Narodno blagostanje

НАРОДНО

10. август 1935.

Nedavno је Гоја 20742 објаvio svoj plan o „organizovatiju prosperiteta”. On je upoznao javnost sa svojim glavnim idejama već ranije u mizu predavanja, pa smo i mi u br. 6 već pisali o pretvaranju starog liberalnog vođe u pristalicn protekcionizma i pronagafora državne intervencije na polju suzbijanja krize.

Lojd Džordž ograničava svoja razmairanja na krajeve u srednjoj i severnoj Engleskoj, koji su naročito pogođeni krizom. On veli da se najglavniji uzrok nezaposlenosti sastoji u smanjenju izvoza i sve većoj primeni mašina, a kao glavni lek preporučuje javne radove. On traži stvaranje državnog ureda za privrednu obnovu, kome ne bi pomagala vlada, već jedan manji i okretniji superkabinet od najviše 5 ministara. Ove ustanove imale bi za glavni zadatak da nađu korisno zaposlenje nezaposlenim radnicima, čiji broj nikada ne opada ispod 2 miliona, i neiskorišćenom kapitalu, ij. iznosu od oko 200 miliona funti od godišnjeg porasta ušteda. Kao javne radove pre-~, poručuje on izgradnju kuća i varoši, popravljanis transportnih puteva i svih iransporinih sretstava, elektrifikaciju, poljoprivredne melioracije i naseljavanje nezaposlenih. Finansiranje bi se imalo izvesti putem zaima od 250 miliona funti, koji bi se ukamaćivao uz 3% i amorfizovao u roku od 60 godina. Pre- · ma tome, za službu ovog zajma {irebalo bi 8.75 miliona funta godišnje, što odgovara povećanju troškova izazvanom novim zakonom o nezaposlenima.

Vlada je ovaj plan u celosti odbacila. Ona nije to učinila kao u 10931 sa obrazloženjem da još nije došlo vreme za izvođenje javnih radova. Naprotiv, vlada je naglasila da ne postoje finansijske teškoće za preduzimanje javnih radova, ali da je ona već izvodila slične akcije, koje su ima!e jače deistvo nego šio bi ga imale mere koje predlaže Lojd Džordž. Ovo vladino obrazloženje izazvalo je u Engleskoj u пајтапји ruku jednako iznenađenje kao i Lojd Džordžov profekcionistički program. Ministarstvo finansija vršilo je, naime, takvu kontrolu i staratelistvo na tržištu kapitala, kao da postoji velika nestašica kapitala. Nedavno je Baldvin govorio o slabom dejstvu javnih radova u SAD, a o slabom uspehu državnih pomoćnih mera postoji tačan zvanični izveštaj. Vlada upućuje osim toga na slične planove o reformama, koji bi joj se mogli

Širenje raspoloženja za plansku privredu u Engleskoj

ru ar

БЛАГОСТАЊЕ Страна 521

uputiti od strane privrednika, iz čega se može zaključiti da ona sama nema svog plana.

I zaista, javnost je upravo sada upoznata sa još nekim predlozima za suzbijanje krize. Od tih je izazvao najveće interesovanje izveštaj komesara za „posebne oblasti pogođene krizom. Prema tom izveštaju dosadašnje pojedinačne pomoćne mere pokazale su se neupotrebljive, naročito zbog foga što je komesarova sloboda odlučivanja bila suviše ograničena. Smeli su se činiti samo oni izdaci, koji su davali posla radnicima u oskudnim krajevima, a i to samo u таи тата Које su krizom bile pogođene. I to se moglo činiti samo u slučaju, kada se time nije ulazilo u polie rada ostavljeno za druga državna nadleštva. Ali komesar ne smatra da bi izgledi bili naročiti čak i onda, kada bi se otstranile odnosne praktične smetnje. On smatra da je novi polet starih industrija зато ц пеdovoljnoj meri izvodljiv putem povećanja izvoza. Propali smi pokušaji da se nove industrije dobrovoljno presele u oskudne krajeve. Za to bi bilo potrebno da se ispitaju problemi sediš{a, racionalizacije i državne prinude.

Nasuprot besciljnim „ograničenim akcijama „komesar preporučuje opštu državnu politiku za suzbijanje krize, koja bi obuhvatala celu zemlju. Potpuno uklanjanje nezaposlenosti bilo bi moguće samo u slučaju da se nezaposlemi prebacc u industrije naprednijih krajeva i u poljoprivredu. Komesar smatra da bi do ostvarenja ovog cilja sa dugim rokom +rebalo preduzeti izvesne međumere. On spominje razne mere samopomoći, naročito izvođenje javnih radova i ograničenje ponude radne snage putem produženja obaveznog školovanja i penzionisanja starijih radnika. Međutim komesarov izveštaj dolazi na taj način do istog rezultata i do istih predloga, kao i plan Lojd Džordža.

Još obimniji plan „za sledećih pet godina” objavila je jedna grupa pristalica planske privrede pod vodstvom Ser Valtera Lejtona ı Ser Bazila Bleketa. U centru programa је potpuna reorganizacija industrije. Pojedine privredne grane imale bi se ujediniti, a postojeće koncerne trebalo bi pretvoTriti u javne i staviti pod državnu kontrolu. Važne privredne grane morale bi se etatizirati. Za oživljenje poljoprivrede predlaže se podizanje kupovne snage širokih slojeva stanovništva.

Dakle, nema oskudice u predlozima, kao što primećuje Tajms, već u volji vlade da ih usvoji i sprovodi.

ваве

ОБА. ПОЉОПРИВРЕДА

— Демонстрације данских сељака, о којима смо писали у прошлом броју, имале су за последицу хитно доношење закона којим су донекле удовољени захтеви пољопривредника, који су тражили обезбеђење рентабилних цена пшенице и бутера.

— Оба дома у Енглеској примила су предлог о продужењу субвенције произвођачима шећерне репе за пет година, 60 с тим да се за ово време проценат помоћи има стално да смањује.

— Под утицајем пољопривредне кризе производња дувана у Швајцарској, последњих година, знатно се повећала. Али како швајцарска индустрија може да користи домаће дуване најмање 12—13.000 квинтала, то ће бити предузете мере за ограничење производње.

— Према званичним подацима залихе вина у винородним крајевима наше земље износе око 575 вагона, од чега у Далмацији 120, а у Фрушкој Гори 220 вагона,

“= Министар шума и рудника дозволио је у наступајућој "сезони испашу коза у државним шумама, у крајевима, који су настрадали од суше, |

ЕППТАЈ

А СЛУЖЉА

— У Лесковцу је основана кудељарска задруга.

— Министарство саобраћаја дало је 50% повластице на железницама радницима, који долазе да беру хмељ у Савињску долину.

— Према најновијим извештајима мађарска жетва пшенице није дала оне резултате, који су се очекивали, те се рачуна да извозни вишак у текућој кампањи неће бити већи од дај мил. квинтала. Пласман овога вишка потпуно је обезбеђен уговорима са Италијом, Аустријом и Швајцарском. — У Херцеговини је ове године било засађено дуваном 129 мил. струкова, више за 50 мил. |

— Vlada SAD je odlučila da otkupi u toku sledeće godine 5 miliona akra zemljišta koje se sada obrađuje i koje će se pošumiti. Ova kupovina izvršiće se iz kredita za javne radove od 4 milijarde dolara. Vlada smatra da će se na (ај паčin izbeći potreba davanja subvencija za ograničavanje proizvodnje pamuka i svinja.

— Пољопривредна удружења у Војводини тражила су да се снизе железничке тарифе за превоз жита у житородним крајевима на пругама испод 50 км,