Narodno blagostanje

31. август 1935. __ | НАРОДНО

спорадичне владине мере за уклањање вишкова са тржи-

шта, које су биле тек допунске природе, сада су уопштене и претстављају најважнији задатак Уреда. Влада је овлашћена да, кадгод хоће, предузме мере на тржишту ради смањења или повећања понуде. Она може вишкове купова-. ти или давати зајмове на њих; после, када. се продукција смањи или ако жетва подбаци, она ће их извући из својих стоваришта и продавати Нарочито од пшенице има се створити такозвана „гвоздена резерва“ (еуег погта! стапагу) која треба да буде већа него обичне залихе на стоваришту. Ради продаје вишкова који и поред те резерве буду преостали, влада има на расположењу сва средства. да прошири продају и у земљи и ван ње. Потребу извозних субвенција признала су оба дома. Само је сенат. одбацио допунску одредбу парламента, по којој би се у ту сврху смело употребити :/, царинских прихода. Са. друге «стране, ради заштите домаће производње створена је могућност да се увоз ограничи до 50% прошлогодишње количине.

Ова овлашћења претварају досадашње потпорне "мере и добровољну сарадњу између владе и сељака у државни, утицај на тржиште, који ни од кога не зависи и који је скоро неограничен. То објашњава и жељу владе да порезе на прераду повиси и продужи; ови порези постају управо финансиским извором за целокупну државну аграрну политику. Осим исплата премија за смањење продукције имају се сада од тога пореза плаћати и потпоре за унутрашњу продају и субвенције за извоз, субвенције за стварање нових тржишта у земљи и ван ње, субвенције. за потрошаче и прерађиваче основних производа, за кредитирање усева и жетве, итд.

Никакве нове организације нису предвиђене. Напротив, има да се спроведе упрошћавање, и то на тај начин што ће се све свести на надлежност министарства пољопривреде. Pre rata Trst je bio glavna. luka u Austro-Ugarskoj u kojoj je, naročitim merama, favorizirana koncentracija prometa na štetu svih ostalih luka jadranskog primorja. Napredovanju Trsta doprinosio je naročito njegov prirodni položaj, jer je to, pored: Rijeke, bila jedina luka sa razgranatom Žželezničkom mrežom. Posle rata, kada su nastala pomeranja granica, Trst je izgubio svoj raniji. zna– čaj. Zemlje naslednice — Austrija, Čehoslovačka i Mađarska — počele su da se sve više orijentišu prema severnim nemačkim lukama. Opadanje robnog prometa preko Trsta trajalo je više godina, dok naizad Italija nije počela da vodi naročitu politi-

Ponovna borba između Тгsta i nemačkih Iuka

ku privlačenia prometa i oživljenja Trsta. Paralelno sa ovom · politikom Italije otpočela je i borba između Trsta. s jedne i

Hamburga i Bremena s druge strane. Na svaku povlasticu Trsta Hamburg ı Bremen odgovarali su istim ромјазнсата.

Borba je svršena primirjem između ovih pristaništa, koje je

potvrđeno jednim sporazumom. Ovaj je značio pobedu Trsta, uslovljenu bližim železničkim vezama sa zemljama naslednicama. 1 5

Uprkos svemu ovome položaj Trsta kao tranzitne luke | nije se mnogo poboljšao. Poslednjih godina Italija. je stvorila.

novu bazu za politiku povlašćivanja prometa preko Trsta,

blagodareći sporazumima sa Austrijom i Mađarskom. U” ugo- | sva. pitanja | dobile Si

vorima sa ovim zemljama posebno su regulisana iskorišćavanja tršćanskog pristaništa. Obe zemlje niz povlastica za iskorišćavanje skladišta slobodne žone. Za tranzit svojih proizvoda one su dobile i znafne refakcije. 'Blagodareći ovoj politici Trst je, u poslednje vreme, počeo da do-. bija sve veći značaj za promet sa Austrijom i Mađarskom. Italija nastoji da preko Trsta privuče i jedan deo čehoslova-

| |OM. предвиђен утврђен обрачунски. курс;

