Narodno blagostanje

5, октобар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 643

В. Бајкић

У фебруару прошле године извршила је Чехословачка девалвацију своје круне за 16'/,% из разлога које је навео тадањи министар-претседник у једном говору на радију 10 фебруара прошле године чије главне мисли гласе:

„Ради оживљења привреде потребно је да се подигне прођа робе у земљи, подизањем куповне снаге народа, да се повећа прођа артикала који су упућени на извоз, да се производњи пруже јевтини кредити и олакшице смањењем јавних дација, да се уклоне тешкоће конкуренције на међуна-

родном тржишту, које долазе отуда, што су ва-.

луте неких земаља према нашој у другом односу но што је то било пре три године. Не може за нас бити равнодушно да енглеска фунта данас кошта 110 чешких круна према 162—164 круне у 1931 години. Чехословачка је упућена на извоз за један део своје пољопривреде, а нарочито индустријске производње. Због тога се срозава наш целокупни економски живот с опадањем извоза. Отуда у индустрији незапосленост, а у пољопривреди пад цена испод производних трошкова. То тима за даљу последицу опадање куповне снаге у земљи, услед тога пак даљу незапосленост и ново опадање цена пољопривредних производа. Наш извоз је битно зависан од цене наше робе. Иностранство рачуна цену робе у својој валути. Док је енглески трговац пре три године за 16.000 чешких круна робе дао 100 фунти, данас мора да да 145,50. Истина наше су цене у међувремену пале за 10%, али још увек Енглез мора место 100 фунти да плати 130. Како су и друге земље сем Енглеске обориле своје валуте, то смо ми на међународном тржишту скупи, те не можемо да кон-

куришемо. Наше позиције отима наша конкурен-.

ција. |

„У пуној свести своје одговорности, како пред мојом савешћу, тако и пред мојом службеном дужношћу, никад се не бих понизио да стотини хиљада грађана, који ме у овом тренутку слушају, кажем ма и најмању неистину. Због тога нисам ни ометао најширу јавну дискусију овог питања. Ми немамо ништа да кријемо ни у земљи ни према иностранству, ми нећемо никога ниу земљи ни на страни да оштетимо, ми само тражимо, како ћемо да се сачувамо од штета, које су нам нанесене депресијацијом валута других земаља. Ми не можемо мирно да посматрамо да се три четвртине светске трговине обављају у знаку депресираних валута“. :

Није прошло ни година и по дана, а нови

покрет за поновну девалвацију избио је у чехословачком јавном мишљењу. Политички посматран, покрет је ношен од много јачих фактора но што је то било с оним у почетку 1934 год. Девалвацију траже пре свега аграрци, који су организовани у најјачу политичку странку у земљи. Они су лањске године били за девалвацију, али не за онакву каква је извршена. Они су тражили пове-

| нов ДЕВАЛВАЦИОНИ ПОКРЕТ | У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ ||

бање цена аграрних производа, док је влада обећала најсвечаније да се цене у крунама неће уопште повећавати и свим сретствима се трудила да то обећање оствари. Због тога аграрци траже сада своју девалвацију, тј. ону која би подигла цене и олакшала дугове. С тим у вези постављају они захтеве проширења кредита, јер лањско обећање чехословачке владе у том правцу, а нарочито у погледу каматне стопе, није остварено. Један део чехословачких индустријалаца је за депресијацију и то онај-који је заинтересован у извозу. Најзад за депресијацију се изјаснила социјална демократија. Према данашњем стању у чехословачком парламенту изгледа да је већина за девалвацију, и због тога, иако је моментано тај покрет успешно укочен, велико је питање да неће он ипак једнога дана отети маха.

Ми смо у чланку „Претстојећи валутни експерименти у Чехословачкој у фебруару 1984 тврдили да се наде које полаже чехословачка влада на претстојећу девалвацију круне неће моћи остварити т. ј. нити ће моћи да се спречи скок цена нити да се повећа извоз. Што је најглавније у последње време не постоји узрочна веза између цена и извоза која би требала да постоји по теорији паритета куповне снаге. Статистика међународне трговине показује, тврдили смо ми, да извоз оних земаља које су обориле валуте показује опадање и после девалвације. То је сасвим разумљиво: готово све земље воде политику прохибиције увоза робе. Главно сретство трговинске политике нису царине, као раније, већ девизна ограничења, увозни монопол, контингенти и компензације. Та сретства дају могућност влади да увоз смањи по свом нахођењу. А она су ушла у употребу баш због тога што се хоће да гуши увоз, што се избегава страна роба. То је довело до стропоштавања цена. Аутаркизирање значи и аутаркију националних цена. При несметаном развићу светске привреде ниске цене су биле најбоље сретство за унапређење извоза. М да није настуло аутаркизирање света, насупрот гледишту претседника чехословачке владе, једини излаз би био онај који он одбацује, наиме дефлација. Следствено ма како да се развијају цене у Чехословачкој, до каквог полета извоза тешко да може доћи. Баш у земљама на чији увоз Чехословачка рачуна води се политика тајних преференцијала. Да су Чехословаци проучили мало пажљивије прилике у Југославији и Мађарској, тешко да би се одлучили на ову меру, јер су у овим земљама цене веома ниске, а увоз незнатно напредује према најнижој тачци 1992 rom, = = -

Поставивши овако тезу претседника Малипетра и нашу антитезу потребно је да видимо, ко је имао право.

Индекс цена на велико у Чехословачкој (база 1914 година) била је јануара 1934 године 645 а јула о. г. 705. Скок износи тачно 60 тачака одно-