Narodno blagostanje

20, јуни 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 423

Ретко се о којој привредној грани чује преко јавности колико 0 морском рибарству. Да поменемо само загребачку рибарску конференцију, на којој је, после вишедневног конферисања и низа реферата, донета резолуција, у којој се тражи, поред осталога, доношење рибарског закона у циљу унапређивања O рибарства уз помоћ државе.

Стога ћемо изнети неколико важнијих података о нашем морском рибарству, узетих из „Поморске статистике за 1934 г“, који ће допунити наш чланчић: „Слаби изгледи нашега рибарства“, (бр. 5 од 1934 г.), у коме смо казали, да и поред повољних природних услова за развој рибарства код нас, данас економски не само што стављају границу већем развоју, него захтевају смањење и данашњег обима производње.

Значај нашег морског рибарства се прецењује

i ==———

Количина уловљене морске рибе прошле године је износила 7.780 хиљ. кгр. кад је достигла максимум, и повећање износи у процентима: 1929 г. 14,6, 1931 г. 20, 1932 г. 7,5, и 1933 г. 8,4. Насупрот томе вредност лова је све до 1933 г. опадала (са 50,6 мил. дин. у 1929 г. на 34,7 мил. у 1933 е.; мање за 31,6%); у прошлој години је износила 37,55 милиона за 2,3% према 1933 години, а мање за 26% према 1929 г. Последње три године производња је нешто јаче порасла, али су цене огромно пале. 1931 г. је била још врло повољна за наше рибарство, цене су се одржале скоро на нивоу из 1929 г. али у 1932 г. долази, као и код сточарских производа, до великог пада; тако је просечна цена по кгр. морске рибе пала са 7,14 д. y 1931 r. на 5,43 дин, односно за 24%; пад још није заустављен, само је прошле године нешто успорен (4,8 д). После 1931 год. повећавају се и залихе фабрички усољене рибе (са 17 хиљ. кгр. на 132 хиљ. у 1934 г.)

Домаћа потрошња свеже морске рибе, која је до 1931 г. расла, стално опада (са 5077 хиљ. кгр. или 81,5% укупне производње у 1931 г. на 4.446 хиљ. али 57%), док се извоз скоро утростручио (са 560. хиљ. кгр. на 1.437 хиљ.). Количина рибе конзервисане у уљу са 427 хиљ. кгр. у 1931 г. пала је на 194 хиљ. у 1932 г., али у прошле две године опет расте (на 231 и 280 хиљ.), такође није опала ни количина усољене рибе. Домаће тржиште за прерађену рибу лобија све већи значај. 1929 г. извезено је 789 хиљ. кгр. усољене рибе, а у земљи продато 69 хиљ., а 1934 г. извезено 164, а у земљи продато 230 хиљ. Такође је опао и извоз у уљу конзервиране рибе са 155 на 27 хиљ. и последње две године расте домаћа потрошња.

Пораст домаће потрошње уследио је највећим делом као последица преоријентације у снабдевању са иностране на домаћу робу, јер је наш увоз прерађевина од рибе пао са 1108 тона за 13 мил. д. у 1929 г. на 541 т. за 4,05 мил. дин. у 1934 год.

Риба је била један од првих производа, за који је Италија у току о. г. увела забрану увоза, односно режим дозвола, што ће свакако имати неповољно дејство и на наш извоз рибе, јер ми свежу морску рибу увозимо само у Италију. Не може се очекивати ни повећање домаће потрошње, пошто се при тако ниским ценама не исплате превозни трошкови на веће потрошачке центре у унутрашњости.

Број оних који се баве ловом морске рибе износио је прошле године 19.260, али на професионалне рибаре долази свега 2561, док су остало повремени (14.104) и спорт= ски рибари (2.593). Број свих рибара расте (од 1931 г. за 7%), а такође и професионалних (за 6%). Вредност уложеног капитала (рибарске лађе и алат) процењена је са 65—70 мил. дин. не рачунајући 15 фабрика за конзервирање рибе. Последњих година број рибарских лађа се не-

што повећао (са 5745 у 1931 г. на 6.293 у 1934 г.), али се вредност уложеног капитала смањила. Просечно на једног рибара, не рачунајући спортске, долази око 3,5 хиљ. капитала, а просечна вредност уловљене рибе: 1929 год. 3334 д., 1931 г. 2896 д., 1933 г. 2077 и 1934 г. 2214 д.; од 1929 г. смањила се скоро за трећину (32,2%).

