Narodno blagostanje

Страна 646

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Осигурање у незапослености Берзе рада не претстављају целисходну организацију помагања у незапослености

код нас не постоји. Место њега имамо помоћи хуманих друштава, општина и јавних берза рада и, најзад, искоришћавање хранарине код окружних уреда. Помоћ хуманих друштава ограничена је и по обиму и по месту; она не претставља фактор чије би се деловање могло у јачој мери да осети. Општинске помоћи такође не претстављају израбен систем старања о незапосленим радницима на њиховој територији. Оне су повремене и њихова величина варира према „стању незапослености. Начин организовања и величина . „ове помоћи зависи од социјално - политичког схватања општинских претставништава. Често пута оне су такве, да се дају као милостиња. Окружни уреди за осигурање радника немају за дужност да дају помоћи за случај незапослености. То се дешава само у оним случајевима када се радник после отказа разболи, те остатак времена чланства у уреду искористи за добијање хранарине. У недостатку осигурања за случај незапослености радници су последњих година покушавали да, колико је могуће више, искористе радничко осигурање.

Јавне берзе рада, према томе, остају као једини инструменат за старање о незапосленим радницима. Оне имају двоструку функцију: да посредују код упослења и да дају помоћи. Што се тиче прве функције, оне је испуњавају у најужем обиму. Тако је у прошлој години на 100 пријављених незапослених радника тражено упослења само за 9.6 тј. за једну десетину. Преко јавних берза у, целој години било је упослено 25.592 радника. Према 1933 однос понуђених места према пријавама незапослених погоршао се за 4%, углавном због смањења понуђених места за упослење. Због све веће незапослености послодавци се све мање обраћају установама за посредовање и узимају раднике непосредно. За давање помоћи јавне берзе рада располагале су у прошлој години са 17.2 мил. дин. Од ове суме утрошено је на материјалне и личне издатке 4.2 мил. дин. или 24.4%, da помоћи и субвенције 114 или укупно 15.7 мил. дин. Остатак од 1.5 мил. дин. пренет је делимично у ову пословну годину, а делимично у резервне фондове. Стање резервног фонда у прошлој години повећало се са 22.1 на 52.19 мил. дин. пошто је у овај пренета имовина фондова за давање јевтиних зајмова за подизање радничких станова, Помоћи дате у прошлој години овако су распоређене: редовне 8.2, путне 0.24, ванредне 2.55, у натури 0.37 мил. дин. Ове помоћи користило је 124.887 лица што значи да је на свако отнало просечно по 91.50 дин. Помоћ је, као што се види, минимална и на њу се незапослен радник ни у ком случају не може да ослони. Јавне берзе са садашњим буџетом не могу да подмире ни оне издатке, који су предвиђени прописима о помагању незапослених радника. И поред тога у прошлој години била је повећана стопа редовне дневне помоћи, а трајање ове продужено до највише двадесет недеља у једној кал. год. Да би се створила сретства, пренета је у резервни фонд посредовања рада имовина фондова за давање зајмова за подизање радничких станова и дозвољено да се за помоћи могу ангажовати и резервна сретства. Међутим, ни једна од ових одлука није спроведена, те су помоћи у прошлој години биле врло мале и ограничене. "Но под претпоставком да и горње две одлуке буду спроведене и сретства повећана, ипак је ова акција далеко од тога да може да претставља целисходну организацију помагања радника у незапослености.

U Francuskoj se danas ponavFrancuski socijalizam traži lja jedan pokret, koji je vrlo veze sa selom sličan onom koji se javio pred [03 kraj 19 veka. Socijalizam (га opet vezu sa selom. Devedesetih godina prošlog veka Žores je mnogo radio na tome, da se socijalističke ideje prenesu i među francuske seljake. To je bilo sasvim razumljivo, jer radnički red u Francuskoj nije bio mnogobrojan, tako da ni francuski socijalistički pokret ne bi mogao da dobije veći značaj, kad bi se oslanjao na samo radništvo. Prilike u Engleskoj i Nemačkoj bile su sasvim drukčije, jer je i radništvo u tim zemljama bilo mnogobrojnije.

I pored svih Žoresovih nastojanja, propaganda na selu nije uspela, jer je francuski seljak individualista, pa se nije mogao složiti s kolektivističkim doktrinama. Ipak, taj pokret nije ostao bez posledica. Moglo bi se reći da je upravo zbog

- tih pokušaja, da se uhvati veza sa selom, ublažen radikalizam

predratnog socijalističkog programa u Francuskoj.

Radnički je red danas i u Francuskoj mnogobrojniji. Ali se ipak ne napušta misao o pridobijanju seljačkih masa za socijalizam. Socijalistička stranka je namenila jedan posebni kongres poljoprivredi, a komunistička je uputila manifest seljacima. Posle sindikalnog ujedinjenja, o kojem javljamo na drugom mestu, postoji želja da se osfvari ujedinjenje svih radnika, u varošima i na selu. U stvari sada se i ne radi samo o socijalističkoj akciji na selu, već o saradnji svih levičara i svih organizacija koje imaju za cilj zaštitu seljaka — prirodno, izuzevši fašistički pokret g. Doržera.

Spremljen je i jedan zakonski predlog kojim: se predviđaju razne mere za pomaganje malih i srednjih seljaka. Između ostalog traži se i moratorijum za seljačke dugove. S ovim poslednjim zahtevima neće se postići naročit uspeh, jer je za francuskog malog seljaka pitanje dugova skoro beznačajno. Dužni su jedino srednji i veći seljaci.

Za francusku poljoprivredu mnogo je važnije pitanje cena. Agrarni kongres socijalističke stranke preporučuje zbog toga plansku privredu i osnivanje čitavog niza državnih odnosno poludržavnih ureda: za Žito, vino, veštačka đubriva itd. Razume se da je za ovo selo mnogo pristupačnije, jer je pad cena najglavniji uzrok nezadovoljstva.

Doduše, i vlada čini velike napore u cilju podizanja cena poljoprivrednih proizvoda, ali je teško istovremeno izvoditi revalorizaciju ovih i deflaciju svih ostalih cena. Nasuprot tome, socijalistička stranka i ceo Narodni front odbacuju deflaciju i sigurno |e da će OL zahtevati da se pristupi devalvaciji franka.

=-=ZZZZiI=======———— _ Jy 6p. 37 oni 9 cenr. 0. r. nHca– ли смо о енглеској нервози због слабљења долара. Утврдили смо да је главни разлог томе пролазном паду долара била велика куповина сребра од стране америчког Министарства финансија. Међутим, оно је увидело да оволика понуда долара доводи до нежељених последица, и обуставило је куповину. Услед тога је настао велик преокрет.

Од почетка септембра долар је изванредно чврст. У септембру порастао је у Лондону са 4,964 на 4,92 долара по фунти, а у Паризу са 15,127 фр. на 15,18 фр. по долару. Овај курс долара претставља за Француску већ златну тачку одлива.

Почевши од друге септембарске недеље, настао је услед овог пораста долара одлив злата у Њујорк. Према приватним проценама отишло је у септембру 45 мил. дола-

Необична чврстина долара