Narodno blagostanje

Страна 442

терета отишла тако далеко колико је то било могуће. Што се снижења пореза тиче влада ће настојати да тб омогући на тај начин, што ће смањити плате. Други излаз није могућ пошто је буџет показао већи дефицит од предвиђеног. Влада је мишљења, да је потребна јача индустријализација земље.

— Kod novčanih zavoda na području Udruženja vojvođanskih banaka iznosili su ulozi na štednju krajem decembra 1930 2. 1,52, 1931 2. 1,25, 1932 г. 0,99, 1933 с. 0,92, 1934 о. 0,87 i u aprilu o. g. 0,86 mil. din., manje za 0,65 mil. din. ili 43% nego krajem 1930 g.

— Belgijski Reeskontni institut oblavio je svoje statute. Kapital iznosi 200 mil. franaka. Cilj instituta je da pomaže, u prvom redu pomoću eskontnih operacija banke, industrijska, trgovačka i poljoprivredna preduzeća. Operacije Reeskontnog instituta ne smeju prevazići 2 milijarde franaka. Kontrola nad operacijama instituta biće poverena vladinom komesaru. U upisu kapitala Reeskontnog instituta učestvovale su sve vodeće banke.

— G. Čehovsld, bivši ministar finansija Poljske, ustao je prot:v vladine deflacione politike navodeći da je zlatno pokriće Poljske banke opalo sa 1,2 na 0,55 milijarda zlofija. On traži osnivanje devizne centrale i zavođenje dugogodišnjeg moratoriuma za dugove prema inostranstvu, a protivi se inflacionim merama.

— Џа тржишту злата у Паризу преовлађује лабава тенденција. Појавиле су се велике количине злата из руке штекуланата, које притискују цене; али што је врло инте-

ресантно, стари стокови из поседа штедиша не учествују у понуди. Курсеви су били следећи: Паритет 26-У1 19-VI Курсеви Соверењ 124,4 125,85 127,50 Игл 25,5 25,68 25,70 Наполеон 98 100,85 101,75

У терминском послу је промет минималан. Курсеви су већи од оних за промпт послове, што је проузроковано. још великим репором фунте. Курс износи за 1 кг. зл. на три месеца 17,5 хиљ. фр.

— Еигуећ је прино Копстези поуц розјатси i Кад 12glasavanje zakona koji bi definitivno onemogućio prigovore svih portera federalnih obligacija snabdevenih zlatnom klauzilom. Zakon bi dao vladi pravo, da može sve takve obveznice platiti devalviranim dolarima ili zameniti ih za obveznice bez zlatne klauzule. Kao što je poznato, februarskom odlukom Vrhovnog suda presuđeno je da porteri, kojima se nude devalvirani dolari, mogu tražiti naknadu štete, ako dokažu da su ukidanjem zlatne klauzule pretrpeli »izvesnu« štetu (t.j. tačno određenu i utvrđenu štetu). To je samo ona šteta koja je izazvana porastom troškova života u S. A. D. i koja se stalno menja, tako da je nemoguće utvrditi je, kao što se to traži u pravu. Vrhovni sud je tom prilikom naglasio, da je ovaj porast cena izneo 10 do 15% i da je daleko manji od procenta revalorizacije zlata (68%). Pretsedniku Ruzveltu se naročito prigovara što je svoju poslanicu uputio kongresu jedva nekoliko časova posle odluka Ministarstva finansija da plati u zlatu anuitete, koje S. A. D. duguju Panami na ime zakupnine za panamski kanal.

— Мосле девалвације белгијског франка у марту 0.г..

престао је дотадањи одлиз злата и тесаурисање новчаница. Златни сток новчаничне банке износио је 20 јуна о. г. 18,05 милиарде према 11,7 милиарде непосредно после девалвације. Пошто Народна банка вије валоризирала злато у тој мери "у којој је франак девалвиран (28%), него само за 25%, стварно повећање је још веће. Повећање златног стока проузроковано је првенствено плаћањем фонду за изравнање курсева у корист државне касе, која је дужна новчаничној банци, а са друге стране враћањем оне своте коју је нов-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

за денскот од 4154 miliona maraka.

