузбијање шпекулације. У програму свију влада које су биле образоване ових дана па и оне г. Лавала налази се тачка о сузбијању шпекулације. Ми не знамо на који се начин то мисли да уради. Али ми смо уверени да француска влада не мисли на репресивне мере,

БЛАГОСТАЊЕ „Бр. 25. противно њезином програму и да привидно утврђује курс франку и да привидно спасава француски франак, пошто је, као што је то већ једном казано, Енглеска спречавала да фунта скочи према франку у оној мери, како би то морало да буде, да је остало слободно тржиште — каква је страшна тражња била за фунтама неколико дана.

је лако скрхати

што би довело до нове кризе. Ништа није лакше него потући шпекулацију а Ја Базе. То су коцкари који плаше празним картама.

Данас је настало смирење у Француској. Највећи део злата који је изишао из банке налази се у Француској. Они који су купили фунте већ губе према франку. Али тиме нису још консолидоване прилике. Није буџетски дефицит тај, који се може назвати непосредним узроком кризе франка. Много су већи буџетски дефицити у Северној Америци и другим великим земљама. Свакако да ће тај дефицит чинити ситуацију франка лабилном, али је централно питање, да ли ће француска влада да девалвира или не. До данас су сви против. То је програм владе г. Лавала. Па ипак и присталице у земљи и оне на страни тврде, да ће Француска морати девалвирати у интересу своје привреде, тј. да би изашла из привредне кризе. Ми ћемо се на то питање вратити приликом излагања девалвације белгијског франка, питање, које је дошло у позадину услед догађаја у Француској. Али сад већ може једно да се каже: све и кад би Француска на то пристала, девалвација ни у ком случају не може бити већа од 20%. Енглези налазе да је француски франак прецењен за 11%. Према томе и ако би се пришло девалвацији цела би вештина била у томе, да се изврши брзо и да се народ благовремено обавести о квоти девалвације. Јер за Французе, који живе у земљи, девалвација од 11% збиља не значи никакав поремећај.

Р. 5: При закључку броја стигле су вести, које потврђују гледишта изнесена у овом чланку, да је пре свега потребно сузбити шпекулацију са златом, и друго да постоји велико расположење у Енглеској да се помогне Француској. Обе те чињенице нашле су свог израза у мерама које су предузете у Паризу и Лондону против шпекулације златом, вероватно у пријатељском споразуму између обеју новчаничних банака.

У Француској је забрањено ломбардирање злата, пошто је пре тога камата била подигнута за 7% (срећа је велика што смо ми исплатили у јануару месецу наш дуг на подлози злата у Паризу од преко 300 милиона франака, јер бисмо иначе последњи месец дана морали плаћати камату од 7%, а можда бисмо доживели да нам се и цео кредит откаже — пошто се тај облик послова код Француске банке укида).

Много је деликатнија мера исте врсте у Енглеској. Енглеска банка је замолила све лондонске банке и трговце племенитим „металима, да се уздрже од примања налога од терминског куповања злата кадгод осете да се радио шпекулацији.