Narodno blagostanje

Страна 644'

сно око 9,35%. Како је круна девалвирана за 16,75%, то значи да је ниво цена у Чехословачкој у августу био мањи за цигло 7,50%. Значи да се није могао спречити скок пена, како се то очекивало. Сасвим је природно да су морале скочити цене у чехословачким крунама свију оних артикала, који су увезени са стране, а чије цене у мебувремену нису промењене. Скок цена за скоро 10% за 18 месеци после девалвације дошао је на првом месту под утицајем увезених артикала. Али су и неке домаће цене скочиле, јер није тако велики удео увезених артикала у чехословачкој производњи, да би они могли произвести скок цена за скоро 10%. ;

Ми се нећемо спорити око тога, да ли је тим смањењем цена у злату за 7.50% нивелисан ниво цена у Чехословачкој са оним на светском тржишту, како то тврди данашња влада. То је у осталом тешко и контролисати због тога што се више не зна шта је права светска цена.

Али коначан циљ девалвације није било смањење нивоа цена, већ фаворизирање извоза преко смањених цена. Према томе коначан критеријум девалвације из 1934 године лежи у статистици спољне трговине односно у кретању извоза, јер је у њему требало да послужи дефлација.

Ни ту није постигнут успех. На први поглед постоји знатан скок извоза из Чехословачке у току 1934 године. Извоз износи од марта до јуна 1934 године 2,2 милијарде чехо-круна према 1,8 у истом раздобљу према претходној години. Скок је знатан, али он није последица девалвације бар не за свој највећи део. Друга су два фактора много јаче утицала на скок извоза у овој периоди. Први је форсирани немачки извоз у Чехословачку путем клиринга, а други сјајна коњунктура индустрије наоружања у коме је чехословачка индустрија имала врло јак удео. Већ је у идућој години извоз назадовао..У 1935 у периоди март-јуни он је нешто мањи но у 19834 год. Истина дејство немачког клиринга је престало, али индустрија наоружања још траје. Међутим чак и кад би се узело да је у 1984 год. пораст дошао захваљујући девалвацији, ипак резултат није никакав, пошто се то дејство ове године потпуно изгубило.

Данашња чехословачка влада је отсудно противна новој девалвацији. Чехословачки министар финансија г. д-р Трапл одржао је на Рајхенбершком сајму један говор, у коме је изложио детаљно разлог за такво држање. Он је казао изме-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

“Бр. 41

ђу осталога: „Лане је, смањењем златне вредности чехословачке круне, нестало разлике између цена у земљи и оних у осталом свету; домаће цене одржане су на висини коју су достигле за време кризе, а и тиме су се цене производа у чехословачким крунама спустиле на ниво цена на светском тржишту. Девалвација год. 19834 била je успех. оме се у погледу трговинске политике постигло оно што се могло постићи у датим приликама, а домаћи потрошач ипак није осетио не-. ко повећање цена. Али када би вредност круне. jom више пала, не би могло. више проћи без оп-. штега пораста цена са свим његовим последица-. ма. То би било исувише скупо, а при томе и сумњиво сретство за унапређење извоза свега неколико извозних грана и врста робе. Тешке привредне прилике за време кризе показале су да је повећање цене робе само делимично узрок назадовању извоза, а тиме и кризе у производњи. И саме последице девалвације, за коју се већ може рећи да је позитивно и повољно утицала, показују докле сеже утицај новчаних прилика на опадање спољне трговине. Највише је отежан извоз у оне земље које су раније највише куповале од“ нас и код којих куповина робе није никакав проблем цене, него питање изравнања њиховог трговинског и платног биланса. Треба нажалост рачунати и са тенденцијама међународне политике; увозник се бира често више из политичких него из привредних разлога, и цена постаје споредна. ствар. Какви су данас привредни односи између појединих држава, не могу се више очекивати чуда од ванредних мера. Могућност продаје зависи у првом реду од узајамне размене робе. Све више преовлађује убеђење да се сметње увозу. свете баш домаћој привреди.“

Као што из овога видимо чехословачка влада је потпуно прихватила „аргументе које смо ми изнели у поменутом чланку. Она начелно окреће леђа девалвацији. Јер ако је бивша девалвација успела како је то казао министар финансија, онда се може тај успех да постигне и новом девалвацијом, јер успех лежи у томе да цене нису скочиле за целу квоту девалвације. Увек се може то да постигне енергичном политиком сузбијања скока цена домаћих производних трошкова. Уместо девалвације чехословачка влада приступа једном врло опсежном програму подизања народног благостања, који у изводу саопштавамо у „Обавештајној служби“ овога броја.

E BN MB Ba

12 Uredništva

OBIM I STRUKTURA SELJAČKIH DUGOVA KOD NAS

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je koncem 1932 rezultate svoje ankete o zaduženju zemljoradnika. Pošto je aprila iste godine uvedena zaštita, to se stanje u pogledu zemljoradničkih dugova nije moglo mnogo da izmeni. Seljak je izgubio kredit, a mnogi su i pod režimom zaštite nastavili sa plaćanjem. Prema tome, seljački dugovi.u periodu zaštite, koji traje već skoro če-

tiri godine, samo su se mogli smanjiti, a nikako i povećati. Sem toga, mi smo još -onda upozorili na sve геzerve, koje se moraju imati u vidu prilikom služenja podacima ove ankete. Ipak, ako pretpostavimo. da su njeni rezultati tačni i da se seljački dugovi od toga doba nisu smanjili, dobićemo sledeću sliku.o njihovom stanju. Pomenuta. anketa našla, je, da u zemlji ima.zaduže-