Narodno blagostanje
10. август 1935 _ НАРОДНО
—_ Закон којим је енглеска влада добила" овлашћење да предузима мере за ограничење увоза,
_ БЛАГОСТАЊЕ
конца 1937 године. До сада од овога'закона није“ учињена“
употреба ни у једној прилици:
— Румунски Министар трговине Манојлеску Струнга поднео је оставку са мотивацијом, што се не"може сложити са режимом спољне трговине, који је уведен пре месец дана, а влада је одбила да прими његове предлоге о измени овога режима. :
— Međunarodna komisija za vino izradila je principe.
projekta zakona o fakultativnom smanjenju površine pod vino-
gradima uz obeštećenje države, koji će, u cilju saniranja krize
proizvodnje vina, predložiti zainteresovanim vlađama.
— Од 1 августа примењиваће се на увоз немачке робе у Француску минимална царинска тарифа, а на франдуски увоз у Немачку уговорне царинске позиције. Обе владе чине напоре да ублаже неуговорно стање које је тога дана почело.
— Трговински и платни споразум са Грчком продужен је sa време трајања _ преговора: У погледу оних 30% која се плаћају путем триангуларног клиринга за
време трајања провизоријума, предвиђено је да се они без“
икакве клаузуле уплаћују Грчкој банци у Селуну. Судбина ових уплата. биће једна 'од најважнијих тачака преговора. Како се већ из ове промене види, триангуларни клиринг у будуће не долази у обзир као начин плаћања. Изгледа да ће Грци убудуће плаћати 35% у девизама а остатак у 60вовима. — Француски“ министар трговине, изјавио је да ће влада свим сретствима помагати извоз. Повећано је извоз=
но осгурање са 60% «а 80% од износа фактуре, чиме се пружају могућности, нарочито за аутомобилску индустрију. Укидањем клаузуле највећег повлашћења“ за континтенте и опрезним и делимичним укидањем контингената створиће
продужен је до
се повољнија база за преговоре са страним државама: 3а ~
сада се воде преговори са С. А: Д:и Турском.“ — За покриће ранијих трговачких дугова" Румунија је послала у Енглеску 30 хиљада тона'јечма.
СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— „југословенска пошта“ доноси да просечна месеч- |
на зарада радника
у Сарајевској железничкој радибници износи 540 динара. ·
— Мађарска је донела уредбу о минималним раднич-
ким наднвицама. Према овој уредби минималне наднице могу
бити уведене у свима индустријским гранама у којима" су
садашње наднице ниске. Минималне наднице утврђују па-
ритетни одбори радника и послодаваца, а одобрава их Ми-
чистар трговине, при чему нарочито води рачуна о општем ·
положају дотичне индустријске гране. Другом уредбом уведено је 48 часовно недељно радно време за дрводељски и столарски занат. Прековремени рад плаћа се 25% више.
— Нира је објавила изештај о развоју услова конку-
ренције, надница, услова рада и цена после одлуке Врховног суда из чега излази, да се ниво надница и цена одржао, | док је у многим индустријским гранама извршено проду-
жење радног времена.
—_ Крајем јуна о. г. било је код Сарајевског Сузора 30.200 осигураних, од којих отпада 12.280 на Сарајево и његову околину. |
НОВЧАРСТВО · | — Код Поштанске штедионице износио је · крајем јула о. г. број чековних рачуна 25.029 према 24.969 - крајем
јуна. Улошци су опали са 1.117,9 „мил.-дин, на 1,075 | мил,
Страна 523
дин. опадање је код свих седишта, Број штедних књижица је порастао са 336.843 на 342.181, а салдо по штедном промету са 792,68 на 810,59 мил. дин. Укупни чековни промет је износио 5.353 мил. дин. од чега без готовине 49,47%.
_—_ Италија је повећала камату на благајничке записе са 4 на 5%. Исто тако повећана је на 5% камата на'улоге код Поштанске штедионице.
— Швајцарско тржиште капитала у другом тромесечју показивало је још већу малаксалост него у првом тромесечју. Укупна сума нових емисија била је 8.47 мил. фр. док је конвертовано 105.08 мил. фр.
—- Холандска банка спустила је каматну 6 на 5%.
— U senatu SAD. izglasan je predlog o bankarskoj геformi, prema kome se kontrola nad kreditnim tržištima poverava jednom odboru. od sedam lica. Predlog koji je 5 maja prihvaćen od strane pretstavničkog doma predviđao je davanje pune vlasti Federalnom rezervnom uredu. U senatu je, osim toga, usvojeh amandman kojim se bankama dozvoljava da gatantuju emisije akcija i obligacija pod uslovom da ih ne prodaju neposredno publici, već berzanskim agentima. Zbog razlika između teksta usvojenog u preistavničkom domu i senafu predmet je upućen mešovitoj komisiji.
стопу са
—"У последње време емисионе банке приступају изградњи нових сместишта за злато, при чему се главна пажња обраћа на обезбеђење вишеструке сигурности. Пре извесног времена штампа је забележила чеколико интересантних података о фантастичној заштити француског злата. Оно је данас смештено, у непробојној подземној тврђави, која се, према садањем стању технике, не може ничим угрозити. Американци су своје 22 милијарде, које данас припадају држави, пренели из обалних места у дубоку унутрашњост. У ЕогЕ Кпох-у, који лежи у средишту највећих и скорд неприступачних стеновитих планина, изграђено је велико- централно сместиште за злато, које чува већи број моторизираних војних јединица. И немачка Рајхсбанка, чије залихе злата нису ни принете америчким и француским, приступила је изграђивању нових трезора на бази савремене техничке заштите. У трезорима су уграђени невидљиви микрофони, који региструју дах човека и позивају на узбуну.
— Српска штедионица а. д. у Окучанима, која се налази у ликвидацији, тражила је стечај.
— Немачка. влада продужила је закон о снижењу камата на пољопривредне дугове од 27 септ. 1932 г. за неодређено време. Камата остаје 4-/>%.
— Бугарска Народна банка снизила је своју есконтну стопу од 7 на 6%, са важењем од 15 августа.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Италија ће државним обвезницама са 4:),% камате исплаћивати дугове предузећима, која се налазе под утицајем државе.
— Канада је одлучила да узме у С. А. Д. зајам од 76 милиона долара. Ова је одлука због тога значајна што доказује' да су и стране банке споразумне са преузимањем обавеза“ које произилазе из регистровања обавеза код Securities and Exchange Commission.
— Министарство финансија издало је објашњење према коме се воденичари—поточари немају сматрати ситним занатлијама, него ће плаћати порез према стварно постигнутом приходу. Сопственици казана за печење ракије опорезоваће се паушално, као сталне сезонске радње, ако немају «сировине у количини, која оправдава држање казана и ако изнајмљују свој казан. Ако је сопственику казан по-