Narodno blagostanje

6. јули 1935.

Izvoz najglavnijih neindustrijskih zemalja koristio se u toku poslednjih meseci 1033 i početkom 1934 povećanjem tražnje sirovina, koje je dolazilo od industrijskih zemalja. Međufim, u 1934 pojačane su devizne teškoće u Nemačkoj i u nekim drugim zemljama, pa se sredinom 1934 počelo sa sve češćim zaključivanjem sporazuma o kliringu između evropskih zemalja, tako da se sve jače razvijao i sistem bilateralne trgovine. U vezi s tim reducirane su evropske kupovine prekomorskih proizvođa, pa je u foku drugog polgođa 1934 izvesan broj sirovinskih zemalia morao da smanji svoj izvoz. čemu je sledovao i pad cena.

Dakle, tendencija ka bilateralizmu izazvala je pad. cena та svetskim fržištima.

Док се на конгресу МеђунаПрикривена девалвација у о Родне трговинске коморе у

Италији и Румунији Паризу траже начини за оживљавање светске трговине путем обарања царинских препрека, поједине државе измишљају све нове и нове мере за фаворизовање извоза и отежавање увоза. Немачка на пример тражи од својих индустријалаца средства за унапређење извоза односно за образовање фонда, који ће омогућити да се оствари нека врста извозног демпинга. Америчке трговачке коморе такође су тражиле да се један део царинских прихода употреби за помагање извоза пољогривредних добара. Жанада намерава нешто слично с уредом за жито, који би имао да сноси разлику између унутрашњих и извозних цена. Неке друге земље заводе нарочите таксе на дозволе, које су уобичајене при систему контигената. Пошто је увоз односсних земаља скоро потпуно контигентиран, тим се таксама њихов увоз у ствари поскупљује и отежава, као што је то сада случај у Италији и Румунији.

Сада је у Румунији овај систем напуштен, па ће из возници у будуће морати да предају све девизе Народној банци по званичном курсу, али им се више неће издавати увозне дозволе, већ ће им се исплаћивати извозне премије из фонда у који ће увозници уплаћивати диференцију за купљене девизе од 4#1%. Као што се види, у питању је једна девизнополитичка мера, која ће дејствовати и на трговинске односе са страним земљама. У толико пре, јер су мере појединих земаља изузете од плаћања оне диференције. То важи за увоз из Аустрије, Мађарске и Пољске тј. из земаља с којима Румунија има приватне клириншке уговоре. Раније је румунски увозник плаћао ажију за сваку увозву дозволу, тако да су с једне стране поскупљиване румунске увозне цене, али су с друге стране и извовне цене могле да буду јевтиније. Новим уређењем штете се интереси појединих земаља, међу којима је Немачка као прва протествовала. Она је на ову румунску меру одговорила завођењем допунске царине од 44% на све производе, који се увозу из Румуније. Очекује се да ће сличне репресивне мере предузети и друге земље,

У Румунији је влада регулисала девизни промет, у мају 1932, али је већ почетком следеће године дошло до тешкоћа, јер вишкови трговинског биланса нису били довољни за вршење службе дугова. Чињени су покушаји да се повећа извоз, завођен је систем контигената али је све огтало безуспешно. Потом су извозницима за један део уступљених девиза издаване увозне дозволе, које су они могли сами употребити или продати. Ажија, коју су увозници морали да плаћају за све увозне дозволе, износила је у 1933 око 20% па је постепено расла до 60% и ' одговарала дизажији леја на црној берзи. | 6 У Италији је 19 јуна о. г. заведена једна нова такса од 3% на увозне дозволе. Из приноса ове таксе образоваће се фонд, који ће служити „за регулисање трговинске размене <

х

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

иностранством.“ То значи да и Италија спрема субвенционисање свог извоза. Утицај ће бити тим јачи, што се већ осећа дејство постепеног падања вредности лире, које износи око 8%, а дејствује такође као извозна премија и као увозна царина. Трговинско-политички могло би се новој талијанској такси приговорити да се противи принципу везаних царинских ставова, јер се на тај начин повећавају сметње за увоз робе у Италији. Такса има, наиме, исто дејство као и повећање увозних царина.

