Narodno blagostanje

Страна 566

У

дентрацијом компензациових послова, удео оног дела увоза који је доносио: девизе. Али Народној банци уступљене девизе нису биле слободне; 173 мил. пенга. или 65% свих девиза било је везано клиринзима, према 147 мил. или 61% у 1933 год. У 1934 год. приход слободних девиза се: смањио. Нарочито се погоршало стање у другој половини 1934 г., када су валуте везане у клирингу сачињавале преко 80% свих девиза. За увоз је Народна банка одобрила девиза у вредности од 207 мил. пенга према 180 мил. у 1933 год. Увоз. је био у тим годинама 344 мил. и 313 мил. Осим ове своте банка је одобрила и употребу девиза за увоз у вредности од 71 мил. у 1934 г. и 100 мил. п. у 1933 год. код повлашћених новчаних завода. У банчином извештају се каже, да су се робни дугови Мађарске, изгледа, повећали рег зајдо, иако су плаћани не само извозом, него и на други начин, и ма да су се смањивали и попустом поверилаца. Ба |

Положај пенга није најбољи и поред тога шта је спољна трговина скроз организована и што покриће износи 25%, дакле ни мало није неповољно. Ово мишљење може се заступати и насупрот оним вестима које у последње време доносе неки страни дневни листови, да се наиме девизни: положај Мађарске поправља.

Задужење приватника према иностранству наставља се даље. Истина је да дугови, настали за време мораториума трансфера, не могу да имају никаквих тренутно опасних последица за пенге. Али уколико су већи дугови према: иностранству, у толико је већа и потреба да се "повећа извоз. Са друге стране дужничка земља нема интереса да званично девалвира своју валуту, пошто би она у том случају морала више јединица своје валуте да употреби за службу зајмова. У том шкрипцу налазе се поред Мађарске још и друге подунавске земље. Од ових је само Румунија пошла путем Мађарске: да одржи званично златни паритет, али да се поред тога користи прикривеном депресијацијом. Уосталом, и Италија је прибегла овом начину и увела је допунску таксу од 3% на увоз. Најсавршеније, међутим, изграђен је систем мађарске спољне трговине. Платни биланс који се у ери слободне светске трговине изравњавао врло независно од трговинских промета са појединим земљама, развијао се у времену клиринга и компензација у великој мери у правцу билатерализма. Мађарска је, водећи о томе рачуна, врло вешто поправљала своју ситуацију првенствено према земљама које плаћају девизама, и код оне робе, чија продаја претставља преку потребу. Пенге је данас валута са хромим важењем. Његов положај нема поmomke ни у финансијској ситуацији државе, која стални дефицит покрива: из фонда у који се уплаћују камате иностраних зајмова, Дефицит је у 1934 г. био 62 мил. пенга према 98 мил. у претходној г. Држава и државне жељезнице дуговале су фонду крајем 1934 г. 52 мил. а то је више од половине фонда, чија је висина била крајем 1934 год. 95 МИЛ.,

Мађарска у финансијском погледу и поред аутаркијских телави у привреди није постала самостална; она је и

даље зависна од страног капитала. (Ово сазнање није велика

утеха са валутног становишта, Са гледишта отите привредне политике, пак, ова околност мораће утицати, слично кад у Аустрији и код нас, у правцу лабављења стега, наметнутих спољној трговини и платном промету,

rise au imaa = | |J br. 34 иза 50) о патека= НЕ. ИЕ vanom valutnom: štrajku · дап-

ali anskih seljal а - OD BIO Nova taktika, danska 39020 ЕС seljaka. Tada još nije. bi-

вреле ои гара 24 Еле sp Пат OG esnc3

valutni štrajk. U međuvremenu, međutim, zbog toga što vlada nije udovoljila zahtevima поџе seljačke

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _—_

за 5 мил. мања него: у исто време претходне године.

