Narodno blagostanje

Страна 424

Poslednje dve godine opao je i broj lica, koja traže povratak premija (sa 8%. svih osiguranih u 1932 god. na 5,4% u 1934 god.), a suma se smanjila sa 3,15 mil. na 2,1 mil. din.

'Ukupna aktiva iznosila je prošle godine 370,2 prema 356,6 mil. din. u 1933 god., a efektivna imovina kojom zavod upravlja 295 prema 261 (1933 god.), 243 (1932 god.), 216 (1931 god), 192 (1930 god.), 153 (1929 god.) i 124 (1928 g.) mil. din.. te se od 1928 god. više nego utrostručila.

Zavod je pretrpeo znatne gubitke zbog valorizacije krunskih na dinarske penzije, pada vrednosti imovine i hartija. Gubitak je iznosio poslednje četiri godine: 1931 god. 28,4, 1932 god. 48,8, 1933 god. 70,7 i 1934 god. 67,9 mil. din. Smanjenje gubitka u prošloj godini je posledica porasta kursa državnih hartija od vrednosti, za čitavih 9 mil. dinara, one su prošle godine bilansirane sa 36 prema 27 mil. din. u 1933 god., a plaćene su 52 mil., tj. gubitak još iznosi oko 16 mil. din. Najveći deo imovine je plasiran u zajmove (1926 god. 36,8, 1930 god. 89,6, 1933 god. 125,9 i 1934 god. 143,7 mil. din.), zatim u nepokretnosti (14,7, 25,9, 73,2 i 73,7 mil. din.) i državne hartije od vrednosti. Posle 1930 god. nije vršeno novo plasiranje u državne hartije, a posle 1933 god. ni u nepokretnosti, te je u prošloj godini imovina samo plasirana u zajmove. Najviše je dato hipotekarnih zajmova (55,9 mil. prema 50,6 mil. din. u 1933. god.), zatim na menice (30 i 31,3 mil.), stanbene (26,9 i 28,4 mil.) i Dravskoj banovini za javne radove (12 i 21,7 mil:), koji su se u prošloj godini skoro udvostručili. Kod novčanih zavoda za tekuće potrebe nalazi se 21,2 mil. din.

Prihodi od kamata i kirije iznosili su u. prošloj godini 17,96 mil. din. (11,7 mil. din. od zajmova), te su s obzirom na povećanje imovine podbacili prema ranijim godinama, čemu je, kao što se iznosi u početku izveštaja, doprinelo i novo zakonsko smanjenje kamata i novi režim o seljačkim dugovima i bankarskom kreditu. S toga se traži da se za penziono osiguranje nameštenika priznaju ista prava, koja uživaju privilegovane državne novčane ustanove.

Razne valutne i privredne perturbacije posle rata učinile su da razne ustanove, čiji je zadatak penziono i rentno Osiguranje ne mogu da vide koji je plasman pupilarno siguran, te otstupe od prakse zdravog plasiranja poverene im imovine. Penzioni zavod je otišao daleko dajući lične kredite (u vidu menica) i to baš danas kad su, posle raznih zakonodavnih mera, oni postali sasvim nesigurni. Takva poslovna politika može imati za posledicu gubljenje imovine, kao što je već slučaj kod osiguranja rudarskih radnika u bratinskim blagajnama i SuZorovog invalidskog.

Penzioni zavod je i u prošloj godini proširio obim svoga poslovanja, ali i pored izvesnih znakova poboljšanja, njegov rad se i dalje razvija nepovoljno i u znaku krize,

У 72 години постојања Базелска трговачка банка, Базел, и Цирих, добила је од швајцарског Савезног "Већа двогодишњи делимичан мораторијум, почев од 11 јуна т. г. У одлуци већа се подвлачи, да је мораторијум уследио пошто су уредбом предвиђени органи преко својих вештака утврдили, да банка није пасивна. Следствено постоји нада да ће банка моћи да преузме поново плаћање пре истека двогодишњег рока.

