Narodno blagostanje

6, јула 1935.

razmena nije se poboljšala ni iz daleka kako se to očekivalo. Ali Nemačka je voljna da ponovo zauzme prvo mesto na poljskim tržištima, koje je zauzimala prvih godina posle rata. Ona ie spremna da učini velike ustupke Poljskoj, kako bi došla do željenog cilja. U tom cilju ona je povela sadanje trgovinske pregovore.

— Polovinom jula počeće trgovinski pregovori sa Grčkom kojom će prilikom biti izbačen tripartivni kliring sa Neтаскош, кој тје mogao da funkcioniše zbog aktiviranja паšeg klirinškog salda.

— Švajcarska je donela odluku da se za plaćanje robe u druge države putem kliringa moraju upotrebljavati naročiti certifikati kojima se konfingentira|u plaćanja po klirinzima. Za dobivanje tih certifikata potrebno je uverenje o poreklu robe, koja mora biti švajcarska, i odobrenje vlade u pogledu izvoznog kontingenta. Ova odobrenja ne važe globalno za sve države nego se određuju za svaku zemlju pojedinačno, kako za količinu robe tako i za ostale modalitete.

— „Politika” donosi da |a na zasedanju Privrednog saveta Male Antante postignut sporazum između naše države i Čehoslovačke, kojim se obezbeđuje od strane Čehoslovačke otkup od 10 hilj. vagona pšenice iz naše ovogodišnje kampanje prema najvišim cenama pariteta na svetskom tržištu, Dalje se · kaže, da izgleda da je i sa naše strane učinjena izvesna proftivusluga olakšaniem uvoza nekim čehoslovačkim proizvodima u našu zemlju.

— Грчко министарство за народну привреду издало је списак контингената, који садржи: робу контингентирану по количини, ону за коју је потребна нарочита дозвола министарства, контингенте по вредности робе чији је увоз условљен од начина плаћања (из клириншке и веклириншке земље), допунске контингенте из земаља у које Грчка извози поједине артикле (вино и ћилиме) и најзад робу чији је увоз забрањен од 1 јула 0о.т.

— Zaključen je movi trgovinski sporazum između Italije i belgijsko-luksemburške carinske unije, koji se zasniva na kompenzacijama. Belgijski uvoz u Italiju ne može biti veći od talijanskog izvoza. Do sada je Italija odobravala Belgiji kontingente u visini od 35% od prošlogodišnjeg belgijskog izvoza. Sadašnji minimalni postotak iznosi 55%, a za pojedine Dproizvode i Više.

— Klirinška polraživanja naših izvoznika u Nemačkoj i dalje opadaju (sa 300 mil. d. 12 juna i 287 mil. 19 juna na 270 mil. 26 juna o. g.), dok su ona u Italiju porasla sa 51,1 i 52,2 na 58,2 mil. din. | — Poljski monopol duvana otkupio ie od našeg monopola 1,23 mil. kci: duvana, u listu.

— Izvoz kaučuka iz zemalja podvrgnutih kontroli, izuzevši Sijam, u toku prvih 5 meseci o. g. izneo je 325,5 hiliada tona, dok je utvrđeni kontigent bio 326,4 hiljade tona.

SOCIJALNA POLITIKA

— Шпански парламенат изгласао је закон о сузбијању незапослености који предвиђа: образовање комитета за сузбијање незапослености, предузимање јавних радова и унапређење извоза. У ове сврхе је влада створила кредит од 200 мил. пезета.

— Пошто цене пшенице у Турској даље скачу, управа Цариграда дозволила је повећање цене хлеба.

