Narodno blagostanje
20, пуни (055. ___
славији 10,9 хиљ. (1270). За упоређење навешћемо још Пољску, која има 24,8 хиљ. 'аутомобила(на 1270 становника долази 1 аутомобил), Грчку 15 хиљ. (413) и "Турску 20 хиљ. (750). Од ових земаља Југославија има најмање 0 ла; а релативно Пољска, затим Југославија.
— ladeks naše пидатаке proizvodnje (1926—29 = 100) iznosio: je u februaru 0. g. 101;1 prema 558 u BO mesecu prošle: i 107,24. u januaru O. g. i >
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Наш увоз за првих пет месеци 0. г. износио је 372. хиљ. тона за 1464 мил. дин., више по количини за. 3,14% ипо вредности за 2,54% него у истом периоду 1934 г., а наш извоз 1.330 хиљ. тона за: 1.533 мил. дин. више 3a 4,15% HF 1346%. Трговински биланс је активан за 69 мил. дин. док је у истом периоду прошле године био пасиван за 62 мил. динара.
— У мају о. г. износио је наш извоз 316 хиљ. тона за
297 мил. дин., више за 20,06% по количини и за 18,02% по
вредности, него у истом месецу пр. г., наш увоз је износио 105 хиљ. тона за 369 мил. дин., више за 1,52% и 12,62%. ТРрговински биланс је пасиван за 72 мил. д. Највише је извевено: дрва за грађу (за 80,2 мил. дин.), затим кукуруза (32 26 мил.), свиња (за 21,5 мил.), и јаја (за 11 мил.); а увезено: памучног предива (за 26,9 мил.), памучних тканина (17 мил.), сировог памука. (0! мил.), израђевина од гвожђа (16,9 мил.).
— Последње мере пољског министарства. _ трговине у. погледу регулисања извоза петролеума и парафина, који ће се у OVA вршити преко друштва „Пољски експорт нафтови“, изазвале су у привредним круговима бојазан да држава намерава да монополизира целокупан извоз.
— Половином јуна Мусолини и руски посланик Штајн потписали су споразум о гарантовању кредита Русији и извозу из Италије у Русију. Ово је већ четврти овакав споразум између Русије и Италије. Италија даје државну гарантију за лиферације у Русију и кредите до 75%, а делимично до 80% износа. Споразум важи до 30 јуна 1936. Италија може да гарантује суму до 200 мил. лира.
— Увоз у Немачку у мају о. г. изнео је 3326 милиона а извоз 33,7 милиона. Трговински биланс који је у априлу о. г. показивао пасиву од 19 милиона, у месецу мају показује активу од 4,4 милиона.
— Француски министар трговине г. Боне изјавио је да Француска жели да заведе либералнију трговинску политику. Не ради се о напуштању досадашњег режима, али ће се у
свим случајевима тде то буде могуће контингенти заменити ·
царинама.
— Немачки фонд за унапређење извоза почео је већ да функционише у извесним индустријама. Од хемијске индустрије наплаћује се такса од 6%, од цементне 83%, а од индустрије одеће 2 до 3%. Ове су таксе калкулисане на бази месечног пословног промета у прошлој години.
— Klir:nška potraživanja naših izvoznika u Nemačkoj iznosila su 19.o. m. 287 mil. din. prema 300 mil. u. prethodnoj nedelji, u Italiju 51,1 prema 52,9 mil. ;
— Za prva četiri meseca o. g. izvezeno je iz naše зетује jaja u vrednosti od 30 mil. din. prema 46,4 mil., i 78,9 mil. u istom periodu 1934 i 1933 "род.
= Ukupan svetski izvoz jaja. u prošloj godini izmosio je 290 mil. kgr., manje za 7,8% nego .u 1933 god., 26% u 1932. 2. i 36 „33% u 1931 god. Naša zemlja je u prošloj godini dolazila na 8 mestu sa „udelom, од. 4,15%, а. 1930 вод. па 7 за 6,5%.