Горњи подаци нам показују да су изгледи за наше морско рибарство и даље неповољни, и да је оно за један врло мали број људи главно врело врло скромних прихода, а такође није тако важно ни као нуззарада.

Penzioni zavod za nameštenike u Ljubljani izdao je kao i ranijih godina opširan izveštaj o svome poslovanju u prošloj godin1. Obavezno penziono osiguranje privatnih nameštenika u našoj zemlji postoji jedino u Sloveniji i Dalmaciji, zayedeno još za vreme Austrougarske monarhije. Prošle godine jednim članom Finansijskog zakona prošireno je i na apotekarske pomoćnike i pomorske činovnike iz cele zemlje. U izveštaju se kaže da se vodi akcija za proširenje penzionog osiguranja privatnih nameštenika na celu zemlju osnivanjem novih zavoda u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Novom Sadu. Kao što vidimo iz dnevne štampe sa izvesnih strana se sad ponova ovo pitanje iznosi na dnevni red. S toga će biti od interesa izneti nekoliko podataka o radu pomenutog zavoda.

Postoji i neobavezno osiguranje nameštenika iz drugih krajeva, ali je ono neznatno.

Penzono osiguranje privatnih nameštenika kod nas

Broj osiguranika je u prošloj godini dostigao maksimum (sa 10.360) i izuzimajući 1932 god. bio je u stalnom porastu; u procentima porast iznosi prema: 1933 god. 6; 1932 god. 8,4; 1931 god. 5,4; 1930 god. 8,3; 1929 god. 13 i 1928 god. 19. Od 617 novih članova u prošloj godini 277 otpada na apotekarske pomoćnike i pomorske nameštenike. Porast je najveći u najnižim razredima.

Nasuprot porastu broja članova opala je prosečna premija sa maksimuma od 230,4 din. po članu 1930 god. na 2 u prošloj godini, odnosno za 12%, što je posledica зтапјепја osigurane prosečne godišnje plate sa 23. 036 na 21.267 din.

Iz statistike osiguranika po privrednim granama, koja je prvi put objavljena, vidimo da je od 9.934 ukupno osiguranih krajem prošle godine otpadalo na poslodavce 2582 „ili 25,8%. Ртета 1932 god. povećao se broj poslodavaca za 50, a nameštenika za 573. Porast je kod svih grana izuzimajući novčane zavode i poslodavce u trgovini. Najveći broj osiguranih pripada indusimiji (604 poslodavca i 3.190 nameštenika), zatim trgovini (605 i 2.377), novčanim zavodima (218 i 1.166) i rudarstvu i topioničarstvu (65 i 1.039).

Broj penzionera je u porastu, naročito u godinama privredne depresije (sa 873 u 1928 god. i 1.107 u 1930 god. na 1.833 u 1934 god.), povećanje iznosi 52,4% i 40%, te je даleko veće od prirasta broja članova. Isplaćene penzije i dodaci povećali su se sa 3,87 mil. din. u 1928 god. i 5,28 mil. u 1930 god. na 10,81 mil. u prošloi godini. Prosečna penzija jednog člana iznosila je u dinarima:

1928 god. 4.400 godišnje ili 366 mesečno 1930 god. 4.800 'godišnje ili 400 mesečno 1931 god. 4.870 godišnje ili 406 mesečno 1932 god. 5.300 godišnje ili 442 mesečno 1933 god. 5.830 godišnje ili 486 mesečno 1934 god. 5.900 godišnje ili 492 mesečno

Porast penzija je posledica sve manjeg broja starih krunskih penzionera, čije su penzije znatno manje. Inače, penzije su tako male, da se od njih ne mogu podmiriti ni najneophodnije potrebe jedne činovničke porodice, te su penzioneri primorani da traže zarade na drugoj strani.