Narodno blagostanje
-- Страна 500
== | HI. Jugoslavija
Protestvujući protiv prekora, učinjenih njegovoli otadžbini na sednici Beogradske trgovačke Коmore, g. Kundrat iznosi nekoliko podataka o njezinoj izuzetnoj "ргедизте уозн ргета jugoslovenskom izvozu. Fako veli on:
Be „Laniske ·godine kupila je Čehoslovačka 10 hilj. · vagona jugoslovenske pšenice. Prvu partiju od 6 hiljada „vagona po 128: dinara, u vreme kad je svetska cena bila 'samo. 96 dinara; drugu partiju od 4 hiljade vagona po 114 dinara u vreme, kada je svetska cena pala na 50
- "dinara. Drugim: rečima, cena, koju je Čehoslovačka pla-
= = tila. za ovih, 10 hiljada vagona pšenice, premašila je za 40,8 miliona dinara cemu svetskog “iržišta. Pored “toga
~ 2 о 'Сећовјоуаска je stvarno povisila ovu cenu još plaćanjem preferencijala. Ukupno je za ovih 10 hilj. vagona jugo= slovenske pšenice Čehoslovačka platila 73 mil. dinara
Više nego Što -bi bila platila u slučaju, kada bi ovu pše-
nicu nabavila na svetskom fržištu. U vezi sa time moram ~ još da primetim dalju važnu činjenicu, da prema mišlje. nju raznih svetskih stručnjaka kvalitet najboljih vrsta |u-
goslovenske pšenice ne dostiže nivo i kvalitet mnogo jev-
- Tinijih prekomorskih pšenica. Šta bi se desilo, ako bi Čehoslovačka kod nabavke potrebne pšenice postupala „зато sa. trezvenog rigoroznog trgovačkog gledišta? U
- ovom- slučaju ona ne bi kupovala u Jugoslaviji, ili bi pr· venstveno nju nabavljala kod prekomorskih država, koje su jevtinije i koje nude pšenicu boljeg kvaliteta. Uprkcs tome Čehoslovačka se je rešila da kupi pšenicu u Jugoslaviji, pošto je želela da lojalno pomogne iugoslovensku poljoprivredu i jugoslovensku trgovinu i da kupovinom velike količine pšenice smanji veliku presiju, koju su na jugoslovenskom. tržištu pšenice prouzrokovali visoki izvozni viškovi procenjivani sa oko 20.000 vagona.
„Takva je bila situacija lanjske godine, kada je Čehoslovačka — u mesecu avgustu — {ada bez sigurne ргоcene vlastite žetve pšenice — rešila da kupi gore pomenutih 10 Ћи]. vagona pšenice. Docnije se je pokazalo, da je čeћовјоуаска žetva pšenice 1934 godine bila povoliniia, čak _ tako. povoljna, da danas u skladištima čehoslovačkog ži-
_јатвког топоројвког društva leži 30 hiljada vagona neprodate pšenice.
„Šta će ove godine učiniti Čehoslovačka u pogledu
; kupovine jugoslovenske pšenice sa obzirom na baš pon.e“= nute ogromne zalihe pšenice i sa obzirom na vlastitu žetvu, koja će verovatno biti još povoljnija nego ptošle godine? _ > jRačunajući ponovo .sa .trezvenog, поогохпог irgovačkog gledišta, Čehoslovačka pogledom na obrazloženu situaciju - = ne bi smela kupiti ove godine ni jedan kilogram pšenice U
HAPOJIHO
БЛАГОСТАЊЕ __ Бр. 32
i Čehoslovačka
inostranstvu. Ali — bez obzira na ovu situaciju — Čehoslovačka će sigurno kupiti takođe ove godine 10 hilj. vagona jugoslovenske pšenice pod istim za Jugoslaviju vrlo povoljnim uslovima kao prošle godine.
„Čehoslovačka daleko od platonskih iziava, moje se svršavaju sa štetom za jugoslovensku privredu, ali da naprotiv tome, naročito u pogledu nabavke pšenice, Čehoslovačka je uzela, uzima i dalie će uzimati efikasne mere, koje su — kao što se vidi iz gore pomenutih Dbroieva vrlo korisne za jugoslovensku privredu.
