Narodno blagostanje

Страна 518

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35:

Уредбом од 31 јула установљен је државни монопол

за увоз угља, кокса, калаја и никла. Искоришћавање овог. монопола поверено је талијанским државним железницама, које су и до сада куповале више од половине увезеног угља.

и кокса. Монополисан је само увоз, а унутрашња трговина оставља се као и раније приватној иницијативи. Вредност увезеног бакра, калаја и никла износила је y

1934 око 200 милиона лира, а увезени угаљ и кокс вредео.

је око 860 милиона. Најважнији лиферанти угља. били су: Немачка са 350, Енглеска са 300, Пољска са 71 и Француска са 13 милиона лира. Талијански трговински биланс био је пасиван према свим овим земљама. Завођењем увозног монопола Италија има намеру да куповину“ поменутих сировина доведе у сагласност са продајом талијанске робе.

И у образложењу уредбе којом се установљава увозни монопол наглашено је да се то чини ради повећања талијанског извоза. Држава жели да увоз односних

повластица којима би се користили. извозници талијанске

робе. Увозни монопол је, заиста, најефикасније средство за. јер се влади путем њега.

вршење притиска на лиферанте, пружа могућност да у јачој мери утиче на то 'из којих ће -се земаља односна роба увозити.

Међутим, није још сигурно да бе и Италија потпуно успети да на тај начин поправи свој трговински биланс.

Пре свега, она је земља са мало природних богатстава по-. требних за развијање индустрије, па ће морати да и даље.. увози односне сировине, без обзира на то да ли ће од ли-.

фераната добити одговарајуће компензаторне уступке или

не. Увоз поменутих сировина не може се у знатнијој мери. помет.

ограничити. једино би се могла извршити извесна рања у погледу земаља из којих се увози.

Даља тешкоћа је у томе што се завођењем увозног монопола ипак

нополистичке организације и за вршење увоза других „сиро-

вина. Према томе, правни монопол увоза дошао. је само. да: замени већ постојећи фактички монопол. Додуше, организа-.

ција је сада савршенија, а контрола нешто јача.

Нови монопол има и друге циљеве: пре свега, за-

штитити валуту путем смањивања увозног вишка, а затим. После завођења новог режима спољне.

— утицај на цене. трговине у фебруару о. г. цене сировина. у Италији порасле

су јаче него што би одговарало кретању цена на „светском. тржишту. То је сасвим природна појава, јер je увоз ограни-, Осим тога, при, увозничке фирме, морале су се борити са све већим. тешкоћама у погледу набавке потребних девиза. Завођењем +

чаван, ватне

па се осећала извесна несташица.

увозног монопола треба да се унутрашње цене доведу у сагласност са спољним.

Zakon од 1922 g. na osnovu

Nove faze Mkrize radničkog osiguranja

radničko osiguranie za

samoupravu u Središnjem uredu

za osigufanje radnika na osnovu 'pariteta. između. poslodavaca, . i radnika. Međutim za svih 13 godina opstanka Suzora upra-.

ve u' njemu nisu birane nego su postavljane od strane Mimistarstva socijalne politike. Od početka do danas linansijska ij zdravstvena politika Suzora nije pošla onim putem, koji je bio

naibolii i u interesu osiguranika najcelishodniji. Kontrola rada, u ofsustvu biranih pretstavnika ije bila sve manja. Birokratija ~

je hvatala sve dublie korena, dok je u periodu privredne depresije kriza radničkog osiguranja bivala sve oštrija, o čemu

smo češće pisali, iznevši u potvrdu našega tvrđeni: dosta pri.

сировина · употреби као трговинско-политичко средство за добијање ·

много не мења“ досадашња. организација. увоза. Увоз угља био је, наиме, и до сада, скоро потпуно. · централизован код државних железница, а постојале су мо-.

koga je uvedeno u našoj zemijl, , slučaj bolesti i nesreće, predvideo je ·

тега 1 „Činjenica, Pitanje sanacije radničkog osiguranja postajalo. je sve. akutnije.. |

Tim vidom dao je izjavu Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja da će se na jesen izvršiti izbori za upravu Suzora, pošto tada ističe mandat današnjoj postavlienoi urnravi. Izbore su, tražile i radničke i poslodavačke organizacije. a ti su se zahtevi čuli sa svih strana i iz redova osiguranika.

I mi smatramo. da su izbori u Suzoru potrebni stoga, što će oni. možda, doprineti da.se popravi stanje i sHzbije birokratija. Ako se i posle toga pođe starim putem ili ostane pri današnjem stanju, onda naše radničkc osiguranje ulazi i neprebrodivu krizu, iz koje će biti jedini izlaz potpuna etatizacija. izlaz koji ne može biti prijatan interesentima niti omogućiti

napredovanje te ustanove. Prema tome interesenti i radničkori osiguranju idu u susret situaciji u kojoj imaju da polože naj-· teži ispit.

====— z Ба прошлогодишњим избори-

ма у Канади конзервативци су претрпели велики губитак Претседник владе Бенет из-

= И : вукао је из тога конзеквенце и у јануару ове године објавио свој познати „нови план“ о реорганизацији привреде. Међутим, изгледа да се све свршило на објављивању. Једино под притиском свога сарадника и. партијског једномишљеника Стевенса, који је покушао да образује трећу социјално-реформистичку партију, Бенет је био принуђен ипак да предузме извесне

Почеци планске привреде · у Канади.

реформе.

Главну тачку предложене реформе претставља питање пшенице. Предложени закон задржава све досадање мере у области пољопривреде, па их још проширује. Предвиђено је. оснивање државног уреда, који би контролисао трговину пшеницом. Овај Уред сачињавала би три плаћена чиновника и један саветодавни одбор од 7 чланова од којих би четворица били претставници произвођача. Он би имао право контроле над међупровинцијском трговином и извозом пшенице. Сви елеватори потпали би под овај Уред. Закон обавезује произвођаче да целокупни тржишни BHшак предају Уреду при чему им се један део исплаћује у готову, а за други добијају цертификате. По свршеној продаји жетве од стране Уреда вишак, који се постиже преко исплаћене. суме, дели -се равномерно произвођачима.

Овакво регулисање претставља трајно монополисање трговине пшеницом у Канади. Отуда је сасвим природно што. је наишло на велики отпор трговаца и либерала. Противници наглашују, да би се светска цена шненице могла боље. и брже поправити смањењем индустријског протекционизма, јер би се тиме омогућио већи извоз индустријских држава односно ове би више увозиле пшеницу. Диктирање цена може наићи на одобравање и помоћ код из-. возничких држава, али ће оно увозничким државама служити као подстрек за даље повећање властите производње; На тај начин Канада ће упасти у још веће тешкоће, јер је ош увек у великој зависности од извоза пшенице.

У новом закону о индустрији нису предвиђене никакве. нарочите мере, ма да су ове предложене у извештају комисије, која је испитивала цене. и трошкове производње. Ова јен. пр» предлагала да се образује нарочита трговачка и индустријска комисија, која би претстављала стални контролни „орган. привреде... Неке. опште контролне функције пренете су на: трочлану царинску комисију. Овој је придодато · тужиоштво, које ће“ се старати за сузбијање: не-

· лојалних послова, који ће бити означени посебним законом. У овом смислу. пооштрени су прописи противу непридржа-

вања минималних надница, дискриминације цена у корист,