Narodno blagostanje
Страна. 426
јанском колонијалном политиком. Познато је, наиме, да сребро служи као: средство плаћања у Талијанској Источној
Адис Абеби, издаје и новчанице, али је њихов оптицај сразмерно врло. мален. У саобраћају налазе се углавном сре-
брни талири, који се искивају у бечкој и париској ковни-
ци: Поред Менеликових талира и талира Марије Терезије
употребљавају се и талијански, које. је издала Италија |
_нАвОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 2%_
потребе својих колонија. У. вези с тим је јасно. да Италија
· повлачи сребрни новац из оптицаја, да би добивено сребро Африци: и у Абисинији. Абисинска банка, са седиштем у
употребила за искивање талира потребних за експедицију
; против. Абисиније, Једино би се могло поставити питање —
зашто Италија не купује потребно сребро на светском тржишту. Али се и на то' може лако одговорити; када се зна да је сребро роба и: да би увоз овог метала још јаче оптеретио талијански платни биланс који је и иначе пасиван, |
ОБАВЕШТАЈНА. СЛУ. ЖБА
ПОЉОПРИВРЕДА
— Шпанија је била још пре кратког времена увозник пшенице. Услед повећања засејане површине и добре жетве у задњим годинама постала је извозник. Влада да би осигурала произвођачима жита одговарајућу цену одредила је 51 пес. за 1 кв. као минималну цену за пшеницу из 1934 год. Пошто ова мера није имала повољне резултате парламенат је почетком марта донео закон о оснивању житног монопола, који је имао за задатак да купи на тржишту 60 хиљ. ваг. тшенице, За финансирање овог посла монопол је добио искључиви увоз кукуруза. Овај закон је наишао. на оштру критику у јавности, сматра се да од монопола произвођач неће имати користи, јер је он већ продао своје залихе, те иде искључиво у корист трговине. Влада је одлучила да укине закон о монополу. Парламенат је примио нови закон, који предвиђа да влада сама преузима 40 хиљ. ваг. из жетве од 1934 г. да би растеретила тржиште и да плати 9% премије задругама и приватницима за даљних 10 хиљ, ваг. у случају ако ови добровољно задрже своје залихе. Касна помоћ владе није повољно примљена у пољопривредним круговима чему је много допринела и околност да судбина овогодишње жетве, која ће бити одлична, још није извесна. | — Комесар за пољопривреду у Совјетској Русији, Чернев, дао је опширну изјаву о стању усева у Русији. Као врло важну ствар подвлачи да је сетва била потпуно завршена до 25 маја о. г., док се прошле године отегла до 10 јуна. Чернов је нагласио да се обраћа сада нарочита пажња на неговање усева и на борбу против разних штеточина и болести. Иначе ове године ће се настојати да се у што већем обиму и најпотпуније искористе машине и разна техничка сретства. Приликом жетве ће се употребљавати најновије и најсавршеније машине, нарочито вршалице, Број машина у пољопривреди повећао се ове године за 25—30%.
— Аргентинско министарство пољопривреде званично извештава да је принос кукуруза изнео 115 милиона квинтала. Овакав принос је највећи досада у историји Аргентине. — Производњу ружиног уља у Бугарској „контроли-=
саће Пољопривредна банка. Она ће имати надзор над унутрашњом и спољном трговином уља. Банка ће откупљивати руже од произвођача, која ће ставити на расположење за дестилацију. Руже које банка преузима морају бити прво-.. класног. квалитета, те бе бити неминовно ограничење про- ·
изводње. За произвођаче руже, који су принуђени да пређу на другу културу предвиђена је општета од 2. хиљ. лева у првој: и 1 хиљ. у другој год. по 1 ка.
: — Grčka očekuje vrlo dobru žetvu pšenice. U Trakiji
i Makedoniji prinos će izneti oko 386 miliona oka pšenice, док
je u prošloj godini prinos bio svega 283 miliona oka. Ovo po-
većanje, prema zvaničnim obaveštenjima, dolazi kao : Dosl8did8a povećanja obrađene površine,
· — Svetski izvoz kukuruza u kampanji 1033/34. пон. 17~ | nosio je 7,77 mil. tona, od čega je.otpadalo u procentima na: . Argentinu 74,5; Jugoslaviju 6,93; Rumuniju 5,9; Indokinu 4,95;.
Вира 1,5 i SAD 1,4. Najveći плете je Engleska (i Irska) sa udelom od 38%, zatim Holandija sa 12,6; Belgija 9,6; Francuska 7,75; Austrija 5,95; Nemačka 4,25; Čehoslovačka 2,9 i Italija 2,2.
“== Holandska proizvodnja muasla iznosila je u prošloj godini 0,82 mil. kvintala, više za 2,8% nego u 1933 god. i 1,8% nego u 1930 god., a sira 1,15 mil. kvintala, manje za 1,6% i 13,5%.
— U kampanji 1933/34 god. ukupni svetski izvoz pšenice iznosio je 13,87 mil. tona, od čega je otpadalo u procentima na: Kanadu 33,2; Argentinu 27,5; Australiju 11,8; Sovjetsku Rusiju 6,3; Mađarsku 5,0; Nemačku 4,1; SAD 3.9; i našu zemlju 0,18. Najveći uvoznik je bila Engleska na koju ie otpadalo u procentima: 43; zatim | Belpiia sa 9,4; Nemačka 6,1; Holandija 4,9;
ИНДУСТРИЈА
— Закон о оснивању индустријских предузећа у Грчкој прописује да је за отварање и повећање индустријских предузећа потребна претходна дозвола министра народне привреде; коју ће он издати на основу мишљења индустријског савета и ресорних министара, уколико дотично предузеће обавља радове који спадају у његову надлежност. Индустријски савет донеће свој суд о оправданости оснивања фабрике с обзиром на потребе народне привреде, на важност производа, место оснивања, снабдевање сировинама, број упослених радника и т. д.
— Међународни картел жице одлучио је да белгијска група може снизити цену на тржиштима Далеког истока и Јужне Америке за 5 енгл. шил. према картелној цени. Ова
" мера је предузета у циљу борбе против конкуренције САД.
и Јапана. — 5: о. м. положен је камен темељац новоосноване Фбрдове радионице за конструкцију аутомобила у Атини. — 0. 5. Соррег Аззостаноп, која претставља све произвођаче бакра у С. А. Д., донела је одлуку да се добровољно подвргава бакарном коду и свим његовим одредбама.
— Државна фабрика шећера на Бељу отпочела је радове на подизању ! нове рафинерије за производњу шећера у коцкама, Радови ће бити ускоро готови и у идујој кампањи ће нове инсталације бити у раду.
= Према подацима америчког · статистичког уреда светска производња и потрошња МАТ али метала износила“ је (У. хиљадама“ тона) =
| Производња | Потрошња
| 1031 | 109. | 1994 | 1033 Bakap | _ 19537. 10387. 15481. 12452 Калај 0 II OUT 991. | | 135,2 128,9 | ОЛОВО 0 DOI | 15508 11047 9081 „ 11600. Мине ИЛА ВА | 01808 002032 11447. 1013,8
— Број аутомобила у почетку 1935 г. био је у подупавским земљама: следећи: "Чехословачкој 109 хиљ. (143 становника долази на 1. аутомобил), Аустрији 39 хиљ. (171), Мађарској 16,8 хиљ. (501), Румунији 28 хиљ. (648) и Југо-
\