Бр. 28

чанична банка уступила за потпору курсева конвертованих државних хартија од вредности. Важну улогу је играо у повећању златног стока прилив иностраних капитала у све јачој мери. Пошто ови капитали нису тражили дугорочни пласман, а од тржишта новца нису могли бити апсорбовани, банке су повећале своја жиро потраживања код Народне банке, која су порасла са 900 мил, фр. на 6,85 милиарди 20 јуна о. г. У задњој недељи јуна ови инострани капитали показују смањење, што се види на смањењу жиро потражива“ ња за нешто преко 100 мил. фр.

JAVNE FINANSIJE

— Posle olakšanja plaćanja austrij. obaveza u inostranstvu, smanjena su inostrana potraživanja za poslednja tri meseca od 12 na 8 mil. šilinga. Austriska narodna banka oslobodila je transfer plaćanja u maju mesecu za obaveze čiji je rok

610 и 1932 godini. Krajem maja oslobođene su obaveze iz 1933

i 1934 godine a ovih dana i one iz tekuće godine. Praktični posmatrano ova olakšania imaju za posledicu stvarno ukidanje moratoriuma transfera. I država je pre izvesnog vremena iransferirala sve svoje obaveze prema inostranstvu. U vezi sa ovakvim stanjem stvari očekuje se da će kurs javnopravnih i pri-

· vatnih obveznica koje glase na strane valute znatno porasti.

— Talljansko Ministarstvo finansija donelo je odluku da u novoj budžetskoj godini emituje blagajničke zapise, sa kamatom od 4#% i jednogodišnjim rokom, koje neće plasirati samo kod kreditnih ustanova nego neposredno i kod publike. Tip ovih bonova biće isti kao što je pre kratkog vremena plasiran kod osiguravajućih društava u iznosu 1 milijarde lira.

— У Енглеској у првом тромесечју ове буџетске го-

дине, које је завршено 30 јуна, приходи су изнели 129,36 милиона фунта, а расходи 185,57 милиона. Дефицит од 5621 милиона фунта сматра се као нормалан, јер се вишкови пореских прихода обично јављају тек у јесен. Иначе, поменути приходи из првог тромесечја о. г. већи су за 1,20 милиона фунта од оних из истог раздобља прошле године. OI Бупет 6 А. Д., који је закључен 30. јуна 1935, свршио је са дефицитом од 3,6 милиарди дол. а предвиђено је било 4,9 милиарди. Приходи су премашили за 0,1 милиарде предвиђене у висини од 3,6 милиарди, а расходи су били мањи за 1,2 милиарде од предвиђених у висини од 8,7 милиарди. Државни дуг према томе неће показати пораст у тој мери, како је то било предвиђено. Државни дуг крајем јуна износиће око 28,7 милиарди уместо O U 31,8 милиарди,

— Рузвелт је тражио у својој посланици реформу америчког пореског закона који би се требао састојати у повећању порезе на високе приходе, наследне таксе и т. д.

—. Mađarsko-englesko-američki ugovor o odlaganju plaćanja, koji ističe 4 jula, produžen je do 15 jula 1936 godine. Delegati poverilaca odobrili su smanjenje interesnih stopa za 1/2%. Interesna stopa za dugove mađarskih banaka, kao i za dugove mađarskih trgovačkih ı industrijskih preduzeća za koje garantuju mađarske banke iznosiće 4%, a za neposredne dugove trgovačkih i industrijskih preduzeća 5%.

— Raihsbanka je izVestila američke portere Dozovog ı Jangovog zaima, kao i portere nemačkih dugoročnih 1 згедијоročnih zajmova kojima se neće plaćati u vremenu od 1 jula 1935 do 30 juna 1936, da će za svoja potraživanja dobiti 3% bonove konverzione blagajne. Ova odluka ne obuhvata portere onih zemalja s kojima Nemačka ima kompenzacione зроrazume (Francuska, Engleska, Švajcarska).

— U Nemačkcj jie budžetska godina 1934/35 završena Prihodi su iznosili 7805,5 a rashodi 8220,9 miliona maraka. Prihodi su veći od predviđanja za 1025 miliona, ali su i rashodi za 1,7 O veći nego što je bilo predviđeno.