Narodno blagostanje

| не 552

_ godišnja potrošnja iznoši Oko 82 miliona kvinftala, problem ko_ličine ne bi morao đa zađaje brige,

| ____ Međutim, problem cena je akutan, jer froškovi pfo:z_vodnje ižnose blizu 80 franaka po kvintalu. lako proizvođači „svojom ме Кот ponudom i sami utiču na pađ cena, oni ga ne · moga lako razumeti. Prema izvesnim glasovima, nova žetva је. daleko veća nego što to pokazuje zvanična procena. Neki smatraju da je i ostatak prošlogodišnje žetve znatno već:, usled Zloupotreba prilikom denafurisanja i mlevenja. Postoji i nesigurnost u pogledu likvidacije postojećih stokova i plaćanja premija za stokiranu pšenicu, Ali se najvažniji uztok za pad cena mora tražiti u uobičajenom porastu pohade na početku nove pšenične kampanje.

Da bi se pomogao preokret u tendenciji cena, vlada je donela 2 dekrefa koji su objavljeni 4 avgusta о. 2. Рту! шта za cilj da poveća tražnju na tržištu i propisuje da se do 15 septfembra о. 2. рм кот пЏеџепја, ima upotrebljavati samo 2B% stokirane pšenice, prema 50% iza 16 jula o. g. i ran:jih 75%. Drugim dekretom se predviđaju aslovi za stokiranje jednog dela hove žetve. Za finansiranje оуе operacije odobren je kredit od 45 miliona franaka,

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 35

Razume se da je ovaj kredit nedovoljan. Zbog toga ministar poljoprivrede vođi pregovore sa Francuskom bankom i sa Caisse Nationale de Credit Agrićole radi obnove ranije odobrenih predujmova i dobijanja novih kredita za ovogodišnju žetvu. Pregovori nisu još završeni, a prosta obećanja mnogo ne pomažu, kad je u pitanju novac. Prema tome, pravi razlog za sadašnji pad cena je u tome što je ponuđa na tržištu porasla, jer država još nema dosta sredstava za finansiranie nove Že{ve. :

Uostalom, seljaci još nisu dobili ni sve ono što im se duguje za prošlogodišnju pšenicu. Ministar poljoprivrede je priznao »đa se pojedinci i zadruge žale što im se ne plaćaju na vreme dužne premije«. Kad je. dođao da su od angažovanih kredita već ”/s uređene, a preko pola od toga da je plaćeno, jasno je da interesenfi nisu primili do sada više od 16 од onoga što im se moralo platiti. :

Prema izjavi ministra poljoprivrede, vlada i he pomišlja da dozvoli slablienje kupovne snage poljoprivrednog sfanovništva usled pada cena. Zbog toga se proučavaju mere koje treba da reše problem pšenice. Finansijske teškoće nisu malene, pa se ne zna da li će se moći obnoviti režim dekretiranih cena.

ОБА.

= пуч вези данашњег огласа еј 6 банке 2. д. Загреб — Београд у погледу исплате квота по "ваштиненим улозима, скренемо пажњу нашим читаоцима да немо. у једном од идупих бројева објавити детаљну анализу "биланса за 1932, 1933 и 1934 годину. |

POLJOPRIVREDA | — Turska poljoprivredna banka dala je poljopr:vrediicima u 1034 god. nove kredite za 14.4 mil. tur. lira.

— Francuska banka pristala je da poljoprivrednim kasama i ove godine stavi na raspoložemje izvesnu sumu, koju će ove upotrebiti za davanje predujmeva proizvođačima pšenice.

— Austrijski polioprivrednici traže da se odmah obustavi izvoz veštačkih masti, a domaća pro:zvodnja ovih optereti taksom, kako bi se suzbila njihova konkurencija stočnim mastima. Žatim se traži, da vojska i javne ustanove umesto veštačkih masti upotrebliavaiju buter ı mast od ovoga.

— Početkom jula meseca u Čehoslovačkoj je izbrojano

3 mil. kom. svinia prema 3.9 u istom periodu prošle godine.