Рекосмо да је мораторијум делимичан, Нису све банчине обавезе дошле под удар мораторијума. Изузете су пре свега све камате које банка има и буде имала да плаћа својим повериоцима даље, по сваком рачуну 500 франака, дугови банкама, послови за рачун трећих лица, чекови, берзански закључци за рачун трећих итд. Само су погођени улагачи и имаоци облигација банчиних, |

Базелска трговачка банка

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27

Главни узрок тешкоћама лежи у чињеници да је врло велики део њезине активе 153,000.000 франака, замрзнут у иностранству, од чега 117,020.000 у Немачкој. Немци тврде да су сви дужници банчинви потпуно солвентни и да одсоварају својим обавезама у маркама, само да је немогућно. трансферирати.

Банка се од вајкада бавила у великом обиму иностраним послом, што је у ствари и довело до тешкоћа. То. ипак не значи да је банка водила другачије послове но остале њезине колегинице у Швајцарској. Напротив како је швајцарски франак једна од ретких валута, која се већ деценијама држи стабилно, како се Швајцарска налази географски у центру једног склопа земаља који је био богат капиталом, а које су страдале услед инфлације, то је Швајцарска била прибежиште огромних страних капитала. Природно да се ти капитали нису могли пласирати у земљи и да су све банке швајцарске биле приморане да их делимично пласирају у иностранству. Можда је Базелска трговачка банка била много више прогерманска но друге банке, али се у исто време мора додати, да је она пласирала капитале и ван Немачке. Она има интереса у Југославији, Чехословачкој, Аустрији, Египту, и један пакет акција Албанске народне банке у Тирани.

Банка (је имала више малера но друге банке. Пре две године је француској влади дошао до руку списак француских поданика који су своје хартије од вредности држали код Базелске трговачке банке усред Француске и на тај начин избегавали плаћање рентовног пореза. Го је дало повода судским мерама против банке, о чему је своједобно писано у „Народном благостању“.

Не зна се тачно стање банчино на дан ступања мораторијума на снагу. Истина објављено је једно стање под 31 мајем, али су баш првих дана јуна месеца извршене врло велике промене у њеном стању, тј. банка је извршила огромне исплате. Стручни листови истичу да је банка чинила све могуће да одговори својим обавезама и да је кулантно исплаћивала све до последњег дана. Она истиче такође у свом циркулару, да је морала тражити мораторијум, јер је сматрала да је, с обзиром на остале повериоце, немогућно даље вршити исплате.

Ово није прва швајцарска банка која долази у тешкоће. Швајцарска је одавна забринута за своје банкарство баш с обзиром на то да је ту много страног капитала пласираног у иностранству. Она има читаво законодавство о санацији банака и њиховом подржавању, али у овом слу= чају то није примењено, што изазива чуђење међу стручним круговима. Свакако је врло вероватно да је при последњим исплатама банка добила неколико десетина милиона франака као испомоћ од стране завода нарочито за то одређеног уредбом. Пошто Савезно Веће налази да банка није пасивна, онда је боље било да (је учињена једна већа жртва, да се и остатак поверилаца исплати, место што се дао мораторијум, који ће у почетку шкодити банци. Нове уплате нису под ударом мораторијума.

mem || prošloj godini otpočela ie u Čehoslovačkoj organizacija poljoprivrede radi podizanja rentabiliteta. Inicijator reformi bio

) je ministar poljoprivrede g. d-r Hodža, najuticajniji politički pretstavnik čehoslovačkih poljoprivrednika, koji je poznat kao pobornik ideje planske privreде u poljoprivredi.

U te mere spada: uvođenje žitnog monopola, regulisanje proizvodnje i trgovine veštačkih masti i ulja, mleka i mlečnih proizvoda i najzad sređenje tržišta mesa, Što još nije potpuno sprovedeno. Poljoprivredna akademija izradila je plan stočarskog monopola, koji još nije iznet pred parlamenat.

Čehoslovačka poljoprivreda u лаки рјашкапја