— Trgovačka komora S. A. D. izjasnila se je za to da komisija koja kontroliše berze i emisije odredi koja se |avnokorisna holding-društva imaju likvidirati a koja transformirati. U zakonskom predlogu, koji je u senatu već izglasan, bilo je

naređeno obligatorno raspuštanje. Predlog se sada nalazi pred .

pretstavničkim domom,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(трана 441

NOVČARSTVO

— Na osnovu izmenjenih deviznih propisa u Dancigu banke, koje se bave tranzitnom trgovinom, zatim špediteri, makleri i špediterske firme, kao i celokupna trgovina drvetom, ugljem i žitaricama, dobijaju pravo da neograničeno upotrebljavaju devize, koje već imaju ili će ih tek nabaviti.

—-· Povolian razvoj na tržištu kapitala u Čehoslovačkoj smatra se kao zgodan momenat za konverziju obveznica sa visokim ukamaćenjem. U obzir dolaze sve 6% i 41% Oobveznice koje treba da budu konvertovane u 41/a% obveznice. Celokupan državni dug iznosi oko 43 milijarde kruna.

—. Švajearski obračunski zavod zabranjuje svojim UVOZnicima iz Nemačke da upotrebljavaju vezane marke za kupovinu nemačke robe putem klirinškog prometa. Vezane marko mogu sc upotrebiti u vanklirinškom platnom prometu za naročita plaćanja, kao što su dobrovoljni prilozi, finansisko DOmoći, za upravne troškove, za podmirenje poreza u Метаској, та ршпе (гобкомс, Кој; петаји рогеко и фгооуаскит рштоуаnjima i za školovanje nemačke dece.

— Немачка је 1 јула 1934 обуставила трансфер пошто је на то била принуђена несташицом девиза. Почетком јула о. г. Рајхсбанка је објавила да продужује мораториум трансфера за каматну и амортизациону службу за нову годину дана, с тим да овај нови мораториум важи за све земље осим оних са којима су закључени нарочити споразуми. Како је Немачка такве споразуме закључила са свим важнијим поверилачким земљама осим са С. А.Д. нова одлука о продужењу мораториума и издавању 3% нових фундингобвезница односи се у главном само на америчке повериоце. Споразуми закључени са осталим државама знатно се међусобно разликују, али је у њима победило немачко мишљење по коме се трансфер камата не може обезбедити силом, већ само одговарајућом куповином робе.

— Из последњег извештаја Француске банке види се да је престао одлив злата. У претпрошлој недељи забележен је чак прилив злата од 27 милиона, а у прошлој од 17 милиона франака. Очекује се да ће се појавити нови придив злата и у овој недељи.

— Г. Балдвин је изјавио да Енглеска није вољна да сазива нову међународну монетарну конференцију. Он не сматра корисним ни билатералне преговоре. Енглеско званично гледиште не треба да нас чуди, кад знамо да се на конгресу Међународне трговачке коморе у Паризу нису могли сасвим сложити чак ни теоретичари. У њиховој 'резолуцији се вели да је стабилизација на бази злата потребна, да треба сазвати конференцију с ограниченим бројем учесника ради остварења привремене стабилизације, и, најзад, позивају се владе да омогуће за други период времена функционисање међународног монетарног стандарда. Енглеска делегација није се сложила с овом резолуцијом, већ је искључила злато као базу за стабилизацију коју сматра крајњим, а не непосредним циљем.

— Турски парламенат примио је закон о оснивању једне државне банке (Банка Еди) са капиталом од 20 мил. т. лира. Банка има задатак да финансира електрификацију земље и завод који се оснива за проучавање тог питања, 34тим ново основани геолошки институт, да купује налазишта руда, минералних уља и т. д, уколико институт нађе да њихова експлоатација може бити корисна. Банка ће предлоге оба института испитати са финансијске стране.

— Američki eksperti smatraju da се kurs funte znatno opasti pred kraj leta ili u jesen, zbog sezonskih i drugih razloga. Inače, u Americi su dobro primljene vesti o Sovorima za stabilizaciju moneta održanim na kongresu Međunarodne trgovačke komore u Parizu,

—- Холандска влада је изјавила да је противна девал-

вацији форинте, Она је у погледу снижења камата и других