СОЦИЈАЛНА. ПОЛИТИКА:
= Амерички конгрес изгласао је законски: предлог 0: уређењу радних сукоба (Бил: Вагнер), KOJIM ce заводе ко=
лективни: преговори и-арбитражни судови.“
__НАРОДНО Б
ЛАГОСТАЊЕ Страна 427
“= „Момозн " доносе да су општински органи утврдили
да се у Загребу шири продаја поквареног хлеба, који је за»: | ражен шкодљивим бактеријама, што долази због „нечистоће ·
у DEE
— Конгрес С. А. Д. изгласао је законски предлог O
социјалном осигурању.
· _ На међународној O рада у прихваћен: је са 82 гласа противу 33 гласа пројекат "конвенције о завође- ·
њу 40-часовне радне недеље. Са 27 гласова против 75 прихваћена је резолуција према којој владе треба да донесу потребне мере да се не смањују наднице и поред смањења раднога времена.
— Na međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi itali-
janski delegat De Mikelis obratio je pažnju da se u Zaštili '
radnika poljoprivredni radnici uopšte ne uzimaju u obzir ili se
smatraju kao sporedno pitanje. Od 40 konvencija, koje je do-
sada prihvatio Međunarodni biro rada, poljoprivredni radnici se ne spominju u 19, a u 19 samo posredno. Zato se predlaže da se u šaradnji sa Međunarodnim poljoprivrednim institutom u Rimu odmah započne sa ovom akcijom. Predlog | 0 jednoglasno od strane Ostalih delegata.
| — Američki senat je sa 76 protivu 6 glasova. prihvatio vladin projekat, koji predviđa razne socialne mere, među KoO-
jima naročito osiguranje u slučaju starosti.
— U cilju da se nezaposlenost smanji u koliko je to mo- -
guće intersindikalni komitet u Italiji odlučio je da se „nikakva
mehanička sretstva, ma koje vrste” ne smeju upotrebljavati u |
sledećoj žetvi. Svi poslovi se imaju izvršiti rukom. — Kod Suzora je u aprilu o. g. bilo 551.080 (Osiguramih, više za 15.930 nego u istom mesecu prošle godine i za 24. 750
nego u martu о. 8. Najveći je porast kod ureda u Sarajevu {za 3.457 ili 15%); Somboru (2.295 ili 14. 35%); smanjenje pokazuju uredi u Banjaluci (za 1.052. ili 10,98%) 1 5корђи |
(та 1.283 11 4,75%); sve tri bolesničke blagajne pokazuju porast. Prosečna obezbeđena nadniča je iznosila 21, 517 din., manje za 0,76 din., a ukupna osigurana zarada 297, 13 mil. din. prema
288,47 mil. u aprilu pr. god. i 284,56 mil. u martu O. 2. 'Sa |
nadnicom ispod 8 din. bilo je 75.211, од 8 do 28 din. 263.425,
od 24 do 34 din. 86.505, od 34 do 48 din. 50.340 i Dre 48
din. 66.510.
НОВЧАРСТВО
— T. Бенет, канадски претседник владе, "изјавио је да влада намерава да изврши ревалоризацију златне ПоДлоге. Законска цена злату биће повишена од 20,67 долара
на 35 долара по унцији, чиме ће се вредност злалне резер- |
ве повисити од 106 на 160 милиона канадских долара. Добит постигнута ревалоризацијом употребиће се за сина девизнога фонда.
—_ Амерички Министар финансија Моргентау изјавио је, да су Сједињене Америчке Државе спремне да по-
могну извршење стабилизације валуте ако се европске зем- · ље обавежу да неће вршити даљу девалвацију својих Ba
лута. Изјава министра финансија тумачи се као опомена да ће у некој земљи извршена девалвација из трговинско-по-
литичких "разлога имати за последицу M 0 у
С. А. Д. — Луксембуршке лаке предложиле су својим улага-
чима, да улоге исплате у року од четири године ЈУ годиш--
њим 'оброцима. Овај предлог важи За банке само у том
случају, ако оне приме своја потраживања у луксембуршкој ·
валути и ако за време све четири тодине не би дошло КУ нове валутне реформе. ~ | Па
— Данцишки сенат наредио је да ' банке и штедионице ·
држе своје просторије отворене као и обично, и'да се мени-
це: и чекови који нису хонорисани због РА Ра банана
морају платити још у току овог месеца.