„Pored mera u cilju omogućenja uvoza jugosloven< ske pšenice, Čehoslovačka je preduzela još čitav niz drugih mera u korist jugoslovenskog: uvoza u Čehoslovačku. Bilo bi izlišno, da navedem sve ove mere — ZC. 2. izvoznici su vrlo dobro upoznati sa njima — i Želeo bih samo da podvučem, da bi jugoslovenski izvoz izvesne robe u Čehoslovačku, bez ovih olakšica, nailazio na velike poteškoće i bio bi možda potpuno onemogućen”.
Kao dobar poznavalac trgovinsko-političkog stanja u Srednjoj Evropi g. Kundrat {e znao, da mu se na gornje izvođenje može odgovoriti, da ie Nemačka u isto vreme kupila mnogo više jugoslovens#iih Droizvođa i delom po mnogo većoj ceni, pa je unapred dao na to sledeći odgovor:
„Tako, na primer, jugoslovenska štampa i poiedine ličnosti često podvlače sa izvesnim zadovolistvom, da su Nemačka i Italija kupci velikih količina raznih |ugoslovenskih poljoprivrednih proizvoda i da bi Čehoslovačka mogla učiniti isto tako. Pitanje je u tome, što to čehoslovačka ne može učiniti isto tako, i sa najvećom predusretljivošću: mora da se uzme u obzir da je njen apsorbni kapacitet manji, nego kod Nemačke koja ima 66,000.000 stanovnika, i kod Italije, koja ima 42,000.000 stanovnika, nasuprot tom:e Čehoslovačka ima samo 14,000.000 stanovnika”
Ali g. Kundrat nije dao nikakav odgovor na Drigovor, koji se crpi iz odnosa Mađarske s Italijom i Austrijom. U isto doba kad je Čehoslovačka kupila od Jugoslavije 10 hili. vagona pšenice po 1983 din. kupile su Italija i Austrija od Mađarske 42 hili. vagona po 140 dinara -— pri istoj ceni na svetskom tržištu. Za Italiju, koja ima još povoliniju relaciju prema svetskom tržištu no Čehoslovačka, to |e |{oš veća žrtva.
Navodeći ovaj primer mi niukoliko ne mislimo da umanjimo relativni teret žrtava Čehoslovačke, ali ie radi pravilne ocene celog pitanja potrebno da se i on ima u vidu.
III. Zaključak
·'Razmena dobara u kapitalističkom društvu i međ narodima, pa i izmeđ kolektiviziranih država, počiva „na težnji.što veće dobiti, odnosno na što većoj pro_tučinidbi. Saobrazno tome stara. trgovinska politika „počiva na načelu do ut des, koncesija za koncesiju. _ To je. u ostalom stara srpsko-bugarska' narodna Dc„slovica: bratstvo za bratstvo, sirenje za pare.
Doduše trgovinskoi politici nije strario pitanje
o državama prijateljskim i neprijateljskim. Postoje dva suprotna gledišta. Po iednom u trgovinskoj po-
litici nema prijatelja, svi se narodi imaju |ednako da
tretiraju; i drugo, da se za prijatelje. mora da rezer-
„više ekstra koncesija. Poslednje gledište je bilo za vreme režima klauzule najvećega povlašćenja više
platonsko iako su svi državnici njemu nazinjali, ali i to više frazeološki. Ali ie trgovinska politika u Srednjoj Evropi poslednjih godina iz Osnova izHicnjena i to u dvema etapama. Prvo su došli preferencijali kao izuzetak od klauzule najvećeg povlašćenia, koji se sastoji u izuzetnim olakšicama koje se daju pojedinim državama. To je već otvorilo vrata mogućnosti da se načelo političkih odnosa primenjuje i na ekonomske i primenjivalo se sve do danas. Do duše preferencijali se nisu tražili u Ovoj svrsi od strane dunavskog agrarnog bloka i Ženevi. Sli je ovaj bio toliko naivan, da nije ni pomišliao na to, da će, naročito s obzirom na današnje političko stanie u Evropi, sistem preferencijala da se pretvori u sistem diskriminacije po čisto političkom kriteriumu.