Јасно је да ће како талијанске тако и румунске таксе отежавати међународну размену добара, али је још важнија монетарно-политичка страна ових мера. Оне претстављају, наиме, прикривену девалвацију. Поред земаља које су стварно девалвирале своје монете, јављају се све више и такве које настоје да 'изравнају вештачким мерама разлику између унутрашњих и извозних цена.

О бг. 19 од 4 таја 1935 г. Sporazum Grčke hipotekarme pisali smo o pitanju spoljnih banke nije rešio problem dugova Grčke i o stanju pregotransfera vora o transferu kamata. U mea ==== |dquvremenu postignut je SpOrazum između engleskih poverilaca, koje pretstavlja banka Ham'bros i Erlanges u Londonu i grčke Državne hipotekarne banke. Inostrani zajmovi Državne hipotekarne banke ne pretstavliaju veliki deo grčkih inostranih zajmova; oni iznose svega 16,4 mil. zl. dol., što čini 3% ukupnog spoljnjeg duga od 515 mil. Prilikom uvođenja moratoriuma fransfera u 1932, država je uredbom regulisala plaćanja bančinih inostranih dugova kao i plaćanja njenih dužnika. Banka je plaćala kamate u domaćoj valuti po prinudnom kursu od 425 dr. za funtu, najvećim деlom na funtu glasećih obveznica. Narodna banka primala je uplate i transferirala po postojećim sporazumima 30% od 1 aprila 1932 do 31 marta 1933, 271/a% u idućem odgovarajućem periodu i 35% od 1 aprila 1934 do 31 marta 1935 god. Bančini dužnici su takođe uživali ovu povlasticu, koja je značila jednostrano utvrđivanje kursa na mnogo nižem nivou od efektivnog, koji je iznosio u preseku prošle i za prvih 6 meseci o. 5. 525 dr. za 1 1. Osim toga je država snizila kamatu bančinim dužnicima za oko 4%.

Po sadašnjem sporazumu, koji stavlja van snage službu zajma Državne hipotekarne banke u domaćoj valuti pogođeni su bančini dužnici, kojima je bilo znatno olakšanje plaćanje po niže utvrđenom kursu. Ali sa druge strane sporazum predviđa produženje amortizacije na trideset godina, ako se radi o hipotekarnim zajmovima i na pedeset godina kod zajmova datih samoupravama. Kamata za bančine dužnike utvrđena je sa 6%, koliko je otprilike iznosila posle sniženja sa strane države. Dužnicima, koji smatraju nove uslove preteškim data ie mogućnost da u roku od 6 meseci ofkažu i isplate svoj dug p, efektivnom kursu drahme u Londonu. Država će Državnoj hipotekarnoj banci platiti celu razliku između od nje utvrđenog i efektivnog kursa funte, razliku između banke i njenih dužnika ugovorene kamate i od države snižene kamate. Ove svote idu u korist inostranih poverilaca. U buduće će razlika između aktivne i pasivne kamate iznositi 1,28%, pošto su inostrani poverioci pristali na sniženje kamate sa 7% na 4,75%. Godišnja amortizaćija zajma isplaćivaće se onim porterima, koji stalno žive u inostranstvu u engleskim funtama, a onima koji žive u Grčkoj u domaćoj valuti prema londonskom kursu. 35% Каmata plaća se sa inostranim poveriocima u engleskim funtama, a 68% u slobodnim drahmama, koje se mogu upotrebiti u unutrašnjosti bež ograničenja, i njih će porteri moći da prodaju i na strani. One svote, koje su ostale blokirane u Grčkoj, transferiraće se do 1 juna 1036 g. u dvema ratama. Obveznice biće žigosane a tekst će sadržati. nnajglavnije tačke sporazuma. Predviđeno je fakođe u sporazumu, da zaosfala plaćanja sa strane