Ovako veliko smanjenje nastupilo |e usled neobično niskih prošlogodišnjih cena.

— Narodna banka dala je Poljoprivredno-šumarskom {iakultetu 140.000 din. pomoću koga je obrazovan Odbor za DObolišanje ishrane stoke i unapređivanje ovčarstva. U referatima profesora fakulteta ističe se, da je u planinskim i oskudnim krajevima, zbog klimatskih i terenskih prilika, iedino moguće gajenje ovaca. S druge strane pak, ni u jednom od ovih Кгајеџа ne proizvodi se dovolino stočne hrane pa ovce leli gladuju, a zatim ginu. Otuda je i mali prinos vune. Ova tvr-

. Genja ne preistavljaju ništa novo; najmanje je bilo potrebno obrazovanje specijalnog odbora pošto u Ministarstvu poljoprivrede postoji odelenje za stočarstvo.

— 17 avgusta oltvonena. je sezona izvoza šljiva. Međutim odmah, sutradan kontrolni organi konstatovali su da je Šljiva još zelena, te je obustavlieno branje do četvrtka. Prva izvezena roba na bečku pijacu ostavila |e rđav utisak, cena ie pala, a u sredu bilo je 20 neprodatih vagona nezrele robe. Usled toga cena na domačim pijacama prepolovila se. Ove godine se ponovo događa što ı ranijih godina. Prema tome, dosadanje iskustvo, koje bi svakoga naučilo pameti, ostalo je

'EIITAJHA CJIV2KSA

neiškorišćeno. Što je glavno ova se pojava dešava ı doba kada kontrolu vrše dva ministarstva — poljoprivrede i trgovine i industrije i kada postoji čitav niz naredaba, uredaba, pravilnika, raspisa o pregledu šljiva za izvoz itd.

— Udruženje izvoznika u Beogradu uputilo je pretslavku nadležnima u kojoj traži, da se posveti veća pažnja unapređenju voćarstva. Oni ističu, da kontrola voća namenjenog izvozu nije efikasna, jer je mali broj kontrolora i ovi su nedovolino nagrađeni. Po njima proizvođače treba nagradama, olakšicama i premijama podstrekavati na gajenje i sušenje šljiva, da bi se smanjila proizvodnja rakije. Sreitstva za ovo treba uzeti od preferencijala, koje dobija Prizad za izvoz voća. Mi se ne bismo mogli složiti sa ovim zahtevom izvoznika, jer smatramo da preferencijal treba da služi isklijučivo podizanju cena.

— Naši izvoznici kaškavalia u Grčku prinuđeni su da robu drže u grčkim hladnjačama, za šta plaćaju visoku kiri|u i usled toga gube konkurenisku moć prema bugarskom kaškavalju, koji se smešta u sopstvene hladnjače.

= Ма конференцији задружниих савеза Mus целе земље донета је резолуција о регулисању сељачких дугова, у којој зсе констатује да досадањи начин регулисања овог питања није дао. задовољавајуће резултате, него је, напротив, унета несталност и забуна у привредни живот. Тражи да се приступи дефинитивном уређењу сељачких дугова путем конверзије која би се оснивала на следећим начелима: да једна од државе одређена установа преузме сељачке дугове настале пре априла 1932 г. и исплаћује их повериоцима и то: задругама и новчаним заводима нарочитим у ту сврху од државе издатим новчаницама, а приватницима са 2% 'облигацијама, које ће се амортизовати у року пет година; као покриће за новчанице служи хипотекарно осигурање на сељачка имања; сељаци отплаћују своје дугове дотичној установи у 25-годишњим ануитетима са 2% годишње камате; омогућити смањење номинале дуга у случајевима презадужености, као и у i где је наплаћивана зеленашка камата.

— Одобрена је на државним железницама нова TIOвластица за превоз сувог грожђа и сувих смокава. По новој тарифи стаје превоз од Сушака до Београда 36,7 дин. 100 rip. за количине до 5 хиљ. кгр., а за оне HD 0 10 хиљ. кгр. 31:9 дин.