Narodno blagostanje

1111777 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

# 10. август 1935, - Страна 517 Од 7060 службеника градских општина (без радника. Godina 1929 1932 1933 1934 и службеника општинских предузећа) имало је факултет- Pšenica 19.056 17.300. 15.600 | 13.840 ску спрему само 465 или 6,6%, од којих на пет бановина | Kukuruz 7.100 = 10.600 8.100 8.060 (Врбаску, Дринску, _ Зетску, _ Моравску и ВБардарску) šećer 14,4 117 112 SDU отпада 47. | Maslo У: 520 560 560 600 Доња таблица нам показује просечну зараду држав- Sir. А 340 300 200 290 них чиновника, која је израчуната до 1930 г. на бази 32а- | Smrznuto meso 1.020 960 960 975 кона од 1923 г., а за период 1931—34 године на бази Каја 1.440 1:360 1.530 1.240 3akoHa om 1931 r., yaere cy y oGaMp и редукције, које су Jaja (10 zemalja) 1 31,8 24,9 24,0

ступиле на снагу 1 априла 1932. Ir Зараде свих јавних службеника

Индекси

wu ове ZS O

| Е8а "08 „| • || го: :„ 9!

EZ | dd) |R MOD. оваа га ар 1929 2920 290. |. 1007 54. 100) || 100. 1930 2920 328 1007 61 100 113 1931 | | 2535 | 308 805 56 86.104 1932 2116 290 729 54 73 100 1933 2107 | 329 VOG ПОШЛИ 42 ИВА 1934 2099 341 124. 63 71 124

Просечна номинална зарада свих службеника пала је према 1929 г. (кад је износила 2920 дин.). у 1931 г. за 13%, 1932 г. 27,5%, 1933 г. 27,9% и 1934 г. 28,5%, а њен индекс са 100 = у 1929 на 72,4 у 1934 г. Потребно је напоменути да смањење номиналне зараде у двема задњим годинама није потпуно дошло до изражаја, због врло тешког израчунавања смањених принадлежности чланова породица од којих су двојица или више ЧИНОВНИЦИ.

Индекс реалне зараде је према предратном (1914 = 100) опао, јер се кретао: између. 54 и 63, али је у по-

следње две године према 1929 г. знатно порастао. (за 13.

и 24 поена). Значи, да су и код државних чиновника трошкови живота брже падали него плате, па су и са платом ва трећину смањеном могли боље да живе него у годинама пре кризе;

Просечна зарада државних и бановинских службеника износила је 1929 г. 2993 динара, а општинских 2387 дин. а 1934 год. првих 2097 и других 2109 дин. Смањење је много омање код општинских чиновника (12% према 30%). У 1929 г. просечна зарада државног и бановинског чиновника била је за 20% већа, а 1934 г. чак за неколико динара мања.

Да напоменемо да је био поднет у овогодишњој буџетској дебати један амандман о изједначењу плата општинских чиновника са оним државним, пошто у годинама кризе нису, као што видимо, смањене плате општинских у истој мери као државних и приватних. чиновника.

пиент-о---------___-_-- 54: | 60] расе! ој Бодин ukupna svetOpadanje svetske rgovine ska proizvodnja predmeta 15predmeta ishrane nastavilo

Se i u prošloj god:ni

i dalje opadanje svetske trgovine i cena predmeta ishrane,

Prema najnovijim podacima Društva Naroda procentualni udeo predmeta ishrane u svetskoj trgovini iznosio je prošle godine 26 prema 27,5 u 1933 god., 30 u 1932 god. i 25 u 1929 god. Prema 1929 god. opala je svetska trgovina namirnica po vrednosti izraženoj u zlatu za 64,5% u prošloj godini prema 61,5% u 1933 god. i 53%, u 1932 god, a. po količini 15,5% prema 17,5%, 1 11,5%.

Svetski izvoz glavnih predmeta ishrane. pokazuje nam sledeća tablica (u hiljadama tona):

hrane, koja je poslednjih godina bila, зкото перготећјепа, пе- | što je smanjena. МазјауПо 52.

U prošloj godini svetski izvoz pšenice bio je za 11,5% manji od onog u'1033 god. i za 27,5% od onog u 1929 god., kafe za 19% i 14%.; dok |e kod kukuruza, sira i šećera opadanje neznatno. Maslo i smrznuto meso pokazuju povećanje izvoza i to uglavnom zbog većeg uvoza Engleske. Došlo je i do teritorijalnog: pomeranja izvoza pojedinih artikala. Izvoz pšenice se u prošloj prema 1933 god. povećao za 47,5% iz SAD, 18% iz Argentine i 87% iz Jugoslavije, a opao iz: Kanade za 12,5%, Australije 43% i Rusije 72%. Mađarski je ostao nepromenjen, a Rumunija u dvema prošlim godinama nije izvozila pšenicu. Izvoz kukuruza je porastao iz Južnoairičke Unije za 50%, Argentine za 8,5% i naše zemlje za 10,5%, a opao iz Rumunije za 50% i SAD za 44%.

Cene. po toni u zlatnim delarima:

1929 1932 1933 1934 Pšenica. 45.5 21,9 15,9 13,2 Kukuruz 31,7 1107 9,9 11,0 Šećer · 571 28,4 26,2 21,4 Мазјо | 843,2 352,2 273,4 228,2 Sir. 23817 187,2 179,0 1844 Smrznuto. meso 186,3 87,2 83,4 72,8 Кауа :381,2 178,4 138,0 121,7

Jedino su se prošle godine prema 1933 god. popravile cene kukuruzu na Ssvefskom tržištu (argentinskom za 10%) i sira za 3%, dok je kod svih ostalih pad nastavljen (pšenice za 17,5%, šećera za 18,5%, masla ža 16,5%, smrznutog mesa 12,5%, i kave 12,5%). Od 1929 god. do 1934 god., izuzimajući prirodnu. svilu i bakar, nijedan od standard artikala svetske trgovine, nije: pretrpeo toliki pad cena kao maslo (za 75%) i pšenica (za 73%).

I ostali važniji predmeti ishrane (sveže i prerađeno meso, živa stoka, živina) pokazuju u prošloi godini opadanje u Većoj meri nego gore pomenuti proizvodi,

Opadanje svetske tržovine predmeta ishrane u prošloj godini usledilo je većim delom kao posledica širenja autarkije (naročito kod pšenice, šećera, jaja). Ono bi bilo još mnogo veće da nije Engleska, najveći uvoznik ovih proizvoda, DOvećala uvoz, usled porasta „kupovne moći njenoča stanovništva. Na nju je prošle godine otpadalo, u procentima od, ıikupnog svetskog uvoza: masla 94,5 (prema 63,2 za prosek 1925-—29 god.), čaja 60,0, sira 56,5 (45,3), jaja „47,0 (prema 43,3 u 1030 god.), pšenice 43,0 i kukuraza 38,0.

}

Стална | пасива |TDrOBHH= ског биланса . претставља један од најглавнијих прог блема талијанске економске политике, Да би се он решио, приступило се у мају 1934 ограничавању девизног промета, а у децембру исте године девизни прописи су јако пооштрени, па су етатизирана и сва приватна девизна по-

Делимични монопол увоза "У Италији

_ траживања. Како ни то није било у стању да уклони дефи-

HT! платног биланса, у фебруару о. г. замењена је ранија либерална трговинска политика политиком контигентирања

Пи IO DION KOHTDOJIOM увоза путем увозних дозвола. Почетком "августа. O. T,. приступило (201 најзад, и делимичном мо-

нополисању спољне трговине,