Narodno blagostanje
24. казао 1935
Лопе Ко saobraćaja Ене velikim i najbržim avionima čija se izgradnja od prošle godine forsira u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Prvi će moći da ponesu 30—35 putnika, a drugi će imati brzinu 300—350 km. na sat.
Pored ogromnog broja prednosti, S. obzirom na kraiki period razvitka, sasvim je razumljivo što avionski заобгасај ima i izvesnih nedostataka. Prvi od ovih leži u vanredno visokim troškovima, koji su posledica s jedne strane vrlo nepovolrne razmere između rashoda i nosivosti, a s druge strane brzog trošenja. Tako na pr. karoserija aviona traje najviše 3000 sati u pogonu, a motor jednu trećinu Od OVOga, Ti. 1000 sati. Sem toga, za prevoz jedne tone bruto težine avionom potrebno je 40 puta više pogonske snage, nego li železnicom. Otuda ie razvitak avionskog saobraćaja na današnji nivo, s obzirom na ovako nepovolian odnos prihoda i rashoda, mogao da bude samo blagodareći izdašnim državnim subvencijama. U ovom
pogledu i kod avionskog saobraćaja ponavlia se istorija sa počecima železnice i brodarstva. Blagodareći subvencijama avionski saobraćaj je danas upola jevtiniji od stvarnog koštanja. U Evropi tarifa za prevaljeni kilometar po osobi kreće se između 2.50 i 5.20 din., a za tonski kilometar između 17 i 68 din. (u Nemačkoj 34 din.). Državne subvencije avionskoni saobraćaju kreću se između 20 i 59% ukupnih troškova, Nenačka Lujthanza u prošloi godini na 19.8 mil. vlastitog prihoda
dobila ie subvenciju od 20.6 mil. mk. ili 51% ukupnih rashoda”
prema 58% u 1933 godini. Sa tehničkim i organizacionim паpretfkom relacija prihoda i rashoda stalno će se pobolišavai:. Danas već u svetu postoji veliki broj linija, koie vlastitim Drihodom pokrivaju 70% rashoda.
Mi smo oduvek pridavali veliki značaj avionskom 520braćaju. Taj značaj se ističe i za našu zemlju, koia je na Df., kada je u pitanju brzina, otsečena u saobraćainom pogledu od Dalmacije. Blagodareći konfiguraciji terena pojedinih krajeva oni se mogu saobraćajno povezati isključivo avionom. U tom pogledu kao najbolji primer može ham poslužiti linija Deograd—Sarajevo na kojoj treba čekati na mesto po nekoliko dana. S obzirom na stanje Železničkog saobraćaja u našoj zemlji, čije su mogućnosti u pogledu povećanja brzine ne samo danas, nego i za blisku budućnost, vrlo ograničene, avionu pripada uloga razgranjavanja i upotpunjavanja saobraćajnen sistema.
И у Мађарској је понова на дневном реду проблем сељачких дугова, јер 31 октобра истиче Уредба којом је ово питање провизорно решено У септембру. прошле године, Као и код нас, и тамо се поставља питање: продужење провизоријума или дефини-
И у Мађарској су сељачки дугови на дневном реду
-тивно решење. Мађарска је прва 1931 год. донела закон 0
1
заштити земљорадника, којим је за све дугове пољопри-
· вредника увела мораторијум. Октобра 1932 год. моратори-
- даба о раздужењу и олакшању плаћања.
јум је био продужен и трајао је све до јула 1933 год. Гада је донет нови закон, који је садржавао и неколико одреОвим законом била је максимирана коматна стопа за све краткорочне дугове пољопривредника, а код дугорочних, које су уживали углавном велепоседници, суспендована је амортизација. За покриће губитака банака који су настали због мањих камата, био је створен. нарочит фонд. Упркос томе проблем сељачких дугова, није био решен. Ситни и осредњи пољопривредници истицали су да им је овакво решење уништило
· кредитну способност и да се једино помогле велепоседни-
цима. Из овог незадовољства постала је врло јака струја која стоји на гледишту да овога пута треба дефинитивно
решити питање. Противници овога гледишта истичу да питање сељачких дугова ни у једној земљи
_НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ_
није могло да
(Страна 551.