Страна 565 | čkog. pomorskog. robnog aici, koji s se uglavnom orijenti зао. preko. nemačkih severnih luka. U vezi s ovom fendencijom Italije u Čehoslovačkoj se sve više naglašava potreba orijentacije jednog dela pomorskog robnog prometa preko Sušaka. Svakako da ovo zavisi od tehničkog uređaja luke, zatim povlašćenih tarifa, lučkih. taksa itd. Politika širokih povlastica za pro= met sa tršćanskom lukom pokazuje u prošloj godini relativno povoljne rezultate. Ukupni robni promet. preko, Trsta država naslednica bio je 39.8 mil. kv. Prema 1933. godini kopneni pro=

БЛАГОСТАЊЕ |

met (uvoz) sa ovim zemljama povećao se za 30%, a pomorski.

(izvoz). za.33.5% Od 15.8 mil. kv. železničkog prometa (uvoZža)otpada na promet sa Austrijom 4.4 ili 27.8%, sa. Čehoslova+čkom· 2.98. ili 12.5%, sa Mađarskom. 1,45 ili 9.2%, за: пазот zemljom 1.1 ili 6.0%. U celokupnom uvoznhom prometu zemlje naslednice · učestvovale su sa 56; :4 %. U iZVOZU Austrija takođe stoji na prvom mestu. | III

Prilikom produženja ugovora sa Austrijom i Mađarskom, u julu ove godine povlastice za promet preko Trsta još više su proširene. Za pojedine proizvode uvedene:su specijalne :po=" vlašćene železničke tarife. Svakako da će posledica ovog proširenja povlastica biti dalje povećanje prometa. Prilikom poslednjih pregovora sa Čehoslovačkom Italija je ovoj takođe dala izvesne povlastice za promet preko Trsta. Nova talijanska politika povlašćivanja prometa izaziva reakciju nemačkih luka. Dosadanje primirje između Bremena i Hamburga s jedne i Trsta s druge strane O је:

Миа ни SE Sre at Р Мађарска |< у 1934 г. настаЗадуженост Мађарске и вила. изграђивање · девизног.

даље се повећава режим Најважнији задатак : било. је осигурање потребних слободних. девиза за 'обезбе- · ђење увоза сировина за индустријску прераду. Од колике је важности, за Мађарску постала. индустријска производња, · најбоље се види из следећега удела индустријских производа у извозу. Тако је у 1934 т. 28,8% целокупног извоза · отпадало на индустријске производе, према 27,7% у претходној г, и. 182% у 1930 г. Други циљ девизне политике. био је: одржати цене пољопривредних производа, које су знатно, порасле захваљујући трговинским споразумима, са. Италијом и Аустријом и променљивим „извозним премијама. У току 1934 г. поскупила. је пшеница за. 134%, раж за: 238%, јечам за 98% и 306 за:30%, према просечним ценама претходне године. Одржавање цена било је (могуће само обнављањем споразума са Аустријом и Италијом и либералним давањем извозних премија, чија је висина знатно порасла -у 1934 год. За сад је само у клирингу са Аустриса: осталим 36-' мљама курс по коме извозник може да калкулише, зависи од. извезене робе, пошто за сваку пробу, сваку земљу важе други прописи, Мађарска није. спровела линеарну депресијацију валуте, него код неке робе жели давањем извозних. премија да постигне исти. ефекат и у односу са земљама. које плаћају девизама, Изгледа да се Румунија. угледала на мађарски пример, пошто уређење спољне “трговине показује. сличност. са мађарским,

Народна. банка је у 1934 год, примила укупно девиза“ и валута у вредности 262 мил. пенга; према 238 мил. у. претходној г., од чега отпада на извоз робе 243 мил. према 218 мил. Упоређујући ове бројеве са вредношћу мађарског извоза у одговарајућим: годинама, која износи 415 мил. пен= га, видимо - да Народна банка располаже само са 60% противредности извоза. у 1934 г. и 55% у 1933 г. Онај део извоза за који Народна банка: кније примила девизе, извршен "је за везане пенге, или је компензиран са дозволом НародHe (банке, Или. није могао бити обухваћен контролним мерама. У 1934 г. пак, повећан је пооштрењем прописа и кон-