Narodno blagostanje
СИН И
пореза и свих такса, ако се оно у врши из накнадно наплаћених, а раније отписаних сумњивих потраживања.
Према подацима- којима располажемо, наплата помеаутих сумњивих потраживања зарачунава се у основицу. за наплату друштвеног пореза. То никако не одговара ни позитивном законодавству ни принципу праведности. По закону о непосредним порезима код предузећа обвезаних на“ јавно полагање рачуна, за пореску аосновицу се узима „прорачунати добитак једне године". Међутим, наплате поменутих сумњивих потраживања не претстављају никакав добитак, јер ни својевремени отпис друштвене главнице није извршен на: терет добитка, већ на терет уплата које су акциснари извршили. За те "уплате држави су већ плаћене све дажбине, па би било“ неправично, кад би се оне приликом JOB-Bama DU 0 Пе главнице поново Dan |
Posle raznih malih i velikih rePrincip vođstva. u nemačkim formi akcionarskog prava koje _akcionarskim društvima su poslednjih godina izvedene u. о Engleskoj, S.A.D. i Francuskoj, = izgleda da će se uskoro ostvariti i nemačke reforme. Prema nedavnim izjavama koje je o stanju tih poslova dao pomoćnik ministra. pravde, osnažiće se uglavnom nacrt Nemačke pravne akademije, o. kome smo. lane, u br. 26, već pisali.
· Mogli smo već onda konstatovati da je energično odbijen diletantski zahtev, po kome bi se prenosni.i nelični oblik akcije imao potpuno uništiti. ] šlegelberger je mišljenja da se u izvesnim privrednim granama” ne može "бег društva, ali da njegove: nedostatke treba. svesti na najmanju meru. Prenosivost i anonimnost sadrže, naravno, izvesne opasnosti za rad pređuzeća i njegov značaj u javnosti; ali one se neće otstraniti, nego će: im se samo ograničiti mogućnost pri-
mene.: Prenosivost akcije već je znatno ograničila poreska politika, oglasivši promenu vlasništva u roku- manjem od 12 me-” seci spekulacijom na koju se udara veći porez. Upotreba anonimnosti akcije dozvoljava se. samo kod velikih tražnji i ponuda kapitala. Najmanji iznos: akcijskog kapitala ima se sa”
50 hilj. maraka povisiti na 500. hilj:;; najmanja nominala ima da bude 1000 maraka, mesto 20 maraka ranije. Štediše koje
hoće da ulažu svoj novac samo zbog dividende, bez ikakvog
interesa za sam rad preduzeća, upućuju se na investicione oblike sa stalnim: ukamaćenjem. Manja preduzeća koji hoće da učestvuju u privrednom radu preduzeća, treba da pređu na oblik ličnog društva gde će se uprava i odgovornost razdeliti po nacionalsocijalističkim načelima.
Ni danas se ne mogu čisto organizacionim merama otstraniti one stare suprotnosti između uprave i akcionara, i između javnih i privatnih interesa; još prvih godina posle rata
trebalo je da ih otstrani uvođenje 'prvenstvenih akcija. Tu će”
na kraju krajeva samo vaspitanje i školovanje dovesti do potrebnog razumevanja za potrebe preduzeća i celokupne narodne privrede. Ali ipak će reforma koja je na pragu, i u tome pogledu pokušati rešenje pomoću organizacije.
"Могло зе očekivati da će se nacionalsoćijalistički 'princip vođstva: primeniti i na akcionarsko društvo Које svojoj prirodi anonimno i osnovano na načelu nadmoći većine. Na taj. način imala. bi se uprava usredsrediti na sam rad pre-
duzeća nezavisno od. privatnih interesa i obžira na-rentabilnost. Princip vođstva. donekle nastavlja: osnovnu zamisao prvehHstve- · ne akcije, a ujedno na zgodan način izbegava. njene nedostatke. 1 prvenstvenoj akciji bio je zadatak' da upravi, u interesu ·
samog preduzeća, obezbedi prenioć: Ali kako je fa'premoć bila
buduće, međutim, imaće uprava, hezaviSsho “od poseda akci-
ja, prvenstveno: pravo” glasa. od 20% svih prisutnih · glasova.