_љано већином на кредит, т.ј.

lo 'jasno na kakav način, misli organizacioni odbor da osivari

pala je odluka i ко. дугови за чије се враћање | или " консолидовање

Бр. 36,

organizacije; osim toga jasno je dala do znanja vođama зе-

' ljačkog pokreta da nije volina primiti zahteve koji liče na ul-

timatum. Parole, izdate sa strane onih koji žele valutni štrajk, sadrže uglavnom uputstvo da se poljoprivredni proizvodi, koji su do sad prodavani za gotovo, daju na tromesečni kredit. Manjak, koji bi ta mera mogla prouzrokovati u fromesečnoj deviznoj bilansi Danske, ceni se na oko 200 mil. danskih kruna. Taj poduhvat osetno bi pogodio dansku deviznu bilansu, Zlatni stok uovčanične banke iznosi svega 130 mil. kruna, te bi bilo neobično teško održati ravnotežu platnog bilansa. To је srž plana akcionog odbora nezadovoljnih poljoprivrednika. Plan je, naravno, razrađen i vodi računa i o tome да ројеdini polioprivrednici nisu u stanju da Rkreditiraju inostrane kupce. Zbog toga bi zadruge imale izdavati bonove na engleske funte kojim bi se plaćali poljoprivrednici. Ovi bi opet mogli te bonove upotrebiti kod potrošačkih zadruga za DIO svojih potreba.

Ali, propasatori valutnog štrajka precenili su svoj položaj. Valutni štrajk ne pretsavlia zakonito sretstvo Za iZVOjevanje boljih uslova plasiranju poljoprivrednih proizvoda. On {e otvorena privredna borba protiv suverenog prava države. Narodna banka, da bi paralisala eventualna štetna dejstva odluke o valutnom štrajku, povećala je eskont sa 21! na 31/%9%. То је samo prva opomena onima koji žele da svima sretstviта розбови depresijaciju valute. Narodnoji banci stoje još i druga sretstva na raspoloženiu, i to u prvome redu kredit stranih novčaničnih banka i, verovatno, kao najefikasnije sretstvo, ulica| na domaće banke ·i kreditne zadruge da ne lombarduju potraživanja u inostranstvu. Izgleda da su banke već obaveštene i da i one, koje stoje blisko poljoprivrednim krugovima, neće pomagati štrajkaše. Od proizvođačkih zadruga priključile su se štrajku 1000 mlekarskih zadruga (od 1400) 50 klaničnih (od 63), ali privatne firme koje u izvoznom poslu igraj važnu ulogu, već su se izjasnile protiv štrajka. A ni sami seljaci nisu jednodušni u pogledu štraika. Seliačke organizacije, bliske social-demokratskoj vladi, ne sudeluju u akciji iz razloga što smatraju da uznemirenje inostranih tržišta sa strane Danske ne bi koristilo seljacima.

U pomenutoj glosi rekli smo, da opasnost od valuinor štrajka nije velika. Razvoi događaja je potpuno opravdao naše mišljenje. Istina je da se situacija zaoštrila, ali seljačke organizacije ne raspolažu snagom koja bi omogućila зргоуодепје štrajka. Njihova pocepanost je delom političke prirode, ali delimično i privredne. Svima seljacima ne ide u prilog nova depresijacija, a prvenstveno ne onima koji nisu dužnici, nego poverioci. Na pocepanosti seljaka je vlada i zasnovala svoi plan, računajući da će otpor u seljačkim redovima biti dovolian da osujeti valutni štrajk.

Бећ смо пеколико пута указали на нарочити начин којим Немачка финансира своје мере за стварање посла. Финансирање је до сада абавпреко новчаничне банке која у свој портфељ узима као подлогу за новчанице пореске

Два нова зајма у Немачкој

бонове и менице за стварање посла. Али овакво финансира-

ње на кредит замишљено је само као прелазна мера, пошто приватних средстава и приватне иницијативе није било. Ин- | флационистичко дејство до сада се није могло приметити. Пораст новчаница био је врло ограничен, јер су спретне државне мере одржавале новац у сталном кружном току. Пораст јавних дугова, међутим, није се могао спречити. Настала је нездрава ситуација: јавни дугови износе око 18. милијарди марака, а од тога су једна трећина краткорочни треба што. пре побринути. Унапред се као дефинитивно решење овог