' буде дефинитивно решено и да прилике налажу продужење садашњег провизоријума. Ипак се сви слажу у томе да садашњи режим заштите пољопривредника који наноси. штете сељаку, а преко банака и свој Петој привреди, отреба подврћи ревизији.
За последње три године показало се да постоји велика разлика у положају појединих дужника. Сам би. тај. факат био довољан, да се генерална заштита замени индивидуалном. Одлагање амортизације и' смањење камате, при. чему је мањак попуњаван из нарочитог фонда, створеног
· ИЗ општих сретстава, третстављало је жртву целине. у ко-
рист једног друштвеног реда. Данас међу дужницима у Ma барској постоје три категорије. Прву претстављају презадужени које треба излучити из заштите, пошто нема веро-, ватноће да би се могли оспособити за плаћање: На другој. страни се налазе активни, али неликвидни дужници који ће _ временом повратити «способност одтоварања обавезама. Код. њих (се поставља проблим рокова и смањивање камата. Најзад, трећу категорију чине дужници који су и при данашњем стању коњунктуре пољопривреде у MOLIO O да. плаћају своје дугове. Питање сељачких дугова у Мара рско стоји у тесној. вези и са проблемом мобилизације банкарских потражива. Због неизвесности и опасности од новог петрифицирања,
СЕ су биле приморане да ограниче давање кредита. Да би се банке понова оспособиле за кредитирање привреде, Народне банке Имреди израдио је пројект закона.
о раздужењу сељака, по коме држава треба да преузме CBC, банкарске дугове пољопривредника са поседима до 10 хектара. Банке би ова потраживања цедирале држави, а ова би на основу тога емитовала обвезнице. Сличан предлог noj Hema је и организација новчаних завода, само с том разли=_ ком што она жели да држава преузме знатно већи део банкарских потраживања од сељака.
незнатан ера петина ин леткалта
U članku »Peta faza Х1пог теžima u Francuskoj« (br, 51 od 15 decembra 1934) kazali smo za tadašnjeg pretsednika ffan: cuske vlade, 2. Flandeha, da pokazuje veliku hrabrost kad se rešava na uvođenje niskih cena pšenice. Pošto je uklonio viškove sa tržišta, on je ukihuo minimalne cene. Mi smo tada dodali da |e veliko pitanje da li (će | parlamentarci imat: dovoljno hrabrosti da iziđu pred ЕД kad cene počnu padati. »S obzirom na io, naslednik
- Flandena — pa i on sam, ako dužć zadrži vlast = moyačče 5 opet zanimafi problemom OM Naše se predviđanje ispunilo. :
Od početka juna cena рзетсе ц Parizu pala ie sa :82 na 67 franaka po kvintalu. U unutrašnjosti je. čak i cena: od 57 franaka sasvim obična stvar, a u pojedinim krajevima zabeležena je ı cena od 50 franaka po kvintahi. Prošle godine deletirana minimalna cena bila je 108 ттанака, а пејева та se kretala oko 70 frahaka po kvintalu. Razumljivo је да омог ши рад сепа јако zabrinjuje vladu, tim više što raste пехаdovolistvo poljoprivrednika, tako da bi moglo da bude i 072 biljnih političkih poslediča. :
Pad cena nastupio ie i pored toga što se statističko stanje na tržištu pšenice u odnosu na prošlu godinu osetno popravilo. Prošlogodišnja žetva donela je 02 miliona; na UVOZ iz Severne Afrike otpadala su 3 miliona kvintala, a ostatak žetve iz 1033 iznosio, je 40 miliona kvihtala, tako да зе газрб=
Ропоупо zaoštravanje рзеničnog pitanja u Francuskoj
Јавајо ukupnom zalihom od oko 135 miliona kvintala. Prema
zvaničnoj proceni ovogodišnja Žetva neće doneti više od 75 miliona kvintala. Ako. se tome dodaju 3 miliona iz Severne Afrike | ostatak od 12 miliona kvintala od prošlogodišnje теме,
„dolazi se na iznos od 90 miliona kvintala, S орао па 10 da