.
аксопатзког |
i kapitalisti
| тивна цена не прелази паритетну за више од 20%. vezana za posed takvih akcija, a sama: je bila prenosna, tako nena већа, порез ће бити 10%.
je:postala oruđem velikih akcionara i izložena spekulaciji. U-
pena | која значајно "мењају карактер Уреда.
БЛАГОСТАЊЕ
_Бр. 36
Тој | povećanoj upravnoj moći odgovaraće, razume se, i veća
· од govornost.
Naročito je zanimljivo kod toga rešenja da se pilanje sukoba interesa ima rešiti unutar same privredne organizacije. Za čuvanje javnih interesa ne uvodi se dakle nikakva državna instancija. Glayna skupština akcionara bira, kao i pre, nadzorni odbor, a. ovaj. postavlja i smenjuje upravu. Ali nadzorni odbor dobija manji broj članova, i njegov se delokrug sužava na nadzor i davanje saveta upravi preduzeća. Još jače se итапјиju materijalna prava glavne skupštine koja gubi čak i pravo odlučivanja O godišnjem zaključku i podeli dobitka.
Akcionarsko društvo, tim načinom, prestaje da bude društvo akcionara, i pretvara se u preduzimača na akcije. Dokle idu prava i odgovornosti vođe, videće se u pojedinostima tek kada zakon bude objavljen. Jednu kontrolnu meru, za koju se već sada sigurno zna, pretstavlja publicitet koji se u izvesnim pravcima može još i proširiti, da bi i akcionari i javnost bili zaštićeni od zloupotrebe moći.
Допунски закон о Уреду за унапређење пољопривреде (А. А. А.) који је влада предложила парламенту, примљен је у оба дома. И један. и други дом извршио је, истина, разне измене, тако да ће тек један мешовит одбор апремити компромис и коначно _ усвајање предлога. Овај закон има, пре свега, да постави А.АЈА. на уставну основу; јер парламенат је као и преко Нире, тако и преко А:АЈА. дао министру пољопривреде законодавна овлашћења а то ће рећи овлашћења која, сама по себи, нису дозвољена. Откако је Нира осуђена, индустријалци животвих намирница и памука почели су, сасвим разумљиво, борбу против А.АЈА., а нарочито против посебних пореза за финансирање А.АЈА. који се наплаћују од њих. Неколиким пресудама нижих и средњих судова потврђено је да Уред нема довољно основе у уставу; и пресуда Врховног суда која још није изречена "утврдиће ову фор-.
Изградња аграрне планске привреде у CC A JIE.
малну грешку. Али остале оптужбе против наводне про-
тивуставности А.АЈА. и дажбина одбили су већ првостепени судови као неоправдане, Начелно А.А.А. није противуставан; он се оснива на клаузули о међудржавној трговини у С. А: Д. Нису то ни порези на прераду, који додуше претстављају нарочиту врсту пореза, наиме. порезе са одређеном наменом, али иначе произлазе из општег права Фед. владе да наплаћује порез.
| Нови · закон претвара бјанко-овлашћења АДА. у овлашћења законски дефинисана. Министар пољопривреде сме и даље предузимати мере за регулацију производње и трговине, — али само за производе који се налазе у међудржавној трговини. Да би обим овлашћења био тачно одређен, ти су производи нарочито побројани: млеко, воће, поврће и жито. Посебним законима о памуку, дувану и шећеру продужује се важност, а уводи се нови Уоренов. за-
. кон о кромпиру. Предлози за ограничење продукције мора_ ју уједно предвиђати и плаћање отштете. Je por
Тржишни уговори смеју бити само опште природе, и не смеју се примењивати, ако за њих не гласа бар половина трговаца. Порезе на прераду. утврђује министар пољопривреде. Он има права да их повиси, ако то не шкоди продаји, а може их и смањити, ако то буде потребно ради проширења унутрашње продаје. Али, постоје извесне границе. Пореска стопа не сме да износи више од 20% паритетне цене, све док ефекАко је
На тај начин су досадашње функције А.А.А. углав-. HIOM обезбеђене. Али допунски закон доноси и нека прошиДосадашње