Narodno blagostanje

21, септембар 1935.

— 10 9. м. у Данској је отпочео „валутни“ штрајк пољопривредника, углавном једног дела кланица и млекара. Штрајк се састоји у томе што се лиферације енглеским увозницима дају на тромесечни кредит.

— Овогодишња жетва пшенице у С. А. Д. цени се на 594.6 мил. бушела према 497 у прошлој години. Принос кукуруза цени се на 2184 мил. буш.

— Према подацима, објављеним у извештају Народне банке о привредном стању у другом тромесечју, овогодишњи принос пшенице цени се око 185.000 вагона или 1.300 вагона мање но у прошлој години, односно 32.030 ваг. мање од просечног приноса за последњих десет година.

— „МомозЕ! donose да бе омосоФ5пј rod “duvana u Ргитогекој Ђапоушн 608 2а 30% тапј од prošlogodišnjeg, ali је куа еј Бош.

— „Jugoslovenski Lioyd” donosi да је па помозадвкот tržištu cena hmelja pala sa 1800 din. po met. centi pre 10 dana na 1300 din. 19 o. m.

— falija preduzima mere protiv porasta cena žita, naročito pšenice. Ministarstvo poljoprivrede prodaće potrošačima iz svojih zaliha 1 mil. kv. pšenice po sadašnjoj ceni; ako bude potrebno, učiniće se isto sa još 1 mil. kvintala pšenice, nabavljene iz mostranstva. Protiv svake spekulacije povešće se odmah borba.

— "Turski ministar privrede дао је izjavu u kojoj je паgovestio da će Narodna banka i Iš banka finansirati intervencionističke kupovine na tržištu poljoprivrednih proizvoda. U tu svrhu osnovaće se naročita organizacija.

— Italija ie ove godine proizvela 450.000 kv. duvana i time među evropskim proizvođačkim zemljama zauzela drugo mesto. |

— U cžju pojačanja olonizacije u Italiji u predelima isušenih Ponkijskih močvara, država će u 1935/36 год. davati za kupovinu sreistava za proizvodnju i stoke 25—50%.

— U rezoluci{i ljubljanske T. i Z. komore traži se individualna zašfita seljaka-dužnika, na taj način što će se svi dužnici podeliti u tri grupe. Oni koji duguju 20% vrednosti imanja, da otplate dugove u roku od 3 godine; oni sa 20—50% za 6 godina, a ostali za 12 godina. Ispod zaštite treba izuzeti robne kredite i kredite filijala. Potrebno je priznati ista prava za sve poverioce i sankcije za neizvršene obaveze. Sporove za sume do 100 hilj. din. treba da rešavaju izborni sudovi, a preko te sume sreski.

— Prošle godine žetva pšenice u Austriji dala je 3.54 mil. metc., a u kampanji 1034/35 bilo je uvezeno 353.700 kv. brašna i 2.136.300 kv. pšenice. Ove godine prinos se ceni na 3.950.000 kv., koji će sa uvozom iz Mađarske 2.200.000 kv. biti dovoljan za pokriće unutrašnje potrebe.

— Švajcarska će ove godine imati rekordnu ·pnoizvoldmju

ina od 1 mil. hl. prema 780.000 hl. u 1934, 208.500 u 1933, 414.000 u 1032 itd. Uvoz vina u prošloi godini bio је 1.134.400 Ћ1.

ИНДУСТРИЈА

— У Мађарској било је крајем јула 1935 год. 26,3 хиљ. аутомобила и мотоцикла, према 23,9 хиљ. у јулу 1934 год. Половина отпада на путничке (12,1 хиљ. према 10,4 хиљ. у 1934); затим највише има мотоцикла (9,9 према 9,5). Знатно мање има камиона (2.977 према 2.719) и аутобуса чији се број чак и смањио (553 према 557).

— Прошле године пуштено је у погон у нашој земл:: 14 нових електричних централа (6 јавних и 8 индустријских) са 3.600 коњских снага.

— МИскориштење капацитета немачке индустрије попело се у првом полгођу 1935. на скоро 70%, према 60% у 1934 год. Највећи је пораст искоришћења у индустрији ип-

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Čipana 609

вестиционих добара; неке индустрије, као аутомобилска, достигле су врло велико искоришћење, док је проценат код текстилне, кожне, дрвене и конфекционе нешто опао.

— У нашој земљи прошле године произведено је 721 мил, киловат. часова електричне струје према 771 мил. к. M. 1931 г., мање за 7,3%: Према 1931 год. повећала се производња електричне струје у Зетској бановини за 132% (1934 г. износи 25 мил. к. ч.), Моравској за 67% (41 мил. к. ч.) и Савској 22% (110 мил. к. ч.), а смањила у Дринској за 26,5%, Дравској 25% (185 мил. к.ч.) и Приморској 17,5%. Индустријске централе, које су прошле године произвеле 265 мил. к. ч., смањиле су производњу према 1933 г. за 1,7%; јавне централе са производњом од 451 мил. к. ч. бележе смањење од 10%.

— Индекси индустријске производње у јуну месецу у периоду 1932—35 (1929—100) кретали су се овако;

1932 1933 1934 1935 Русија 178 202 245 283 Јапан 92 109 128 143 Румунија 936 100. 1268 122 Грчка – 103 132 120 Данска — = 114 120 Чиле 85 95 100 120 Норвешка — 102 105 112 Шведска 73 id 102 109 Енглеска 84 86 99 105 Мађарска 70 81 98 105 Немачка 53 60 80 94 Италија 57 12 79 93 Канада 60 63 [0 78 Аустрија 62 64 14. 17 Белгија. 61 67 64 73 САД. 50 76 70 12 Холандија 58 67 69 69 Француска 67 80 71 67 Чехословачка 63 60 69 66 Пољска 55 58 62 64

— На скупштини Савеза електричких предузећа из наше земље, која је одржана у Љубљани, тражено је да се до"несе закон о електрификацији земље; да се укине државна трошарина на електричну струју; да се новоградње електричних предузећа ослободе грађевинских такса; да се поклони нарочита пажња електрификацији села; да се ослободе плаћања царине електричне машине и трансформатори.

— Летонија ће донети закон о концесионирању индустријских предузећа, према коме ће се дозвољавати оснивање нових предузећа само у том случају ако се претежним делом снабдевају сировином из земље.

— Novo akcionarsko društvo „Lepenac” a. d., preduzeće za cementnu dindnsiriju u Skoplju, sa glavnicom od 5 mil фи. održaće 10 oktobra o. g. osnivačku skupštinu.

— Savez elektrotehničkih preduzeća čiji je kongres održan ovih dana u Ljubljani, utvrdio je da je usled visine državne trošarine potrošnja struje u nekim mestima „ораја 2а okruglo 20%.

— Ministar saobraćaja snizio je prevoznu faritu na Železnicama za 29% za prevoz tesanog i piljenog drveta iz Slovenije i Bosne do izvozne stanice Beli Manastir.

— Kod dva wpetrolejska (društva u Mesopotamiji, Britiš Oil Development komp. i Mosul Oil-Filds komp. došlo je do pojačanja italijanskog uticaja na taj način što 5и 17 цргаус izišla tri engleska člana; sada sede u upravi pored dva Nemca i ijednog Francuza pet Italijana. Od kraja 1934 Talijani imaju u rukama 52%. kapitala ovih društava, prema 25% kod osnivanja 1932 god. |