Narodno blagostanje

Страна 440

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| БР. 28. -

dužnika od 26 aprila 1932 g. do 1 juna 1935 mogu biti kapitalizirana pod uslovima, koje predviđa sporazum. Državna hipotekarna banka imaće pravo da primi za otplatu dugova koje glase na druge valute, obveznice glaseće na engleske funte. Ove 1 za kapitalizirYani dug izdate, banka može da prodaje u Londonu i u Atini, ali sa devizama dobivenim u Londonu može da raspolaže samo dozvolom Narodne banke.

Sporazum između grčke Državne hipotekarne banke i njenih poverilaca pretstavlja presedan u fretiranju grčkih inostranih poverilaca. Dosada nije bilo razlike između poverilaca države i imalaca obveznica državnih privrednih ili javnih ustanova. Ovim sporazumom, međutim, poverioci Državne hipotekarne banke dobili su povlašćen položaj. Istina je da transferna ograničenja u načelu ostaju ista, pošto će se i dalje plaćati samo 35% u funtama; ali kod preostalih 65%, učinjen je jedan korak unapred, jer slobodne drahme, iako ih poverilac ne može izvesti iz zemlje, može ih mnogo lakše upotrebiti za

plaćanja u unutrašnjosti nego blokirane. Osim toga grčka vlada se obavezala da neće menjati uslove postignute sporazumom, i dala je pristanak da se za garanciju službe zajma deponira kod londonske banke Hambros i Erlangers iznos jednogodišnjeg anuiteta. Sporazum daje realnu osnovu zajmu,.jer poverioci nisu pristali na jednostrana ograničenja njihovih prava sa strane grčke vlade. Ali sa druge strane bili su predusretljivi u pitanju uslova plaćanja i kamata. Londonski listovi, u prvom redu Tajms, ističu pozitivne strane sporazuma pišući, da on može da posluži kao primer za rešenje pitanja zaleđenih dugova ekonomski slabih zemalja. |

"Treba imati u vidu, da se postignut sporazum odnosi samo na neznatan deo grčkih inostranih dugova. „Le Messager d'Athčnes” u broju od 27 juna piše, da grčki merodavni krugovi drže da bi bilo pogrešno misliti, da se slični sporazum može postići u pitanju državnih dugova. Ovo se mišljenje potpuno slaže sa zaključkom našeg napisa u br. 19. o. а.

аза

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJORIVREDA

— Celoktipan sistem zaštite mpoljioprivrede u SAD, jedan od najvažnijih delova Ruzveltove privredne politike, došao je u opasnost zbog protesta od strane industrije životnih namirnica, koja plaća naročiti porez u korist poljoprivrede. Industrija životnih namirnica poriče vladi pravo da naplaćuje taj porez i smatra to naplaćivanje kao protivustavno.

— Енглеска парламенат примио је предлог. министра пољопривреде о продужењу субвенције произвођачима шећера од репе до 1: авг. 1936. год.

— Прашки часопис „Гле Мшасћан“ доноси, да постоји намера да се оснује у нашој земљи Привилеговано друштво за грађење силоса. Друштво би требало да се оснује према информацијама поменутог листа, из државних сретстава. Циљ друштва би био изградња силоса са укупним: капацитетом од 200 хиљ. до 250 хиљ. т. и то у главним центрима извозне трговине жита по 40—50 хиљ. т. и успоредним од по 10—15 хиљ.

— Цене пољопривредних производа у Пољској су још увек врло ниске. Индекс цена пољопривредних производа износио је у мају о. г. 35,8 (1928 = 100); а индекс оних производа, које сељак првенствено купује био је 67. Пољска влада, да би ублажила маказе цена, одлучила је да предузме мере за подизање цена пољопривредних производа. Министар пољопривреде Поњатовски израдио је програм, који предвиђа субвенционисање извоза сточарских производа, изградњу силоса за лагеровање жита, извозне премије за варива, шпирт и уљано биље, давање кредита на улагеровано жито и снижење фискалних терета пољопривреди.

— Турска влада поднела је парламенту законски предлог о снижењу цена шећера. Ова мера има за циљ снижење трошкова живота.

— Грчка влада је одлучила да за улагеровану домаћу пшеницу плаћа 7,05 др. по оки (1 ока=1,2829 кг.) ако квалитет одговара аргентинској пшеници и 7,80 др. за пшеницу бољег квалитета. Финансирање ће вршити Народна банка и Пољопривредна банка уз 6% камате према 6:/2% у прошлој г. Влада је осим тога одлучила да у овој г. привуче задруге у већој мери него досада за тај посао, нарочито у мањим местима, да би се спречила продаја по сувише ниским ценама.

— Rumunija je izdala uredbu kojom se utvrđuje minimalna cena za kupovinu pšenice iz nove žetve na 34 hilj. le|a po vagonu, za pšenicu od 77 kg. i sa 3% nečistoće. Pošto je ta cena

za oko 10 hilj. leja nad sadašnjim izvoznim paritetom i pošto se 30 do 50 hilj. vagona pšenice nove žetve može unovčiti samo izvozom, vlada će izvoznicima isplaćivati izvesnu premiju u odgovarajućoj visini. Sretstva za isplatu tih premija nabaviće se naplaćivanjem poreze na meljavu od 90 bani-a po kilogramu. Ovaj porez plaćaće samo mlinovi u gradovima; seljački mlinovi oslobođeni su te poreze, ali će mleti pšenicu samo za domaće potrebe poljoprivrednika. I država će se pojaviti kao kupac da bi smanjila veliku ponudu na tržištima u letnjim mesecima.

INDUSTRIJA

— Centralni savez čehoslovačkih industrijalaca ovfržao је glavnu skupštinu na kojoj je izložen privredni program čehoslovačke industrije, koji ne sadrži samo mere za unapređenje industrije, već i načine za rešenje sadašnjih teškoća. Glavni razlog sadašnje privredne krize leži, prema mišljenju saveza, u zmatmom ради izvoza, stoga tnaži bolju organizaciju izvoza, oživljenje investicione delatnosti, jevtinije kredite, osnivanje ureda za spoljnu trgovinu i privremenu prinudnu organizaciju kako bi se proizvodnja prilagodila mogućnostima plasmana u” zemlji. Ministar trgovine izjavio je da je čehoslovački izvoz m podunavske zemlje ı na Balkan zato u opadanju, što je Nemačka povećala uvoz iz tih zemalja i pojedine države nastoje da svoje potrebe pokriju povećanim uvozom iz Nemačke, kako bi na tai način smanjile svoja zamrznuta potraživanja u Nemačkoj. . |

— Пошто преговори о оснивању картела предионица вуне у Чехословачкој нису дали повољне резултате, већина је тражила од владе да уведе принудни картел за предионице. TRGOVINSKA POLITIKA

— U Lotidonu je parafiran ugovor o odlaganju plaćanja između Mađarske i engleskih i američkih poverilaca. Na osnovu OVOZ ugovora, plaćanja od strane Mađarske za iduću godinu na ime kamata ı amortizacije smanjiće se na 20 miliona penga.

— Posle ugovora o prijateljstvu između Poljske i Nemačke, koji sc završio carinskim ratom, trgovinska razmena između obe zemlje svela se na minimum, tako da danas iznosi svega 1/53 obima iz ranijih godina. Poljski izvoz se smanjio od 400 miliona maraka u 1928 godini na 80 miliona u 1933, dok ie u isto vreme nemački izvoz u Polisku opao od 500 miliona maraka па 80 miliona. Nova trgovinska konvencija, - pridodata političkom ugovoru, nije dala nikakve rezultate. Trgovinska